Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Срби у региону
- Срби – најбројнији народ у СФРЈ; после распада највише их је у Црној Гори, Хрватској и БиХ.
- Црна Гора: 178.110 Срба (28,73 %); север (Пљевља, Бијело Поље, Беране) и приморје – највише у Херцег Новом.
- БиХ: један од три конститутивна народа; Република Српска око 81,5 %, Федерација БиХ око 2,5 % (Дрвар, Гламоч, Босанско Грахово, Босански Петровац).
- Хрватска: 581.000 (1991) → 186.000 (2011); највише у Загребу, затим Банија, Кордун, Лика, Славонија.
- Словенија око 2 % (Бела Крајина); Северна Македонија – Куманово и Скопље; Албанија – Скадар.
- Румунија и Мађарска – велике сеобе у 17. и 18. веку; Темишвар, Ченеј, Немет, Нова Молдава, Најдаш; Сентандреја (1690, око 8.000 породица).
- Срби у дијаспори
- Дијаспора – држављани Србије у иностранству и исељени Срби са потомцима; разлог углавном економски.
- Таласи: САД крајем 19. века; између ратова Канада; после 1945. политички емигранти; 1960-их привремени рад у Европи; 1990-их млади и високообразовани.
- САД око 190.000 (Чикаго); Канада 96.530 (Онтарио, Торонто); Аустралија 104.000–200.000 (Мелбурн, Сиднеј).
- Африка: највише у Јужноафричкој Републици; једина српска црква у Африци – Јоханесбург.
- Европа: Немачка око 700.000, Аустрија око 300.000, Швајцарска око 200.000.
- Очување идентитета
- Српска православна црква – јубилеји, верско-културне манифестације, певачка друштва, средњовековно наслеђе.
- Дипломатско-конзуларна представништва – сарадња са удружењима, настава на српском, манифестације, брига о споменицима.
- Република Српска
- Ентитет БиХ, настала 9. јануара 1992, потврђена Дејтонским споразумом.
- Површина 24.641 km² (у лекцији 25.053 km²), око 1,3 милиона становника; главни град Бања Лука.
- Четири регије: Бањалучка, Добојско-бијељинска, Сарајевско-зворничка, Требињско-фочанска.
- Водеће установе: универзитети у Бањој Луци и Источном Сарајеву, Академија наука и уметности Републике Српске.
Срби су били најбројнији народ у СФРЈ; после распада државе највише их је ван Србије остало у Црној Гори, Хрватској и БиХ.
Конститутивни народ – један од три равноправна народа БиХ: Срби, Бошњаци и Хрвати.
- Црна Гора – 178.110 Срба (28,73 %, попис 2011); 42,88 % наводи српски као матерњи језик; север (Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица) и приморје (највише у Херцег Новом, затим Котор, Тиват, Рисан, Будва, Бар).
- БиХ – у Републици Српској око 81,5 % становништва, у Федерацији БиХ око 2,5 % (Дрвар, Гламоч, Босанско Грахово, Босански Петровац); ијекавски изговор, православна вера.
- Хрватска – око 186.000 Срба (4,36 %, 2011), према 581.000 (12,2 %) 1991; пад због сецесије и војних акција 1995. када је протерано више од 250.000 људи.
- Словенија – око 2 % становништва; староседеоци у Белој Крајини, преци досељени пре око 500 година.
- Северна Македонија – север државе, око Куманова и Скопља; 35.939 Срба (2002).
- Хрватска данас: највише Срба у Загребу, затим Банија, Кордун, Лика, северна Далмација, Славонија, западни Срем и Барања.
- Дејтонским споразумом ван Републике Српске остали су делови Босанске Крајине, Посавине, Херцеговине и Подриња.
Панонску низију – делове данашње Румуније и Мађарске – Срби су населили за време великих сеоба у 17. и 18. веку.
- Албанија – Скадар и околина, централни део државе; у другој половини 20. века многи асимиловани.
- Румунија – Темишвар, Соколовац, Ченеј, Немет, Нова Молдава, Најдаш, Пожежена.
- Мађарска – Срби дисперзно распоређени, највише у Будимпешти и околини.
- Сентандреја код Будимпеште – 1690. године ту се под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића доселило око 8.000 српских породица.
