Најважније из лекције
План-резиме
-
Васиона
- Васиона (свемир, космос, универзум) је огроман простор испуњен небеским телима.
- Небеска тела: звезде, планете, сателити, астероиди, комете, метеороиди.
- Астрономија проучава васиону; први телескоп направио је Галилео Галилеј (17. век).
- Светлосна година = пут који светлост пређе за годину брзином од 300.000 km/s.
-
Звезде, сазвежђа, галаксије
- Звезде су усијана тела од гасова са сопственом светлошћу; најближе су Сунце и Проксима Кентаура (4,3 светлосне године).
- Најсјајнија звезда на небу је Сиријус.
- Сазвежђа су привидни скупови звезда – има их 88; Северњача је у Малом медведу и показује север.
- Галаксије могу бити спиралне, елиптичне и неправилне; наша је Галактика (Млечни пут, Кумова слама) – спирална.
-
Сунце и планете
- Сунце: најближа звезда, 150 милиона km од Земље, светлост стиже за осам минута.
- Сунчев систем = Сунце + планете + мања тела која круже око њега.
- Планете су хладне и лоптасте, без сопствене светлости; има их осам.
- Унутрашње (Меркур, Венера, Земља, Марс) – ближе Сунцу, мање, чврсте.
- Спољашње (Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун) – веће, гасовите, удаљеније.
-
Сателити и Месец
- Природни сателити прате планете; вештачке лансирају људи са Земље.
- Меркур и Венера немају сателите; највише има Јупитер, највећи сателит је Ганимед.
- Месец је једини Земљин природни сателит; обиђе око Земље за 27,3 дана, па увек видимо исту страну.
-
Месечеве мене
- Млад месец → прва четврт → пун месец → последња четврт.
- Све мене се смене за 29,5 дана, на сваких 7 дана, 9 сати и 11 минута.
-
Мала тела Сунчевог система
- Астероиди – камене громаде неправилног облика, много их је између Марса и Јупитера.
- Комете (звезде репатице) имају главу и реп; Халејева се враћа на сваких 76 година.
- Метеороиди сагоревају у атмосфери као метеори (звезде падалице); метеорит падне на Земљу.
Васиона (свемир, космос, универзум) – огроман простор испуњен небеским телима.
- Небеска тела – звезде, планете, сателити, астероиди, комете и метеороиди.
- Астрономија – наука која проучава васиону и небеска тела.
- Телескоп – инструмент за посматрање неба; први је направио Галилео Галилеј почетком 17. века.
Светлосна година – растојање које светлост пређе за годину дана крећући се брзином од 300.000 km/s; јединица за растојања у васиони.
Границе васионе нису утврђене, па се не зна да ли је бескрајна.
Звезде – усијана небеска тела од гасова, која светле сопственом светлошћу и дају топлоту.
- Најближа звезда је Сунце, а после њега Проксима Кентаура (4,3 светлосне године).
- Црвене звезде су најхладније, а плаве најтоплије; мале су патуљци, велике џинови.
- Најсјајнија звезда на небу је Сиријус.
Сазвежђа – привидни скупови звезда које видимо на небу; има их 88, а из Србије се види око 60.
Звезда Северњача налази се у сазвежђу Мали медвед и по њој се одређује правац севера.
Галаксије – звездани системи од стотина милијарди звезда; према облику спиралне, елиптичне и неправилне.
- Наша галаксија је Галактика (Млечни пут, Кумова слама) – спирална, пречника око 100.000 светлосних година.
- Позната сазвежђа: Мали и Велики медвед, Кочијаш, Девица, Стрелац, Орион.
Сунце – Земљи најближа звезда, извор светлости и топлоте; звезда средње величине, пречника 109 пута већег од Земљиног.
Од Земље је удаљено око 150 милиона km, а светлост са Сунца до Земље путује осам минута. Површина око 6.000 °C, средиште око 15.000.000 °C.
Сунчев систем – Сунце, планете и мања небеска тела која круже око Сунца.
Планете – хладна лоптаста тела без сопствене светлости и топлоте; крећу се око своје осе, око Сунца и са Сунцем око центра галаксије.
- Унутрашње – Меркур, Венера, Земља, Марс: ближе Сунцу, мање и чврсте.
- Спољашње – Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун: веће, гасовите и удаљеније од Сунца.
- Меркур – најмања и Сунцу најближа; Венера – најтоплија; Јупитер – највећа; Нептун – најудаљенија од Сунца.
- Плутон је до 2006. сматран деветом планетом, а сада је патуљаста планета.
Природни сателити – пратиоци планета који круже око њих и с њима обилазе око Сунца.
Вештачки сателити – лансирају их људи са Земље (метеоролошки, астрономски, навигациони, телекомуникациони и други).
Меркур и Венера немају сателите; према уџбенику највише их има Јупитер (67), а највећи природни сателит је Ганимед.
Месец – једини Земљин природни сателит: таман, хладан и чврст, без атмосфере, хидросфере и биосфере, са много кратера.
Око Земље обиђе за 27,3 дана и за исто време се окрене око своје осе, па увек видимо његову исту страну.
Месечеве мене (фазе) – различити облици осветљеног дела Месеца које видимо са Земље.
- Млад месец – Месец између Сунца и Земље, не видимо га.
- Прва четврт – осветљена десна половина диска.
- Пун месец – Земља између Сунца и Месеца, видимо цео диск.
- Последња четврт – осветљена лева половина диска.
Све мене се смене за 29,5 дана; смењују се на сваких 7 дана, 9 сати и 11 минута.
Астероиди – хладне камене громаде неправилног облика, мање од планета и сателита; многи су између Марса и Јупитера.
Комете (звезде репатице) – хладна тела са главом и репом, од залеђене прашине, стена, гасова и воде; реп настаје близу Сунца.
Метеороиди – чврсти комади материје у васиони; у атмосфери сагоревају као метеори (звезде падалице).
Метеорит – метеороид који не сагори потпуно и падне на Земљу, где може да направи кратер.
- Халејева комета се појављује на сваких 76 година; последњи пут виђена 1986.
Најважније:
- Васиона: огроман простор испуњен небеским телима; проучава је астрономија.
- Светлосна година: пут који светлост пређе за годину брзином од 300.000 km/s.
- Звезде: усијана тела са сопственом светлошћу; груписане у 88 сазвежђа.
- Галактика: наша спирална галаксија – Млечни пут или Кумова слама.
- Сунце: најближа звезда; светлост до Земље путује осам минута.
- Планете: осам хладних тела – унутрашње мање и чврсте, спољашње веће и гасовите.
- Месец: једини Земљин природни сателит; око Земље обиђе за 27,3 дана.
- Мене: млад месец, прва четврт, пун месец, последња четврт – на сваких 7 дана, 9 сати и 11 минута.
- Мала тела: астероиди, комете (звезде репатице) и метеороиди; метеорит пада на Земљу.
