Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Настанак и положај
- Настала 9. 1. 1992; један од два ентитета БиХ, призната Дејтонским споразумом (Париз, 14. 12. 1995)
- 25.053 km², око 1,3 милиона становника; 58 општина и 6 градова; центар Бања Лука
- Средишњи део северног умереног појаса; граница 2.170 km (државна 1.090, међуентитетска 1.080)
- Дистрикт Брчко дели источну и западну целину
- Рељеф, воде и клима
- Панонска низија и обод, Планинско-котлинска и Јадранска област
- Реке Уна, Сана, Врбас, Босна, Дрина (црноморски слив); Требишњица (јадрански); Дрина – највећи хидропотенцијал
- Бање: Лакташи, Дворови, Бања Врућица, Вилина Влас, Кулаши; Билећко језеро – највеће вештачко
- Клима: умереноконтинентална (север), планинска, измењена медитеранска (Требиње)
- Шуме и заштита природе
- Шуме око 44 %: храст лужњак, буква, јела и смрча
- НП „Сутјеска“ (1965), „Козара“ (1967), „Дрина“ (2017)
- Привреда и становништво
- Пољопривреда: Лијевче поље, Посавина, Поткозарје, Семберија
- Енергија: Дрина, Требишњица; лигнит (Гацко, Станари), мрки угаљ (Угљевик, Миљевина)
- Руде: гвожђе (Љубија), боксит, олово и цинк (Сребреница); каолин Кобаш – Србац
- Већина Срби; конститутивни и Бошњаци и Хрвати; ћирилица и латиница
- Географске регије
- Бањалучка: 8.954 km², Бања Лука (185.042), Приједор, Градишка
- Добојско-бијељинска: око 4.500 km², Бијељина, Добој; агроиндустријска
- Сарајевско-зворничка: око 5.000 km², Источно Сарајево, Зворник, Јахорина, Вишеград
- Требињско-фочанска: око 7.000 km², Требиње, Фоча; Маглић 2.386 m
Република Српска – један од два политичко-територијална ентитета БиХ, настала 9. јануара 1992; призната Дејтонским мировним споразумом (мир потписан у Паризу 14. децембра 1995), који је завршио рат у БиХ (1992–1995).
Површина 25.053 km², око 1,3 милиона становника; 64 јединице локалне самоуправе – 58 општина и 6 градова. Бања Лука је политички, административни, финансијски, универзитетски и културни центар.
- Математички положај – између 42° 33′ 19″ и 45° 16′ 34″ N и 16° 11′ 06″ и 19° 37′ 44″ E, у средишњем делу северног умереног топлотног појаса.
- Граница – 2.170 km: државна 1.090 km (Србија, Црна Гора, Хрватска) и међуентитетска линија 1.080 km (Федерација БиХ).
- Дистрикт Брчко – дели територију на источну и западну целину.
- Градови: Бања Лука, Приједор, Добој, Бијељина, Источно Сарајево, Требиње.
- Панонска низија и обод – Посавина, Лијевче поље, Семберија и ниске планине до 70 km јужно од Саве.
- Планинско-котлинска област – средишњи део.
- Јадранска област – југ (Херцеговина).
Долинама Уне, Сане, Врбаса, Босне и Дрине иду саобраћајнице европског значаја; Сава повезује Републику Српску са системом Рајна – Мајна – Дунав.
Дрина – река са највећим хидроенергетским потенцијалом (црноморски слив); Требишњица – најважнија река источне Херцеговине (јадрански слив).
- Бање: Бања Лука (Српске Топлице, Бања Слатина), Лакташи, Дворови, Бања Врућица, Вилина Влас, Кулаши.
- Језера: Билећко (највеће вештачко, 1968, брана на Требишњици), Перућачко, Зворничко.
- Умереноконтинентална клима – север: изнад 10 °C, падавине 1.500–700 mm опадају од запада ка истоку, максимум у мају и јуну.
- Котлине и брежуљци – испод 10 °C, 700–1.000 mm.
- Планинска клима – планине, обилан снег (Маглић).
- Измењена медитеранска – југ (Требиње).
Шуме покривају око 44 % територије: уз Саву храстове шуме са лужњаком, јужније храстове, велике површине букове, а на вишим теренима мешовите шуме букве, јеле и смрче; у Планинско-котлинској области ливаде и пашњаци.
- НП „Сутјеска“ – 1965 (Тјентиште, прашума Перућица, Маглић, Зеленгора).
- НП „Козара“ – 1967.
- НП „Дрина“ – 2017.
Пољопривреда и прехрамбена индустрија – Лијевче поље, Посавина, Поткозарје, Семберија. Најразвијенији су Бањалучка регија и Семберија; Бања Лука је главни привредни центар.
- Енергетика – хидропотенцијал Дрине и Требишњице; лигнит (Гацко – око 404 милиона тона, Станари) и мрки угаљ (Угљевик, Миљевина).
