Најважније из лекције
План-резиме
-
Ротација Земље
- Ротација је окретање Земље око замишљене осе, од запада према истоку, за 24 часа (360°, тј. 15° за сат).
- Највећа брзина је на екватору, према половима се смањује.
- Хелиоцентрични систем (Аристарх, Коперник, Галилеј) је тачан; геоцентрични (Птоломеј) није.
-
Последице ротације
- Смена обданице и ноћи: дневна полулопта је осветљена, ноћна није; прелаз иде преко сумрака и зоре.
- Привидно дневно кретање Сунца: од истока ка западу; највиша тачка изнад посматрача је зенит.
- Локално време: одређује се према проласку Сунца изнад места (прво Неготин, па Београд, па Ваљево).
-
Револуција Земље
- Револуција је кретање око Сунца по еклиптици (елипса), 30 km/s, траје 365 дана и шест часова.
- Оса је нагнута према еклиптици под углом од 66°30'.
-
Обданица, ноћ и годишња доба
- Равнодневице: 20. март и 22. септембар – по 12 часова обданице и ноћи на целој Земљи.
- 21. јун: дугодневица на северу (почиње лето), краткодневица на југу (зима).
- 22. децембар: краткодневица на северу (почиње зима), дугодневица на југу (лето).
- Што је угао Сунчевих зрака већи, загревање је јаче; повратници су најудаљеније кружнице које Сунце греје под правим углом.
-
Топлотни појасеви
- Жарки (између повратника) – стално топло, годишња доба нису изражена.
- Умерени (између повратника и поларника) – правилна смена годишњих доба; Србија је у северном умереном.
- Хладни (између поларника и полова) – слабо загревање, поларни дан и поларна ноћ (од 24 часа до шест месеци).
-
Календар
- Календар мери време: дан, недеља, месец, година; дан у календару је датум.
- Проста година има 365 дана, преступна 366 (29. фебруар).
- Највише се користи грегоријански календар; СПЦ користи јулијански (Српска нова година 14. јануара).
Ротација – окретање Земље око њене замишљене осе, од запада према истоку; траје 24 часа (360°, тј. 15° за сат).
- Брзина тачака – највећа на екватору, према половима се смањује.
- Смена обданице и ноћи – осветљена (дневна) полулопта има обданицу, неосветљена (ноћна) има ноћ; прелаз је постепен, преко сумрака и зоре.
- Привидно дневно кретање Сунца – Сунце нам изгледа да иде од истока ка западу, јер се Земља окреће од запада ка истоку.
- Зенит – највиша тачка на небу изнад посматрача; хоризонт – линија где се небо и Земља наизглед спајају.
- Локално (месно) време – време одређено према привидном проласку Сунца изнад места; подне је када је Сунце највише на небу.
Геоцентрични систем (Птоломеј) је нетачан; тачан је хелиоцентрични систем (Аристарх, Коперник, Галилеј) – Сунце је у средишту.
- Сунце у Србији највишу тачку прво достигне у Неготину, затим у Београду, па у Ваљеву.
Револуција – кретање Земље око Сунца, од запада према истоку; траје 365 дана и шест часова.
- Еклиптика – Земљина путања око Сунца, у облику елипсе.
- Брзина – просечно 30 km/s.
- Нагиб осе – Земљина оса је према еклиптици нагнута под углом од 66°30'.
Последице револуције: неједнако трајање обданице и ноћи током године, смена годишњих доба и различито загревање делова Земље, тј. топлотни појасеви.
Равнодневица – дан када граница осветљености пролази кроз полове, а обданица и ноћ на целој Земљи трају по 12 часова (20. март и 22. септембар).
Дугодневица – дан са најдужом обданицом; краткодневица – дан са најкраћом обданицом.
Повратници – најудаљеније кружнице северно и јужно од екватора које Сунце загрева под правим углом.
Годишња доба – периоди промена у земљишту, води, ваздуху, биљном и животињском свету, настали због различите загрејаности и осветљености.
- 20. март – зраци под правим углом на екватор; север: пролеће, југ: јесен.
- 21. јун – зраци под правим углом на северни повратник; север: лето (дугодневица), југ: зима (краткодневица).
- 22. септембар – зраци под правим углом на екватор; север: јесен, југ: пролеће.
- 22. децембар – зраци под правим углом на јужни повратник; север: зима (краткодневица), југ: лето (дугодневица).
Што је угао Сунчевих зрака већи, то је загревање јаче. Годишња доба на северној и јужној полулопти увек су супротна.
- Београд: 21. јуна обданица 15 h 35 min, ноћ 8 h 25 min; 22. децембра обданица 8 h 37 min. Упадни угао у подне: око 68° лети и око 21° зими.
Топлотни појасеви – пет делова Земље који су различито загрејани и осветљени.
- Жарки појас – између северног и јужног повратника; стално високе температуре, годишња доба нису изражена.
- Северни и јужни умерени појас – између повратника и поларника; годишња доба се правилно смењују на свака три месеца.
- Северни и јужни хладни појас – између поларника и пола; зраци под малим углом, слабо загревање.
Поларници – замишљене кружнице на граници умереног и хладног појаса (северни и јужни).
Поларни дан / поларна ноћ – период када Сунце не залази / не излази; траје од 24 часа на поларницима до шест месеци на половима.
- Србија се налази у северном умереном топлотном појасу.
Календар – начин мерења времена, подељен на дане, недеље, месеце и године.
- Дан – најмања јединица календара, време једне ротације.
- Датум – сваки појединачни дан у календару (нпр. 15. 5. 2019).
- Проста година – 365 дана.
- Преступна година – 366 дана; сваке четврте године шест преосталих часова сабере се у један дан, 29. фебруар.
Данас се највише користи грегоријански календар; Српска православна црква користи јулијански, по коме Српска нова година почиње 14. јануара.
- Милутин Миланковић направио је један од најпрецизнијих календара.
Најважније:
- Ротација: окретање око осе, од запада ка истоку, за 24 часа (15° за сат).
- Последице ротације: смена обданице и ноћи, привидно дневно кретање Сунца и локално време.
- Револуција: кретање око Сунца по еклиптици, 30 km/s, траје 365 дана и шест часова.
- Последице револуције: неједнако трајање обданице и ноћи, смена годишњих доба, топлотни појасеви.
- Нагиб осе: 66°30' према еклиптици – зато су полулопте неједнако осветљене.
- Важни датуми: 20. март и 22. септембар – равнодневице; 21. јун – дугодневица, 22. децембар – краткодневица (на северној полулопти).
- Топлотни појасеви: жарки, два умерена и два хладна; Србија је у северном умереном.
- Календар: проста година 365 дана, преступна 366 (29. фебруар); највише се користи грегоријански.