Дијаспора – држављани Србије у иностранству и припадници српског народа исељени из Србије и региона, као и њихови потомци.
Главни разлог исељавања био је економски. Таласи: САД крајем 19. века; између два рата Канада, мање Аустралија и Јужна Америка; после Другог светског рата политички емигранти (Уједињено Краљевство, САД); шездесетих година 20. века привремени рад у Европи; 1990-их одлазак младих и високообразованих.
- САД – око 190.000 Срба (српског порекла око 1.000.000); највише у Чикагу (Илиноис), затим Индијана, Охајо, Пенсилванија, Њујорк, Калифорнија.
- Канада – 96.530 Срба (2016); највише у Онтарију, посебно у Торонту.
- Аустралија – 104.000–200.000 Срба, највише у Мелбурну и Сиднеју; прва српска црква 1951. у Мона Вејлу.
- Африка – највише Срба у Јужноафричкој Републици; храм Светог апостола Томе у Јоханесбургу (1978) једина је српска православна црква у Африци.
- Европа – Немачка око 700.000, Аустрија око 300.000, Швајцарска око 200.000; бројни и у Француској, Уједињеном Краљевству и Шведској.
- Чикаго – Срби су 1905. основали цркву Светог Васкрсења, која је неко време била седиште Српске православне цркве у Северној Америци.
Српска православна црква – има најважнију улогу у очувању српског идентитета у свету: обележава јубилеје из историје и културе, организује верско-културне манифестације и рад певачких друштава, представља средњовековно градитељство, живопис и иконографију.
Дипломатско-конзуларна представништва – мрежа преко које Србија стално помаже дијаспори.
- Сарађују са српским удружењима, организацијама и клубовима.
- Подстичу образовање на српском језику.
- Организују културне и спортске манифестације.
- Брину о културно-историјским споменицима и војним меморијалима.
Српске заједнице окупљају се у удружењима, црквено-школским општинама, спортским и културним клубовима, фолклорним друштвима и аматерским позориштима.
Република Српска – један од два равноправна политичко-територијална ентитета БиХ; настала 9. јануара 1992, потврђена Дејтонским споразумом (мир у Паризу 14. децембра 1995).
- Површина – 24.641 km² према страни „Научили смо“ (у лекцији 25.053 km²); око 1,3 милиона становника.
- Главни град – Бања Лука; статус града имају и Приједор, Добој, Бијељина, Источно Сарајево и Требиње.
- Граница – 2.170 km (државна 1.090 km, међуентитетска линија 1.080 km); источни и западни део раздваја Дистрикт Брчко.
- Регије – Бањалучка, Добојско-бијељинска, Сарајевско-зворничка и Требињско-фочанска.
Најважнији ресурси: хидроенергетски потенцијал Дрине и Требишњице, лигнит (Гацко, Станари), мрки угаљ (Угљевик, Миљевина), шуме на око 44 % територије, термални и минерални извори.
- Национални паркови: „Сутјеска“ (1965), „Козара“ (1967), „Дрина“ (2017); највиши врх Маглић (2.386 m).
Најважније:
- Регион: после распада СФРЈ највише Срба ван Србије живи у Црној Гори, Хрватској и БиХ.
- БиХ: Срби су један од три конститутивна народа; у Републици Српској чине око 81,5 %, у Федерацији БиХ око 2,5 % становништва.
- Хрватска: број Срба пао је са 581.000 (1991) на 186.000 (2011); данас их је највише у Загребу.
- Северна Македонија: Срби живе на северу, око Куманова и Скопља.
- Румунија и Мађарска: насељене за време великих сеоба у 17. и 18. веку (Темишвар, Ченеј, Немет; Будимпешта, Сентандреја).
- Дијаспора: исељавање у САД од краја 19. века; највеће заједнице у Чикагу, Торонту, Мелбурну, Сиднеју и Немачкој.
- Африка: највише Срба у Јужноафричкој Републици; једина српска црква у Африци је у Јоханесбургу.
- Идентитет: чувају га Српска православна црква и дипломатско-конзуларна представништва Србије.
- Република Српска: ентитет БиХ настао 9. јануара 1992, потврђен Дејтонским споразумом; главни град Бања Лука.
