Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Силе и процеси
- Ендогени (Земљина топлота и гравитација) – тектонски и магматски покрети.
- Егзогени (топлота Сунца, вода, ветар) – ерозија и акумулација.
- Низије и висије
- Низије 28–200 m – 36,7% (Војводина, Мачва, Велико Поморавље, дунавски Кључ, Неготинска крајина).
- Побрђа 200–500 m – 24,6%; ниске планине 27,5%, средње 10,9%, високе 0,3%.
- Просек 473 m; највиша Велика Рудока 2.660 m, најнижа ушће Тимока 28 m.
- Типови планина
- Набране – оштри врхови, стрме падине (Стара планина).
- Раседне – масивне, благе, одвојене котлинама (Јухор).
- Вулканских нема; трагови: Островица на Руднику; вулканизам престао пре око 6 милиона година.
- Тектонски развој
- Најстарије копно: Српско-македонска маса; на североистоку Мезијско копно.
- Колизија Афричке и Евроазијске плоче; алпска орогенеза од мезозоика, најјача у терцијару – Динариди, Вардарска зона, Карпатобалканиди.
- Панонски басен: море (16–11 милиона година), језеро отекло кроз Ђердап пре око 2 милиона година; кошава навејала пешчаре и лесне заравни.
- Стене
- Седиментне – највеће пространство; палеозојске, мезозојске (кречњаци), терцијарне, квартарне (алувијални и еолски седименти).
- Магматске – дубинске: перидотит, гранит, габро; изливне: андезит, дацит; Тимочки магматски комплекс.
- Метаморфне – кристаласти шкриљци (гнајс, микашист, филит), серпентинити.
- Циклус трансформације стена: магма → магматске → седимент → седиментне → метаморфне → магма.
Ендогени процеси – деловање унутрашњих сила (Земљина топлота и гравитација): тектонски и магматски покрети који стварају иницијални рељеф великих размера.
Егзогени процеси – деловање спољашњих сила (топлота Сунца, вода, ветар): ерозија и акумулација.
Висинска зоналност рељефа – смењивање висинских појасева, од низија на северу до високих планина на југу.
Низије – пространи, релативно уравњени терени на 28–200 m; 36,7% територије.
Висије – терени изнад 200 m:
- побрђа (200–500 m) – 24,6%: Подриње, Поцерина, Шумадија, Стиг, Тимочка крајина;
- ниске планине (500–1.000 m) – 27,5%;
- средње планине (1.000–2.000 m) – 10,9%;
- високе планине (2.000–2.660 m) – 0,3%: Шарске и Проклетијске планине, Стара планина.
Просечна надморска висина Србије је 473 m; највиша тачка је Велика Рудока на Шар-планини (2.660 m), најнижа ушће Тимока у Дунав (28 m); разлика је 2.632 m.
- Низије: Војводина, Мачва, Велико Поморавље, дунавски Кључ, Неготинска крајина.
Набране планине – венци и ланци са оштрим врховима, стрмим падинама и дубоким долинама; највише и највеће планине.
Раседне планине – настају издизањем и спуштањем слојева дуж раседа; масивне, благих падина, одвојене котлинама.
Вулканске планине – у Србији их нема, као ни активних вулкана; постоје само трагови вулканизма.
Раседање и набирање трају и данас, а вулканска активност престала је пре око 6 милиона година; вулканске стене покривају неколико хиљада km².
- Набрана: Стара планина; раседна: Јухор; траг вулканизма: Островица на Руднику.
Српско-македонска маса – најстарије копно у Србији; у терцијару разломљена на раседне планине и котлине.
Мезијско копно – старо копно на североистоку (Неготинска крајина и дунавски Кључ).
Колизија – судар две континенталне литосферне плоче, праћен издизањем планина; колизија Афричке и Евроазијске плоче изазвала је субдукцију коре Тетиса.
Алпска орогенеза – почела у мезозоику, најјача у терцијару; створила Динарске планине, планине Вардарске зоне и Карпатско-балканске планине.
Панонски басен: Панонско море (пре 16–11 милиона година), затим Панонско језеро, које је отекло кроз Ђердап пре око 2 милиона година; седименти дебели до 2.000 m.
- Кошава је у плеистоцену навејала песак и лес – пешчаре и лесне заравни (Тителски брег).
- Јадранска микроплоча – северни део раскомадане Афричке плоче.
Седиментне стене – настају таложењем уситњених делова стена и остатака биљака и животиња; заузимају највеће пространство.
- Палеозојске – мале површине (пермски пешчари Старе и Суве планине).
- Мезозојске – кречњаци, доломити, пешчари, лапорци, глинци; кречњаци од Ђердапа до Суве планине, Тара, Пештер, Проклетије.
- Терцијарне – из мора и језера; Војводина, Посавина, Поморавље, Косово и Метохија.
- Квартарне – алувијални седименти дуж река и еолски (лес, живи песак) у Војводини, северној Шумадији и Поморављу.
- Сићевачка клисура – дебеле наслаге мезозојских кречњака; Росомачки лонци – слојевити јурски кречњаци.
Магматске стене – настају хлађењем магме у унутрашњости (дубинске) или лаве на површини (изливне).
- Дубинске – перидотит (Златибор, Маљен, Копаоник), гранит (Стара планина, Цер, Букуља, Борања), габро (Дели Јован).
- Изливне – андезити и дацити; базалт ретко (Копаоник).
Тимочки магматски комплекс (Мајданпек–Књажевац) је највеће вулканско подручје Србије, настало у горњој креди.
Метаморфне стене – настају од других стена под огромним притиском или топлотом; најраширенији су кристаласти шкриљци (гнајс, микашист, аргилошист, филит) и серпентинити.
Циклус трансформације стена – магма → магматске стене → седимент → седиментне стене → метаморфне стене → магма.
Најважније:
- Силе: унутрашње силе стварају, а спољашње силе ерозијом и акумулацијом мењају рељеф.
- Низије: 28–200 m, 36,7% територије (Војводина, Мачва, Поморавље).
- Висије: побрђа 24,6%, ниске планине 27,5%, средње 10,9%, високе 0,3%.
- Крајности: Велика Рудока 2.660 m, ушће Тимока 28 m, просек 473 m.
- Планине: набране (Стара планина), раседне (Јухор), вулканских нема.
- Најстарије копно: Српско-македонска маса.
- Алпска орогенеза: мезозоик и терцијар; Динариди, Вардарска зона, Карпатобалканиди.
- Панонски басен: море, па језеро, отекло кроз Ђердап пре око 2 милиона година.
- Стене: највише седиментних; од магматских андезит, дацит, гранит, перидотит; од метаморфних кристаласти шкриљци.
