Најважније из лекције
План-резиме
- Револуција
- Кретање Земље око Сунца, од запада према истоку
- Путања еклиптика (облик елипсе), брзина 30 km/s
- Траје 365 дана и 6 часова
- Последице: неједнака обданица и ноћ, смена годишњих доба, топлотни појасеви
- Неједнака дужина обданице и ноћи
- Оса нагнута према еклиптици под 66°30'
- Равнодневице 20. марта и 22. септембра – по 12 h на целој Земљи
- Дугодневица 21. јуна, краткодневица 22. децембра (северна полулопта); на јужној обрнуто
- Београд: 21. јуна обданица 15 h 35 min, 22. децембра 8 h 37 min
- Смена годишњих доба
- Загревање зависи од угла Сунчевих зрака (Београд у 13 h: 68° у јуну, 21° у децембру)
- Повратници – најдаље кружнице које Сунце загрева под правим углом
-
-
- екватор – пролеће; 21. 6. северни повратник – лето; 22. 9. екватор – јесен; 22. 12. јужни повратник – зима (за северну полулопту)
-
- Топлотни појасеви (пет)
- Жарки – између повратника, стално топло, без правих годишњих доба
- Северни и јужни умерени – од повратника до поларника; годишња доба свака три месеца; Србија у северном умереном
- Северни и јужни хладни – од поларника до полова; слабо загревање
- Поларни дан / поларна ноћ – од 24 часа (поларници) до 6 месеци (полови)
- Календар
- Начин мерења времена: дан, недеља, месец, година; датум = појединачни дан
- Проста година 365 дана, преступна 366 (29. фебруар, свака четврта)
- Највише се користи грегоријански; СПЦ користи јулијански (Српска нова година 14. јануара)
- Египатски календар (Сиријус, Нил), Астеци; Милутин Миланковић – један од најпрецизнијих календара
Револуција – кретање Земље око Сунца, од запада према истоку.
Еклиптика – путања Земље око Сунца, у облику елипсе.
- Трајање – једна година, тј. 365 дана и шест часова.
- Просечна брзина – 30 km/s.
Последице револуције: неједнако трајање обданице и ноћи током године, смена годишњих доба и различито загревање Земљине површине, тј. топлотни појасеви.
- Важни датуми на северној полулопти: 20. март – пролеће, 21. јун – лето, 22. септембар – јесен, 22. децембар – зима. У годинама од 2019. до 2025. они се померају за дан (нпр. равнодневица 19. или 20. марта).
Земљина оса нагнута је према еклиптици под углом од 66°30', па полулопте током године нису подједнако осветљене.
Равнодневица – дан када обданица и ноћ на целој Земљи трају по 12 часова, јер граница осветљености пролази кроз полове: пролећна (20. марта) и јесења (22. септембра).
Дугодневица – дан с најдужом обданицом и најкраћом ноћи: 21. јуна на северној полулопти.
Краткодневица – дан с најкраћом обданицом и најдужом ноћи: 22. децембра на северној полулопти.
Када је на северној полулопти дугодневица, на јужној је краткодневица, и обрнуто.
- Београд: 21. јуна обданица 15 h 35 min, ноћ 8 h 25 min; 22. децембра обданица 8 h 37 min, ноћ 15 h 23 min; 20. марта и 22. септембра по 12 h.
Годишња доба – периоди промена у земљишту, води, ваздуху, биљном и животињском свету; настају због различите загрејаности и осветљености Земљине површине.
Северни и јужни повратник – најудаљеније кружнице северно и јужно од екватора које Сунце загрева под правим углом.
Загревање зависи од упадног угла Сунчевих зрака – што је угао већи, загревање је јаче.
- 20. март – зраци под правим углом на екватор; пролеће на северној, јесен на јужној полулопти.
- 21. јун – на северни повратник; лето на северној, зима на јужној.
- 22. септембар – на екватор; јесен на северној, пролеће на јужној.
- 22. децембар – на јужни повратник; зима на северној, лето на јужној.
- У Београду у 13 часова зраци падају под углом од 68° 21. јуна, а под углом од 21° 22. децембра.
- Четири годишња доба најизраженија су у средишњем делу обе полулопте.
Топлотни појасеви – пет делова Земље који су различито загрејани и осветљени.
Поларници – замишљене кружнице на граници умереног и хладног појаса (северни и јужни поларник).
- Жарки – између два повратника; зраци целе године под великим углом, стално топло, нема правих годишњих доба, мале разлике у дужини обданице и ноћи.
- Северни умерени – између северног повратника и северног поларника (ту је Србија); јужни умерени – између јужног повратника и јужног поларника; годишња доба се правилно смењују свака три месеца.
- Северни и јужни хладни – од поларника до полова; зраци под малим углом, слабо загревање.
Поларни дан / поларна ноћ – период када Сунце не залази, односно не излази; траје од 24 часа на поларницима до шест месеци на половима.
- На крајњем северу Финске Сунце је изнад хоризонта дуже од 70 дана заредом.
- Пустиње се најчешће налазе око повратника; влажне тропске шуме су у жарком појасу.
Календар – начин мерења времена; јединице су дан, недеља, месец и година.
Датум – сваки појединачни дан у календару (нпр. 15. 5. 2019).
- Проста година – 365 дана.
- Преступна година – 366 дана, свака четврта; шест часова вишка годишње за четири године даје један дан, 29. фебруар.
Календаре су имали Вавилонци, Египћани, Грци, Римљани и стари народи Средње и Јужне Америке. Почетни датум савременог календара је дан Христовог рођења. Највише се користи грегоријански календар, а Српска православна црква користи јулијански (Српска нова година 14. јануара). Ниједан календар није потпуно прецизан.
- Египатски календар: година према звезди Сиријус, 12 месеци по 30 дана, три годишња доба према водостају Нила.
- Милутин Миланковић направио је један од најпрецизнијих календара.
Најважније:
- Револуција: кретање Земље око Сунца по еклиптици, од запада ка истоку, 365 дана и 6 часова, 30 km/s.
- Нагнутост осе: 66°30' према еклиптици – узрок неједнаке осветљености полулопти.
- Равнодневице: 20. марта и 22. септембра – обданица и ноћ по 12 часова, зраци под правим углом на екватор.
- Дугодневица и краткодневица: на северној полулопти 21. јуна и 22. децембра, на јужној обрнуто.
- Годишња доба: настају због различите загрејаности; четири доба у умереним појасевима.
- Повратници: најдаље кружнице које Сунце загрева под правим углом; поларници деле умерене и хладне појасеве.
- Пет топлотних појасева: жарки, северни и јужни умерени, северни и јужни хладни.
- Поларни дан и ноћ: од 24 часа на поларницима до шест месеци на половима.
- Календар: проста година 365, преступна 366 дана (29. фебруар); највише се користи грегоријански.
