Најважније из лекције
План-резиме
-
Докази о облику Земље
- Стари век: Земља као непокретна плоча.
- Питагора – идеја о лопти; Аристотел – први научни докази.
- Сенка Земље на Месецу, промена звезданог неба, брод на хоризонту (прво врх јарбола).
- Магелан – прво путовање око света (1519–1522); најбољи доказ – снимци са сателита.
-
Облик Земље
- Елипсоид – спљоштена на половима, испупчена на екватору.
- Геоид – стварни облик, јер је површина неравна.
- Земљина оса пробада површину у половима; полови су најближи средишту Земље.
- Екватор дели Земљу на северну и јужну полулопту.
-
Земља у бројевима
- Површина 510 милиона km², обим 40.000 km, полупречник 6.371 km.
- Вода 71%, копно 29%.
-
Океани и континенти
- Пет океана: Тихи, Атлантски, Индијски, Јужни, Северни ледени = Светски океан.
- Највећи и најдубљи Тихи, најмањи и најплићи Северни ледени.
- Седам континената: Стари свет (Европа, Азија, Африка) и Нови свет (Северна и Јужна Америка, Аустралија, Антарктик).
- Највећи Азија, најмањи Аустралија; екватор пресеца Африку и Азију.
-
Делови копна
- Полуострво – вода с три стране; острво – са свих страна; архипелаг – група острва.
У старом веку Земља је замишљана као непокретна плоча окружена морима.
- Питагора (VI век пре нове ере) – идеја о лоптастој Земљи.
- Аристотел (IV век пре нове ере) – први научни докази.
Докази – полукружна сенка Земље на Месецу; промена звезданог неба ка југу; брод на хоризонту (прво врх јарбола); Магеланово путовање око света; снимци са сателита.
- Магеланова експедиција: 1519–1522, пловидба од истока ка западу и повратак на полазно место.
Елипсоид – Земља је благо спљоштена на половима и испупчена на екватору.
Геоид – стварни облик Земље; није идеалан елипсоид јер је површина неравна.
Земљина оса – замишљена линија кроз центар Земље која пробада површину у половима.
Полови – тачке у којима оса пробада површину (Северни и Јужни); најближе су средишту Земље.
Екватор – замишљена кружница подједнако удаљена од полова; дели Земљу на северну и јужну полулопту.
Глобус – умањени лоптасти модел Земље.
- Површина: 510 милиона km²
- Обим: 40.000 km
- Полупречник: 6.371 km
- Вода / копно: 71% / 29%
Због велике површине под водом Земљу зовемо Плава планета.
Океани – највеће водене површине: Тихи (Пацифик), Атлантски, Индијски, Јужни и Северни ледени; заједно чине Светски океан.
Највећи и најдубљи је Тихи океан, а најмањи и најплићи Северни ледени.
Континенти – највеће копнене површине; има их седам.
- Стари свет – Европа, Азија, Африка.
- Нови свет – Северна и Јужна Америка, Аустралија, Антарктик.
- Највећи континент је Азија (44,5 милиона km²), а најмањи Аустралија (8,6 милиона km²).
- Екватор пресеца Африку и Азију од континената Старог света.
Полуострво – копно окружено водом с три стране.
Острво – копно окружено водом са свих страна.
Архипелаг – група острва.
- Арабијско полуострво и Лабрадор; Гренланд и Нова Гвинеја; Малајски и Егејски архипелаг.
Најважније:
- Елипсоид: Земља је спљоштена на половима и испупчена на екватору.
- Геоид: стварни облик Земље због неравне површине.
- Аристотел: први научни докази о лоптастој Земљи.
- Брод на хоризонту: прво се види врх јарбола, на крају труп.
- Оса и полови: оса пробада површину у Северном и Јужном полу.
- Бројеви: 510 милиона km², обим 40.000 km, полупречник 6.371 km.
- Вода: 71% површине; највећи и најдубљи океан је Тихи.
- Континенти: Стари свет – Европа, Азија, Африка; највећи Азија, најмањи Аустралија.