- Металичне сировине – гвожђе (Љубија), боксит (Власеница – Милићи – Сребреница), олово и цинк (Сребреница).
- Неметаличне сировине – грађевински камен, каолин (Кобаш – Србац, највеће лежиште у бившој СФРЈ), гипс (Шипово, Нови Град), глина (Приједор), кварцни песак (Милићи, Бања Лука, Приједор).
Становништво – већина Срби; конститутивни народи и Бошњаци и Хрвати; мањине Јевреји, Чеси, Украјинци, Словаци. Службени језици српског, бошњачког и хрватског народа; писма ћирилица и латиница; већина православни.
Најгушће је насељена Панонска низија са ободом; брдско-планински и крашки предели су ретко насељени, са неповољном старосном структуром – то су емиграционе зоне.
Бањалучка регија – северозапад; 8.954 km², око 598.000 ст., 66,7 ст./km².
- Север – Лијевче поље, Посавина, доња Сана и Уна, хорст-планине Козара, Просара, Мотајица; лета 21 °C, зиме -0,1 °C; плодно земљиште, минералне сировине, воде.
- Средина – Мањача, Чемерница; велике шуме.
- Југ – Срнетица, Лисина, Клековача, Виторог; шуме и воде (ХЕ „Бочац“ на Врбасу).
- Бања Лука (185.042 ст. – 2013) – макрорегионални и највећи град; затим Приједор и Градишка.
Добојско-бијељинска регија – север; око 4.500 km², 385.667 ст., 86,43 ст./km²; издужена запад – исток, Дистрикт Брчко спаја њене делове.
- Границе – север: Хрватска (осим код Оџака и Орашја); југ: општине Угљевик и Зворник; исток: Дрина (Србија).
- Рељеф – Ниска Посавина, Посавско побрђе (Вучјак, Крњин), Семберија, Озрен, Мајевица; плавине Ивањско поље, шамачка Посавина, Семберија.
- Привреда – агроиндустријска: рафинерија нафте у Броду, рафинерија уља у Модричи, рудник и ТЕ „Угљевик“.
- Бијељина (114.663 ст. – 2013) и Добој (69.358 ст. – 2013).
Сарајевско-зворничка регија – исток; око 5.000 km², око 245.000 ст., 46 ст./km²; Средње Подриње, Бирач, Сарајевско-романијски крај.
- Средње Подриње – долина Дрине од Вишеграда до Козлука; Међеђанска и Клотијевачка клисура, Вишеградска и Зворничка котлина; у котлинама жупна клима.
- Привреда – сточарство, шумарство, дрвна индустрија, глиница у Зворнику, рударство; ХЕ „Вишеград“, „Месићи“, „Власеница“, „Тишћа“.
- Источно Сарајево (65.000 ст. – 2013), Зворник; Јахорина, Вилина Влас, Вишеград – Мост Мехмед-паше Соколовића (Унеско), Андрић-град.
Требињско-фочанска регија – југ; око 7.000 km², око 100.000 ст., 14,3 ст./km²; издужена север – југ.
- Требињска мезорегија – Хумине (Попово, Требињско, Љубињско поље), Рудине (Фатничко, Дабарско, Билећко поље), планине са Гатачким и Невесињским пољем.
- Фочанска мезорегија – Зеленгора, Лелија, Волујак, Маглић (2.386 m).
- Привреда – сточарство, винова лоза, воће око Фоче, ХЕ „Требиње“; туризам: Тјентиште, Перућица, Требишњица до Гранчарева.
- Требиње (31.433 ст. – 2013) – водећи центар; Фоча (19.811 ст.) – секундарни центар.
Најважније:
- Ентитет: Република Српска је један од два ентитета БиХ, настала 1992, призната Дејтонским споразумом 1995.
- Величина: 25.053 km², око 1,3 милиона становника, 64 јединице локалне самоуправе; центар Бања Лука.
- Границе: 2.170 km – државна 1.090 km и међуентитетска 1.080 km; Дистрикт Брчко дели источну и западну целину.
- Рељеф: Панонска низија и обод, Планинско-котлинска и Јадранска област.
- Воде: Дрина – највећи хидропотенцијал; Требишњица – јадрански слив; Билећко језеро – највеће вештачко.
- Клима: умереноконтинентална на северу, планинска на планинама, измењена медитеранска на југу.
- Природа: шуме око 44 %; НП „Сутјеска“, „Козара“ и „Дрина“.
- Привреда: пољопривреда у Панонској низији, енергетика на води и угљу (Гацко, Угљевик), руде гвожђа, боксита, олова и цинка.
- Становништво: већина Срби; три конститутивна народа, ћирилица и латиница.
- Регије: Бањалучка, Добојско-бијељинска, Сарајевско-зворничка и Требињско-фочанска.
