Најважније из лекције
План-резиме
-
Геотектонске јединице
- Панонски басен, Вардарска зона, Динарске планине, Српско-македонска маса, Карпатско-балканске планине, Влашко-понтијски басен.
- Српско-македонска маса: раседне планине и котлине (терцијар), кристаласти шкриљци, у неогену Велики залив.
- Набране: Динариди (запад, кречњаци и флиш) и Карпато-балканиди (исток, крај креде – почетак терцијара).
- Вардарска зона: Шумадијски, Јадарски, Копаонички блок; вулканизам везан за субдукцију и колизију.
- Панонски басен: спуштање Панонског копна, Панонско море (Тетис) → језеро → отекло Ђердапом; нафта и гас.
-
Морфоструктуре
- Низије (Панонска, Понтијска), ободи низија (Перипанонски, Перипонтијски), Планинско-котлинска област.
-
Панонска низија
- Острвске планине: Фрушка гора, Вршачке планине (Гудурички врх 641 m).
- Пешчаре: Делиблатска, Суботичка; лесне заравни; алувијалне равни.
- Срем, Банат, Бачка; Мачва, Посавина, Стиг, северна долина Велике Мораве.
-
Перипанонски обод
- Појас између низије и планина; ерозивне површи.
- Подгорина, Шумадија, долина Велике Мораве од Сталаћа до Лапова.
-
Планинско-котлинска област
- Српско-македонска маса: композитна долина Јужне Мораве; Бесна кобила 1.923 m, Радан, Јастребац, Јухор.
- Вардарска зона: Рудник (Цвијићев врх 1.132 m), рудне планине Јадарског блока, Копаоник (Панчићев врх 2.017 m), Косовска котлина.
- Динарске: Старовлашке (Голија 1.833 m), Проклетијске, Шарске (Велика Рудока 2.660 m); Метохијска котлина.
- Карпатско-балканске: Карпатске и Балканске планине; Стара планина (Миџор 2.169 m); крас, Лазарева пећина 12.175 m.
- Тимочка еруптивна област: андезитски вулканизам; бакар, злато, молибден.
-
Понтијска низија и Перипонтијски обод
- Дунавски Кључ и доњи Тимок; ушће Тимока 28 m – најнижа тачка.
- Кладовска, Радујевачка и Неготинска пешчара.
Геотектонске јединице – велике целине Земљине коре настале тектонским процесима: Панонски басен, Вардарска зона, Динарске планине, Српско-македонска маса, Карпатско-балканске планине и Влашко-понтијски басен.
- Српско-македонска маса – најстарије копно; централни и југоисточни део Србије; раседне планине и котлине (терцијар, олигоцен–миоцен); у неогену потопљена у Велики залив Панонског језера; најстарије стене кристаласти шкриљци (гнајсеви, микашисти, филити).
- Карпатско-балканске планине – источна зона набраних планина (између Дунава, Руја, границе са Бугарском и Српско-македонске масе); издизање најјаче крајем креде и почетком терцијара.
- Вардарска зона – додир Српско-македонске масе и Динарида; Копаонички, Шумадијски и Јадарски блок; терцијарни вулканизам везан за субдукцију и колизију.
- Динарске планине – западна зона набраних планина, најпространији систем; настале бочним потиском Афричке плоче на Евроазијску; кречњаци и флиш мезозојске старости.
- Панонски басен – северно од линије Темерин – Јаша Томић; спуштање и разламање Панонског копна у терцијару, Панонско море (вода Тетиса), па језеро које је отекло Ђердапом.
- Влашко-понтијски басен (Мезијско копно) – крајњи североисток Србије, северна Бугарска (Дунавска плоча), средишња и јужна Румунија.
Флиш – седиментна серија која обухвата пешчаре, лапорце, кречњаке и др.
Вардарска зона је једна од тектонски најсложенијих области Балканског полуострва – океанско дно се ту више пута отварало и затварало.
- У Панонском мору формирана су лежишта нафте и природног гаса.
Морфоструктуре – три велике целине тектонског рељефа: низије (Панонска и Понтијска), ободи низија (Перипанонски и Перипонтијски) и Планинско-котлинска област.
Панонска низија – југоисточни део низије у Панонском басену, између Алпа, Карпата и Динарида; јужна граница прати доње токове Дрине, Колубаре, Велике Мораве и Млаве до насеља Рам.
Основна обележја: низијски рељеф, широке речне долине, плодно земљиште и лежишта енергетских сировина.
- Острвске планине – Фрушка гора (Вардарска зона) и Вршачке планине (Српско-македонска маса), некад острва у Панонском мору; Гудурички врх, 641 m – највиши у Војводини.
- Пешчаре – Делиблатска (Банатска) и Суботичка (Бачка).
- Лесне заравни – Бачка, Тителска, Сремска, Банатска, Тамишка.
- Алувијалне равни – уз Дунав, Саву, Тамиш итд.
- Војводина: Срем, Банат и Бачка.
- Јужно од Саве и Дунава: Мачва, Посавина, Доњоколубарска долина, северни део долине Велике Мораве (Лапово – ушће) и Стиг уз доњу Млаву.
Перипанонски обод – појас између Панонске низије на северу и Планинско-котлинске области на југу, покривен језерским седиментима Панонског језера.
Ерозивне површи сведоче о колебању нивоа Панонског језера – њихова висина расте од севера према југу. Највеће реке: Велика Морава и Колубара.
