Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Клима и време
- Клима – просечно вишегодишње стање времена; мења се споро.
- Време – тренутно стање климатских елемената: температура, инсолација, облачност, притисак, ветар, влажност, падавине.
- Климатски фактори
- Географска ширина: јужно од 45°00' N, умерени појас → умерена клима.
- Географска дужина: ка истоку слаби Атлантик, мање падавина.
- Рељеф: са висином пада температура и притисак, расту падавине; кишна сенка на заветрини.
- Динарске планине задржавају влажан ваздух; Панонска низија пропушта хладан са севера и истока.
- Воде ублажавају климу; вегетација хлади ваздух и смањује ветар; градови су острва топлоте.
- Ваздушне масе и притисак
- Атлантик (1.800 km) и Средоземље – циклони и падавине (поплаве 2014).
- Сибир и Арктик – хладни продори.
- Азорски антициклон лети суво; сибирски антициклон зими хладно; Исландски циклон падавине.
- Температура и инсолација
- Низије 10–12 °C; 1.000 m око 7 °C; 1.700 m око 3 °C.
- Максимум 44,9 °C Смедеревска Паланка (2007); минимум −39,5 °C Карајукића Бунари (1985) – температурна инверзија.
- Инсолација 1.500–2.200 h (Кикинда 2.178, Пожега 1.495).
- Ветрови и падавине
- Кошава: са истока и југоистока, 2–3 дана (до 27), Банат и Подунавље.
- Континентални режим: максимум мај–јул; медитерански у Метохији (новембар–јануар).
- Најсувље до 600 mm (североисток, Јужна Морава); Проклетије око 1.500 mm.
- Климатске области
- Континентална – Панонска низија: топла лета, хладне зиме, 500–700 mm (Београд 696 mm).
- Умерено-континентална – највећи део Србије; Бела Паланка 525 mm, Прокупље 529 mm.
- Измењена средоземна – Метохија; планинска – Копаоник 3,3 °C, снег до 180 дана; жупна – Александровачка и Врањска котлина.
Клима – просечно вишегодишње стање времена у некој области, са просечним и екстремним одступањима; мења се веома споро.
Климатски фактори – чиниоци који утичу на климу: географска ширина и дужина, рељеф, воде, земљиште, вегетација, људске активности и области у којима настају ваздушне масе.
- Географска ширина – највећи део Србије јужно од 45°00' N, у умереном појасу.
- Географска дужина – ка истоку слаби Атлантик, па падавине опадају.
- Воде – ублажавају температурне амплитуде.
- Земљиште – голо и песковито тле лети се јаче загреје, зими јаче расхлади.
Рељеф – са висином опадају притисак и температура, а расту падавине.
Кишна сенка – сува заветринска страна планине; ваздух је влагу већ излучио при орографском дизању уз наветринску страну.
Острво топлоте – загрејан град са мало вегетације, асфалтом, саобраћајем и загађењем (Београд).
- Динарске планине задржавају влажне масе са запада и југа.
- Панонска низија пропушта хладне масе са севера и истока.
- Долине Мораве пропуштају топао ваздух са југа и хладан са севера.
- Вегетација хлади ваздух транспирацијом, смањује ветар и троши угљен-диоксид.
- Атлантски океан (1.800 km) – циклони са падавинама.
- Средоземље и Северна Африка – обилне падавине (поплаве маја 2014).
- Сибир и Арктик – веома хладан ваздух.
- Азорски антициклон – лети суво и ведро; сибирски – зими ведро и веома хладно; Исландски циклон – падавине.
Продори ваздуха стижу просечно на 3–4 дана; температура може за дан пасти и до 10 °C.
Климатски елементи – температура ваздуха, инсолација, облачност, ваздушни притисак, ветар, влажност и падавине; њихово тренутно стање је време.
- Температура – низије 10–12 °C, 1.000 m око 7 °C, 1.700 m око 3 °C; јул најтоплији, јануар најхладнији.
- Рекорди – 44,9 °C Смедеревска Паланка (2007); −39,5 °C Карајукића Бунари (1985).
- Инсолација – 1.500–2.200 h; Кикинда 2.178 h, Пожега 1.495 h.
Температурна инверзија – хладан, тежи ваздух слива се на дно котлине, а топлији се потискује навише.
Кошава – суви и хладни ветар са истока и југоистока; 2–3 дана (до 27), најјача у Банату и Подунављу.
Континентални режим – максимум у мају, јуну или јулу, минимум у фебруару и октобру.
Медитерански режим – максимум новембар–јануар (Метохијска котлина).
- Најсувље: североисток и долина Јужне Мораве (до 600 mm).
- Највише: запад и југозапад – Проклетије око 1.500 mm.
Исток прима мање падавина јер је даље од Атлантика и Јадрана.
Континентална клима – Панонска низија: топла лета, хладне зиме, мало падавина.
- 11–12,6 °C: Палић 11,1, Сомбор 11,6, Јаша Томић 12,4, Београд 12,6 °C.
- Војводина 500–600 mm, Београд 696 mm; кише у мају и јуну, па суше.
Умерено-континентална клима – највећи део Србије: ниже температуре, више падавина; Бела Паланка 525 mm, Прокупље 529 mm.
Измењена средоземна клима – Метохија: сува топла лета, благе влажне зиме.
Планинска клима – Копаоник 3,3 °C, снег до 180 дана.
Жупна клима – Александровачка и Врањска котлина; воће и винова лоза.
Најважније:
- Клима: просечно вишегодишње стање времена; време је тренутно стање елемената.
- Фактори: ширина, дужина, рељеф, воде, земљиште, вегетација, ваздушне масе и човек.
- Рељеф: са висином опадају температура и притисак, а расту падавине.
- Ваздушне масе: Атлантик и Средоземље доносе падавине, Сибир и Арктик хладноћу.
- Рекорди: 44,9 °C (Смедеревска Паланка) и −39,5 °C (Карајукића Бунари).
- Кошава: суви хладни ветар са истока и југоистока.
- Падавине: континентални режим (мај–јул), у Метохији медитерански; Проклетије око 1.500 mm.
- Области: континентална (Панонска низија) и умерено-континентална (највећи део Србије), уз планинску, измењену средоземну и жупну климу.
