Најважније из лекције
План-резиме
-
Вулканизам и вулкани
- Вулканизам – стварање, кретање и избијање магме на површину.
- Магма – истопљена стена, 600–1.800 °C; на површини се зове лава.
- Већина вулкана је на границама литосферних плоча.
- Делови: вулканска купа, кратер, вулкански канал.
- Ерупција – избацивање лаве, пепела и гасова (тиха или експлозивна).
- Паразитске купе, гејзири (врела вода и гасови).
-
Врсте вулкана и области
- Угашени (Чимборазо) и активни (Етна, Везув, Хекла, Кључевскаја Сопка).
- Области: Ватрени појас Пацифика (највише вулкана), Средоземна, подморски вулкани Атлантика, Источна Африка.
- Плодно вулканско земљиште – кафа, пиринач, чај; густа насељеност.
- Топлота: бање, загревање, геотермалне електране.
-
Земљотреси
- Земљотреси (трусови) – изненадна, краткотрајна подрхтавања коре, најчешће на границама плоча.
- Хипоцентар (жариште) – обично 10–60 km дубине, понекад преко 300 km.
- Сеизмички таласи се шире у свим правцима.
- Епицентар – изнад хипоцентра, најјачи потрес.
- Цунами – разорни таласи после јаког земљотреса на дну мора.
-
Мерење земљотреса
- Сеизмограф мери јачину; Рихтерова скала (јачина у хипоцентру), Меркалијева скала (последице, 1–12).
- Сеизмологија – прати, проучава и предвиђа земљотресе.
- Србија: Лазаревац 1922, 5,9 степени; најтрусније: свилајначка, трстеничка, рудничка, лазаревачка, копаоничка област.
-
Понашање при земљотресу
- Заклон: довратак, носећи зид, испод стола; даље од прозора и ствари које падају.
- Без степеница и лифта док траје потрес.
- Спусти се – заштити главу и врат – придржавај се.
Вулканизам – процес стварања, кретања и избијања магме из горњег омотача Земље на површину.
Магма – истопљена стена која се због високих температура и притиска пробија кроз Земљину кору; температура од 600 °C до 1.800 °C.
Вулкан – место на коме магма избија на површину; већина вулкана је на границама литосферних плоча.
Лава – магма која је избила на површину.
Густа лава се креће споро, а течна брзо и прекрива велику површину.
- Вулканска купа – купасто узвишење у рељефу.
- Кратер – левкасти отвор на врху вулканске купе.
- Вулкански канал – канал кроз који пролази магма.
Ерупција вулкана – избацивање лаве, вулканског пепела и гасова; може бити спора и тиха или бурна и експлозивна.
Паразитске купе – низ мањих купа на странама једне вулканске купе.
Гејзир – водоскок врела воде и гасова у вулканским областима.
Ерупције се дешавају и под морем, слично као на копну.
Угашени вулкани – у кратер више не доспева магма, па нема ерупција.
Активни вулкани – стално или повремено избацују лаву и други вулкански материјал.
- Угашени: Чимборазо (Јужна Америка).
- Активни: Етна, Везув, Хекла (Европа), Кључевскаја Сопка (Азија).
Четири велике вулканске области:
- Ватрени појас Пацифика – обод Тихог океана, највише активних вулкана.
- Средоземна област.
- Подморски вулкани у дубинама Атлантског океана.
- Источна Африка.
Земљиште настало распадањем вулканских стена је плодно и погодно за гајење кафе, пиринча, чаја и других култура, па су области око вулкана често густо насељене.
Топлота из Земљине унутрашњости користи се у бањама, за загревање и за производњу струје у геотермалним електранама.
- Тамбора (Индонезија), 1815. – експлозија се чула на 3.300 km, погинуло је око 60.000 људи.
Земљотреси (трусови) – краткотрајна и изненадна подрхтавања Земљине коре; најчешће дуж граница литосферних плоча.
Хипоцентар (жариште) – место настанка земљотреса, обично на дубини од 10 km до 60 km, понекад и дубље од 300 km.
Сеизмички таласи – јаки удари који се шире од хипоцентра у свим правцима.
Епицентар – место на површини изнад хипоцентра у коме се земљотрес најјаче осећа.
Цунами – разорни таласи које изазивају јаки земљотреси на дну мора.
Сеизмограф – инструмент за мерење јачине земљотреса.
Рихтерова скала – јачина у хипоцентру у степенима; већи број степени значи јачи земљотрес.
Меркалијева скала – последице на површини, од 1 (бележе их само инструменти) до 12 (катастрофалне).
Сеизмологија – наука која прати, проучава и предвиђа земљотресе; научници су сеизмолози.
- Чиле, 22. мај 1960. – 9,5 степени, најјачи од 1900; цунамији до Хаваја, Јапана, Филипина, Аустралије и Новог Зеланда; 1.655 погинулих.
- Србија: најјачи у Лазаревцу 1922. – 5,9 степени; најтрусније области: свилајначка, трстеничка, рудничка, лазаревачка и копаоничка.
- Заклон – довратак, носећи зид, испод стола или чврстог намештаја; или покрити лице и главу рукама у углу унутрашњих зидова.
- Удаљити се од прозора, спољних зидова, врата, лустера и полица.
- Остати у стану док потрес траје; не користити степеништа и лифтове.
- Из приземља или са првог спрата може се изаћи на отворен простор.
Три корака: спусти се на руке и колена – заштити главу и врат – придржавај се у заклону.
Најважније:
- Вулканизам: стварање, кретање и избијање магме на површину Земље.
- Магма и лава: магма је истопљена стена испод коре, лава је магма на површини.
- Делови вулкана: вулканска купа, кратер и вулкански канал.
- Ерупција: избацивање лаве, пепела и гасова.
- Врсте вулкана: угашени (Чимборазо) и активни (Етна, Везув, Хекла, Кључевскаја Сопка).
- Ватрени појас Пацифика: обод Тихог океана са највише активних вулкана.
- Земљотрес: изненадно, краткотрајно подрхтавање коре, најчешће на границама плоча.
- Хипоцентар и епицентар: место настанка у дубини и место најјачег потреса на површини.
- Мерење: сеизмограф, Рихтерова и Меркалијева скала; наука – сеизмологија.
- Србија: најјачи земљотрес у Лазаревцу 1922. (5,9 степени).
