Најважније из лекције
План-резиме
-
Постанак Земље
- Земља је стара око 4,6 милијарди година и настала је од исте материје као Сунчев систем.
- Сунце и планете настали су из маглине – разређеног гасовитог међузвезданог облака.
- У средишту маглине образовало се Сунце, а даље од њега планете и мала небеска тела.
- На почетку на Земљи није било живота.
-
Слојеви Земље
- Унутрашњост чине концентрични слојеви: Земљина кора, омотач језгра и језгро.
- Око 90% масе: гвожђе, кисеоник, силицијум, магнезијум.
- Јаје: љуска = кора, беланце = омотач, жуманце = језгро.
-
Земљино језгро
- На дубини од 2.900 km до 6.370 km; густо, од никла и гвожђа; 5.000–6.000 °C.
- Спољашње језгро је течно, унутрашње чврсто (највећи притисак).
-
Омотач Земљиног језгра
- Дебео око 2.900 km, заузима највећи део запремине Земље; има горњи и доњи омотач.
- У горњем омотачу је астеносфера (100–250 km) с магмом која избија у вулканским ерупцијама.
-
Земљина кора и литосфера
- Кора је чврсти површински омотач, незнатан део масе.
- Континентална кора: 30–70 km, мање густа; океанска: 5–10 km, гушћа.
- Литосфера = кора + горњи део омотача до астеносфере; није исто што и кора.
Старост Земље – око 4,6 милијарди година.
Маглина – разређена, гасовита маса међузвезданог облака од које су настали Сунце и планете.
- Сунце – образовало се у средишту маглине окретањем и збијањем честица.
- Планете и мала тела – настала на одређеној удаљености од Сунца.
Земља је настала од исте материје као и цео Сунчев систем. Раније се расправљало да ли је била ужарена лопта која се хладила или је настала од хладних честица које су се збијале и загревале.
- На младој Земљи није било живота; површина је вероватно била ужарена и прекривена растопљеним стенама.
Концентрични слојеви – слојеви Земље поређани један око другог, различитог састава и особина.
- Земљина кора – спољашњи слој.
- Горњи и доњи омотач језгра – средишњи слој, највећи по запремини.
- Спољашње и унутрашње језгро – средиште Земље.
Око 90% Земљине масе чине гвожђе, кисеоник, силицијум и магнезијум.
- Поређење с тврдо куваним јајетом: љуска – кора, беланце – омотач језгра, жуманце – језгро.
Земљино језгро – средишњи део Земље, на дубини од 2.900 km до 6.370 km; густо, од никла и гвожђа.
- Спољашње језгро – течно.
- Унутрашње језгро – чврсто; материја је под највећим притиском.
- Температура – између 5.000 °C и 6.000 °C.
Од површине до центра Земље има око 6.370 km.
Омотач Земљиног језгра – слој између језгра и коре, дебео око 2.900 km; заузима највећи део Земљине запремине.
- Горњи и доњи омотач – два слоја омотача.
- Астеносфера – део горњег омотача на дубини од 100 km до 250 km, где су стене растопљене.
- Магма – растопљене стене под великим притиском.
Магма понекад избија на површину Земље у виду вулканских ерупција.
Земљина кора – површински, чврсти омотач Земље; незнатан део њене масе (као љуска јајета).
- Континентална кора – гради континенте; дебела 30–70 km; мање густине.
- Океанска кора – испод океана; танка, просечно 5–10 km; гушћа.
Литосфера – Земљина кора заједно с горњим делом омотача језгра, до астеносфере.
Литосфера и Земљина кора нису исто – кора је само део литосфере.
Најважније:
- Старост: Земља је стара око 4,6 милијарди година.
- Постанак: Сунце и планете настали су из маглине – гасовитог међузвезданог облака.
- Слојеви: Земљина кора, омотач језгра (горњи и доњи) и језгро (спољашње и унутрашње).
- Састав: око 90% масе чине гвожђе, кисеоник, силицијум и магнезијум.
- Језгро: 2.900–6.370 km дубине, никл и гвожђе, 5.000–6.000 °C; спољашње течно, унутрашње чврсто.
- Омотач: дебео око 2.900 km, највећи део запремине; у горњем омотачу је астеносфера (100–250 km) с магмом.
- Кора: континентална 30–70 km, океанска 5–10 km и гушћа.
- Литосфера: кора и горњи део омотача до астеносфере – није исто што и кора.
