Најважније из лекције
План-резиме
-
Рељеф и унутрашње силе
- Рељеф – сва узвишења, удубљења, равнине и неравнине на површини Земље.
- Настаје радом унутрашњих (ендогених) и спољашњих (егзогених) сила.
- Унутрашње: гравитација (скупљање масе) и Земљина топлота (ширење).
-
Планине и висине
- Планине – узвишења изнад 500 m.
- Надморска висина – растојање од нивоа мора (0 m); релативна – разлика две надморске висине.
- У Србији: ниске 500–1.000 m, средње 1.000–2.000 m, високе изнад 2.000 m.
- Хималаји – највише планине; Монт Еверест 8.848 m (освојен 1953).
-
Низије и остали облици
- Низије – до 200 m; највећа Амазонска; Панонска низија.
- Равнице – мањи делови низија; побрђа 200–500 m; висоравни изнад 500 m.
-
Тектонски покрети
- Епирогени – спора издизања и спуштања коре.
- Орогени – стварају планине (набирање или раседање коре).
-
Врсте планина
- Набране (веначне) – хоризонтални покрети, судар плоча; оштри врхови, стрме падине; Алпи, Хималаји, Анди; у Србији Проклетије, Шар-планина, Стара планина.
- Раседне (громадне) – вертикални покрети, раседи; благи врхови, одвојене котлинама, старије; Харц, Шварцвалд, Вогези; Јастребац, Јухор, Бесна кобила.
- Вулканске – гомилање лаве; Везув, Етна, Килиманџаро, Фуџи; Мауна Кеа 4.205 m (од дна океана 10.203 m).
Рељеф – сва узвишења, удубљења, равнине и неравнине на површини Земље.
Силе које стварају рељеф – унутрашње (ендогене) и спољашње (егзогене).
- Земљина тежа – гравитација – сила којом Земља привлачи сву материју ка центру; изазива скупљање Земљине масе.
- Земљина топлота – сила која делује од центра ка површини; доводи до ширења Земљине масе.
Унутрашње силе изазивају покрете у литосфери, па настају крупни облици рељефа – планине и низије. Облици рељефа се разликују по начину и времену постанка, изгледу, надморској висини и правцу пружања.
Планине – узвишења на површини Земље изнад 500 m надморске висине.
Надморска висина – вертикално растојање неке тачке од нивоа мора (0 m).
Релативна висина – разлика између надморских висина двеју тачака.
- Ниске планине – од 500 m до 1.000 m.
- Средње планине – од 1.000 m до 2.000 m.
- Високе планине – изнад 2.000 m (подела планина у Србији).
- Хималаји – највише планине на Земљи; Монт Еверест (8.848 m) први пут је освојен 1953. године, а до 2013. на њега се попело 4.042 планинара.
Низије – пространи и уравњени делови Земљине површине до 200 m надморске висине.
- Равнице – мањи делови низија; настају таложењем материјала на ушћима река, дуж речних корита и на обалама мора и језера.
- Побрђа – узвишења између 200 m и 500 m надморске висине.
- Висоравни – уравњени или благо заталасани делови изнад 500 m надморске висине.
- Амазонска низија – највећа низија на свету; Панонска низија.
Тектонски покрети – покрети изазвани унутрашњим Земљиним силама.
- Епирогени покрети – спора издизања или спуштања Земљине коре, без великих промена у њеном изгледу.
- Орогени покрети – покрети којима настају планине.
Планине најчешће настају због кретања литосферних плоча, набирањем или раседањем Земљине коре.
Набране (веначне) планине – настају када сила делује хоризонтално (бочно), па се слојеви Земљине коре набирају и издижу; најчешће на местима где се сударају литосферне плоче.
- Изглед – пружају се у виду венаца или ланаца; оштри врхови, стрме падине, дубоке долине.
- Величина – најчешће, највише и највеће планине на Земљи; дуге од неколико десетина до неколико хиљада километара.
- Алпи у Европи, Хималаји у Азији, Анди у Јужној Америци; у Србији Проклетије, Шар-планина и Стара планина.
Раседне (громадне) планине – настају када сила делује вертикално, па се слојеви Земљине коре савијају, пуцају, издижу и спуштају дуж раседа.
Масивне и простране, благих падина и слабо изражених врхова, међусобно неповезане и одвојене котлинама; старије су од набраних планина.
- Харц (Немачка), Шварцвалд и Вогези у Европи; Јастребац, Јухор и Бесна кобила у Србији.
Вулканске планине – настају на местима где се додирују литосферне плоче, избијањем магме и гомилањем лаве током дугог времена.
- Везув и Етна у Европи, Килиманџаро у Африци, Фуџи у Азији; Мауна Кеа на Хавајима има 4.205 m, а мерена од дна океана 10.203 m – виша је од Хималаја.
Најважније:
- Рељеф: сва узвишења, удубљења, равнине и неравнине на површини Земље.
- Унутрашње силе: Земљина тежа (гравитација) и Земљина топлота.
- Планине: узвишења изнад 500 m; у Србији ниске, средње и високе.
- Висине: надморска – од нивоа мора; релативна – разлика надморских висина двеју тачака.
- Низије: до 200 m (Амазонска – највећа); побрђа 200–500 m; висоравни изнад 500 m.
- Тектонски покрети: епирогени (спори) и орогени (стварају планине).
- Набране планине: хоризонтални покрети, судар плоча, оштри врхови – Алпи, Хималаји, Анди.
- Раседне планине: вертикални покрети, благи врхови, котлине – Харц, Шварцвалд, Вогези.
- Вулканске планине: гомилање лаве – Везув, Етна, Килиманџаро, Фуџи.
