Најважније из лекције
План-резиме
-
Сателити
- Небеска тела која планете привлаче гравитацијом: природни и вештачки.
- Природни = пратиоци планета; Меркур и Венера немају сателите.
- Земља 1, Марс 2 (Фобос, Дејмос), Јупитер 67, Сатурн 62, Уран 27, Нептун 14.
- Ганимед – највећи природни сателит; Галилејеви сателити: Ганимед, Калисто, Ио, Европа (1610).
-
Вештачки сателити
- Лансирају их људи ради података о Земљи и васиони.
- Врсте: метеоролошки, астрономски, навигациони, васионске станице, војни, телекомуникациони.
- Хаблов телескоп – око 550 km изнад Земље.
-
- Гагарин – први човек у космосу; 1969. „Аполо 11“ – први лет човека на Месец.
-
Месец
- Једини Земљин природни сателит, најближе небеско тело; светлост добија од Сунца.
- Нема атмосферу, хидросферу ни биосферу; пун кратера.
- Око Земље обиђе за 27,3 дана → увек видимо исту страну.
-
Месечеве мене
- Млад месец (Месец између Сунца и Земље) → прва четврт (десна половина) → пун месец (Земља између Сунца и Месеца) → последња четврт (лева половина).
- Све мене за 29,5 дана; смена на сваких 7 дана, 9 сати и 11 минута.
-
Мала тела Сунчевог система
- Астероиди – камене громаде неправилног облика, највише између Марса и Јупитера.
- Комете – глава и реп, звезде репатице; Халејева на сваких 76 година (1986).
- Метеороиди → у атмосфери сагоре као метеори (звезде падалице); ако падну на Земљу – метеорит, ствара кратер.
Сателити – небеска тела која планете привлаче својом гравитацијом; могу бити природни и вештачки.
Природни сателити – пратиоци планета; хладна тела која обилазе око планета и с њима круже око Сунца.
- Број сателита – Меркур 0, Венера 0, Земља 1, Марс 2, Јупитер 67, Сатурн 62, Уран 27, Нептун 14.
- Марсови сателити – Фобос (неправилног облика) и Дејмос.
- Ганимед – Јупитеров сателит, највећи природни сателит у Сунчевом систему.
- Галилејеви сателити – Ганимед, Калисто, Ио и Европа; открио их је Галилео Галилеј 1610. године.
Вештачки сателити – лансирају их људи са Земље да би прикупљали податке о Земљи и васиони.
- Метеоролошки – подаци о времену.
- Астрономски – посматрање удаљених небеских тела.
- Навигациони – прецизно одређивање положаја на Земљи.
- Васионске станице – боравак људи у васиони.
- Војни – подаци у војне сврхе.
- Телекомуникациони – пренос телевизијских, телефонских и интернет података.
Хаблов телескоп – познати вештачки сателит на око 550 km изнад Земље; њиме се виде удаљене планете, звезде и галаксије.
- 1957. „Спутњик 1“ и „Спутњик 2“ (пас Лајка); 1961. Јуриј Гагарин – први човек у космосу; 1962. „Маринер 2“ – до Венере; 1963. Валентина Терешкова – прва жена у космосу; 1965. Алексеј Леонов – први ход у космосу; 1969. „Аполо 11“ – први лет човека на Месец.
Месец – једини Земљин природни сателит и небеско тело најближе Земљи; тамно, хладно и чврсто тело које светлост добија од Сунца.
- Нема атмосферу, хидросферу ни биосферу.
- Кратери – настали ударима малих небеских тела; најпознатији је Њутнов кратер (дубина 7.250 m); неки носе имена Миланковића, Тесле, Пупина и Бошковића.
- Обилазак око Земље – 27,3 дана, исто колико и окрет око осе, па увек видимо исту страну Месеца.
Земља привлачном силом приморава Месец да кружи око ње, а заједно са Земљом он обилази и око Сунца.
Месечеве мене (фазе) – различити облици осветљеног дела Месеца који видимо са Земље, јер Месец мења положај према Сунцу и Земљи.
- Млад месец – Месец између Сунца и Земље; окренута нам је неосветљена страна, Месец не видимо.
- Прва четврт – нешто више од 7 дана после младог месеца; осветљена десна половина диска; Месец расте.
- Пун месец – Земља између Сунца и Месеца; видимо целу осветљену страну, Месец је на небу целе ноћи; затим опада.
- Последња четврт – осветљена лева половина диска, десна затамњена.
Све мене се смене за 29,5 дана; смењују се на сваких седам дана, девет сати и 11 минута.
Астероиди – хладна тела мања од планета и сателита; камене громаде неправилног облика које круже у Сунчевом систему, често по неправилним путањама.
Велики број астероида налази се између Марса и Јупитера – у астероидном појасу, где их покреће привлачна сила планета.
Комете – хладна тела са главом и репом; састоје се од залеђених честица прашине, комада стена, гасова и воде.
- Реп – образује се од гасова када се комета приближи Сунцу; зато се зову звезде репатице.
- Халејева комета се појављује на сваких 76 година; последњи пут виђена је 1986. године.
Метеороиди – чврсти комади материје различитих величина и састава који се крећу у васиони; хладна тела.
Метеори (звезде падалице) – светле појаве када метеороиди уђу у Земљину атмосферу и брзо сагоре.
Метеорит – метеороид који не сагори потпуно и падне на Земљу; на површини ствара кратер.
- Кратер у Северној Америци настао је од удара метеорита пре око 50.000 година.
Најважније:
- Сателити: тела која планете привлаче гравитацијом – природни и вештачки.
- Највише сателита: Јупитер (67); Меркур и Венера немају ниједан.
- Ганимед: Јупитеров сателит, највећи природни сателит Сунчевог система.
- Вештачки сателити: метеоролошки, астрономски, навигациони, васионске станице, војни, телекомуникациони.
- Месец: једини Земљин природни сателит; око Земље обиђе за 27,3 дана, увек нам окреће исту страну.
- Месечеве мене: млад месец, прва четврт, пун месец, последња четврт – све се смене за 29,5 дана.
- Астероиди: камене громаде неправилног облика, највише између Марса и Јупитера.
- Комете: глава и реп – звезде репатице; Халејева комета на сваких 76 година.
- Метеори: метеороиди који сагоревају у атмосфери – звезде падалице.
- Метеорит: метеороид који падне на Земљу и направи кратер.
