Најважније из лекције
План-резиме
-
Васиона
- Васиона је простор испуњен небеским телима; зове се још свемир, космос, универзум.
- Небеска тела: звезде, планете, метеороиди, комете, сателити, астероиди.
- Не зна се да ли је бескрајна; проучава је астрономија.
- Први телескоп – Галилео Галилеј, почетак 17. века; Кинези посматрали небо пре 5.000 година.
-
Светлосна година
- Растојање које светлост пређе за годину дана брзином од 300.000 km/s.
-
Звезде
- Усијана тела од гасова, извор светлости и топлоте.
- Најближа је Сунце, затим Проксима Кентаура (4,3 светлосне године).
- Боје: жуте, црвене (најхладније), плаве (најтоплије), беле; патуљци и џинови.
- Сиријус – најсјајнија звезда на небу.
-
Сазвежђа
- Скупови звезда на небу; има их 88, из Србије се види око 60.
- Мали и Велики медвед, Кочијаш, Девица, Стрелац, Орион.
- Северњача (у Малом медведу) показује север.
- Данас важе прецизни заједнички називи сазвежђа.
-
Галаксије и Млечни пут
- Галаксије – системи од стотина милијарди звезда; има их око сто милијарди.
- Облици: спиралне, елиптичне (најбројније), неправилне.
- Наша галаксија: Галактика = Млечни пут = Кумова слама; спирална, пречник око 100.000 светлосних година.
Васиона – простор испуњен васионским (небеским) телима; зове се још свемир, космос и универзум.
- Небеска тела – звезде, планете, метеороиди, комете, сателити и астероиди.
- Астрономија – наука која проучава васиону.
Границе васионе нису утврђене, па се не зна да ли је бескрајна.
Телескоп – инструмент за посматрање неба; први је направио Италијан Галилео Галилеј почетком 17. века.
- Кинези су још пре око 5.000 година посматрали и бележили небеске појаве.
- Један од највећих телескопа на Земљи је радио-телескоп у Кини – прима сигнале с најудаљенијих небеских тела.
Светлосна година – растојање које светлост пређе за годину дана крећући се брзином од 300.000 km/s.
Растојања у васиони су огромна (милијарде километара), па се мере светлосним годинама.
- Брзина светлости је највећа позната брзина – док пљеснеш рукама, светлост скоро осам пута обиђе Земљу.
Звезде – усијана небеска тела сачињена од гасова; извор су светлости и топлоте.
- Најближе звезде – Сунце, а после њега Проксима Кентаура (4,3 светлосне године).
- Боје – жуте, црвене, плаве и беле; црвене су најхладније, плаве најтоплије.
- Патуљци и џинови – мале и велике звезде; највеће имају пречник до 2.600 пута већи од Сунчевог.
- Голим оком видимо Сунце, Месец, Венеру, Марс, Сиријус (најсјајнију звезду на небу) и Вегу.
Сазвежђе – скуп звезда које видимо на небу; повезане најсјајније звезде подсећају на животињу, предмет или људску фигуру.
На небу има 88 сазвежђа; свака звезда припада неком од њих. Из Србије се види око 60, а нека се виде само са јужне полулопте.
- Мали и Велики медвед, Кочијаш, Девица, Стрелац, Орион (по највећем ловцу у старом веку).
Северњача – звезда у сазвежђу Мали медвед; по ведрој ноћи показује правац севера.
Различити народи су истом сазвежђу давали различита имена (Грцима ловац Орион, Јапанцима бубањ), а данас астрономија користи прецизне заједничке називе.
Галаксије – звездани системи од стотина милијарди звезда; у васиони их има око сто милијарди.
- Спиралне – Млечни пут, Андромеда.
- Елиптичне – најбројније и међу највећима, нпр. М87.
- Неправилне – нпр. Мали Магеланов облак (патуљаста галаксија).
Галактика (Млечни пут, Кумова слама) – наша галаксија, у којој се налази Сунце.
Млечни пут је спирална галаксија пречника око 100.000 светлосних година; сва тела у њој окрећу се око њеног центра. Белина на ноћном небу је један њен крак.
Најважније:
- Васиона: простор испуњен небеским телима (свемир, космос, универзум); проучава је астрономија.
- Небеска тела: звезде, планете, метеороиди, комете, сателити и астероиди.
- Телескоп: први је направио Галилео Галилеј почетком 17. века.
- Светлосна година: растојање које светлост пређе за годину дана брзином од 300.000 km/s.
- Звезде: усијана тела од гасова; најближа је Сунце, па Проксима Кентаура (4,3 светлосне године).
- Сазвежђа: 88 на небу, из Србије се види око 60; Северњача у Малом медведу показује север.
- Галаксије: спиралне, елиптичне и неправилне; око сто милијарди у васиони.
- Млечни пут: наша спирална галаксија (Галактика, Кумова слама), пречника око 100.000 светлосних година.