- Подгорина – запад, од Подриња и Ђетиње до Тамнаве и Љига (горњи слив Колубаре).
- Шумадија – центар, између Дунава и Саве, Велике Мораве, Западне Мораве и Колубаре, Љига и Дичине; заталасана, благо нагнута од југа ка северу.
- Долина Велике Мораве – јужни део од Сталаћа до Лапова; Багрданска клисура дели Доње и Горње Велико Поморавље.
Планинско-котлинска област – највећи део Србије јужно од низија и обода; Српско-македонска маса, Вардарска зона, Динарске и Карпатско-балканске планине.
Композитна долина Јужне Мораве – котлине повезане клисурама: Прешевска повија, Врањска котлина, Грделичка клисура, Лесковачка котлина, Печењевачко сужење, Нишко-алексиначка котлина, Сталаћка клисура.
Прешевска повија – широко спуштено развође између сливова Црног и Егејског мора.
- Планине Српско-македонске масе – источно од Јужне Мораве: Дукат, Рујен, Бесна кобила (1.923 m), Варденик, Чемерник, Острозуб, Крушевица, Селичевица, Буковик, Рожањ; западно: Кукавица, Гољак, Радан, Соколовица, Видојевица, Пасјача, Јастребац; западно од Велике Мораве: Јухор, Црни врх.
- Шумадијски блок – Гледићке планине, Котленик, Вујан, Рудник, Венчац, Букуља, Космај, Авала; Цвијићев врх (1.132 m) на Руднику – највиша тачка Шумадије.
- Јадарски блок – Сувобор, Маљен, Повлен, Медведник, Јабланик, Соколске планине, Јагодња, Борања, Гучево, Цер – рудне планине; Ваљевски крас (Лелићки и Бачевачки).
- Копаонички блок – Копаоник, Рогозна, Чичавица, Жељин, Гоч, Столови, Јелица и др.
Копаоник (Панчићев врх, 2.017 m) пружа се меридијански око 75 km, име је добио по рударству; средишњи део је површ Равни Копаоник (1.700 m).
- Трагови вулканизма: купе Облик и Грот код Врања, Радан, Рудник и Котленик, Љубовија, Коренита, Борања, Рогозна, Велетин и Звечан у Косовској котлини.
Динарске планине – најпространији планински систем Планинско-котлинске области: Старовлашке, Проклетијске и Шарске планине.
- Старовлашке планине – Тара, Златибор, Звијезда, Чемерница, Златар, Гиљева, Голија (1.833 m), Јавор, Радочело; Прибојска, Новопазарска и Сјеничка котлина; крас на Пештерској висоравни, Тари, Звијезди, Златибору.
- Проклетијске планине – Проклетије, Хајла, Жљеб, Мокра гора; глацијални облици из леденог доба.
- Шарске планине – Шар-планина, Паштрик, Коритник; Шар-планина највиша у Србији (Велика Рудока, 2.660 m); глацијални и крашки облици; Метохијска котлина између Проклетија и Шара.
Карпатско-балканске планине – исток Србије; Карпатске (Мироч, Дели Јован, Велики и Мали Крш, Хомољске планине, Кучај, Ртањ, Бељаница) и Балканске планине (Озрен, Девица, Тресибаба, Сува планина, Стара планина).
Границу Карпатских и Балканских планина чине Сокобањска Моравица, Сокобањска и Књажевачка котлина. Стара планина (Миџор, 2.169 m) дуга је око 100 km и наставља се на Балкан у Бугарској.
Тимочка еруптивна област – од Мајданпека до надомак Књажевца; горњокредни вулканизам са андезитским лавама; лежишта бакра, злата и молибдена.
- Котлине: Жагубичка, Тимочка, Сврљишка, Сокобањска, Белопаланачка, Пиротска.
- Одоровачко поље код Пирота – највеће крашко поље у Источној Србији; Ресавска пећина код Деспотовца; Лазарева пећина код Злота (12.175 m) – најдужа у Србији, дужа од Боговинске (5.842 m).
Понтијска низија и Перипонтијски обод – крајњи североисток Србије: дунавски Кључ и доњи ток Тимока.
На ушћу Тимока у Дунав (28 m н. в.) налази се најнижа континентална тачка Србије.
- Еолски рељеф: Кладовска, Радујевачка и Неготинска пешчара.
Најважније:
- Геотектонске јединице: Панонски басен, Вардарска зона, Динарске планине, Српско-македонска маса, Карпатско-балканске планине, Влашко-понтијски басен.
- Српско-македонска маса: најстарије копно, раседне планине и котлине, кристаласти шкриљци.
- Набране планине: Динариди (западна зона) и Карпато-балканиди (источна зона), настали бочним потисцима у алпској орогенези.
- Вардарска зона: Шумадијски, Јадарски и Копаонички блок; терцијарни вулканизам (субдукција, колизија).
- Морфоструктуре: низије, ободи низија и Планинско-котлинска област.
- Панонска низија: острвске планине, пешчаре, лесне заравни, алувијалне равни.
- Перипанонски обод: Подгорина, Шумадија и долина Велике Мораве од Сталаћа до Лапова.
- Највиши врхови: Велика Рудока 2.660 m (Шар), Миџор 2.169 m, Панчићев врх 2.017 m, Бесна кобила 1.923 m, Голија 1.833 m.
- Вулканизам у прошлости: Тимочка еруптивна област, Вардарска зона, околина Врања и Радан.
- Најнижа тачка: ушће Тимока у Дунав, 28 m – Понтијска низија.
