Најважније из лекције
План-резиме
-
Спољашње силе
- Топлота Сунца, вода и ветар мењају рељеф.
- Ерозија – разарање и однешење стена → ерозивни облици; акумулација – таложење материјала → акумулативни облици.
- Механичко распадање стена: ширење на топлоти и скупљање на хладноћи; лед у пукотинама шири пукотине; помажу и корење биљака и микроорганизми (Ђавоља варош).
-
Реке
- Ерозивни облици: речно корито, речна долина, клисура (стрме стране), кањон (вертикалне стране; Колорадо 1.800 m), водопади и брзаци.
- Акумулативни облици: аде (речна острва), делте (троугаоне равнице на ушћу – Волга, Мисисипи, Нил, Дунав), алувијалне равни.
-
Абразија (рад таласа)
- Таласна поткапина, клиф (стрми одсек), плажа/жало (песак и шљунак).
-
Ледници
- Снежна граница; цирк (удубљење изнад снежне границе, ледничка језера), валов (долина облика U), морене (нагомилане стене).
- На Антарктику лед дебео до 4.000 m.
-
Крас (растварање кречњака)
- Површински: шкрапе → вртаче → увале (500–1.000 m) → крашка поља (од најмањег до највећег).
- Подземни: јаме (вертикални канали), пећине (Мамутска 530 km, Лазарева 9,4 km).
- Акумулативни: сталактити (с таванице), сталагмити (с пода), стубови.
-
Ветар
- Еолски облици; пешчане дине – покретна песковита узвишења која се померају у правцу ветра.
-
Човек и рељеф
- Сеча шума → денудација (спирање земљишта), бујице.
- Клизишта – кретање земље низ падину због гравитације (киша, подземна вода, снег, земљотрес, човек).
- Антропогени облици: површински копови, бране и вештачка језера, насипи, вештачка острва (Дубаи).
Спољашње силе – топлота Сунца, вода и ветар; мењају рељеф који су створиле унутрашње силе.
- Ерозија – разарање и однешење стеновитог материјала; ствара ерозивне облике.
- Акумулација – таложење и гомилање материјала; ствара акумулативне облике.
Механичко распадање стена – стене се на топлоти шире, а на хладноћи скупљају, па пуцају и дробе се (врле пустиње, високе планине).
Лед у пукотинама има већу запремину од воде, па их шири; разарање убрзавају и корење биљака и микроорганизми.
- Ђавоља варош код Куршумлије – ерозивни облик настао разарањем и распадањем стена.
Речно корито – удубљење којим река тече; речна долина – простор са обе стране корита.
- Клисура – уска и дубока долина стрмих страна.
- Кањон – долина чије се стране вертикално спуштају до дна.
Акумулативни облици – настају где се брзина воде смањује:
- Аде – речна острва од песка, шљунка, муља и вегетације.
- Делте – велике троугласте наносне равнице на ушћима (по слову Δ).
- Алувијалне равни – наносне равнице дуж корита, настале изливањем реке.
- Кањон реке Колорадо (1.800 m), кањон Лазареве реке, Дунав у Ђердапској клисури.
- Велике делте: Волга, Мисисипи, Нил, Дунав.
Абразија – обликовање рељефа радом морских таласа.
- Таласна поткапина – удубљење у обали у нивоу мора.
- Клиф – стрми одсек изнад мора; настаје обрушавањем стена изнад поткапине.
- Плажа (жало) – акумулативни облик од нагомиланог шљунка и песка.
- Клифови Мохер у Ирској.
- Бели песак тропских острва – од корала и љуштура; црни песак на Санторинију – од вулканских стена.
Ледници су на високим планинама и у поларним областима; на Антарктику дебели до 4.000 m.
Снежна граница – надморска висина изнад које се снег и лед задржавају целе године.
- Цирк – удубљење на планинској страни изнад снежне границе; после отапања ту настају ледничка језера.
- Валов – ледничка долина стрмих страна и широког дна, облика слова U.
- Морене – узвишења од стена које ледник наталожи где се отапа (акумулативни облик).
Крашки облици – настају растварањем кречњака под утицајем воде.
- Шкрапе – уске паралелне пукотине.
- Вртаче – кружна удубљења од неколико до више стотина метара, са црвеницом на дну.
- Увале – удубљења од 500 m до 1.000 m, срастање више вртача.
- Крашка поља – велика удубљења, срастање више увала.
- Јаме – вертикални стрми канали; пећине – канали од ходника и шупљина са хоризонталним улазом (подземни облици).
Сталактити висе са таванице пећине, сталагмити расту с пода; настају таложењем раствореног кречњака и могу се спојити у стубове.
- Мамутска пећина (САД) – најдужа на свету, 530 km; Лазарева пећина у Кучајским планинама – најдужа у Србији, 9,4 km; Ресавска пећина.
Еолски облици – облици рељефа настали радом ветра.
Пешчане дине – песковита узвишења у облику купастих брежуљака и издужених бедема; покретне су и померају се у правцу ветра.
Денудација – спирање земљишта са терена без биљног покривача (последица прекомерне сече шума); воде тада постају бујице.
Клизишта – кретање земље, камења и наноса низ падину под утицајем гравитације; узроци: јака киша, подземна вода, отапање снега, земљотрес, сеча шума и градња на неподесним теренима.
Антропогени облици рељефа – настају деловањем човека:
- Површински копови – велике рупе ископане ради вађења руда.
- Бране – стварају вештачка језера за струју, водоснабдевање, наводњавање, пловидбу и туризам.
- Насипи – заштита од поплава, подизање пруга и путева.
- Вештачка острва – насипање материјала у плитком мору.
- Терасе на падинама у Кини чувају плодно земљиште.
- Коп бакра код Мајданпека; насипи Холанђана уз Северно море од 10. века; острва у облику палме у Дубаију.
Најважније:
- Ерозија и акумулација: спољашње силе разарају и односе стене (ерозија) и таложе материјал (акумулација).
- Реке: стварају корита, долине, клисуре и кањоне, а таложењем аде, делте и алувијалне равни.
- Абразија: таласи стварају таласне поткапине и клифове, а од песка и шљунка плаже (жала).
- Ледници: стварају цирк и валов (ерозија) и морене (акумулација).
- Крас: растварањем кречњака настају шкрапе, вртаче, увале, крашка поља, јаме и пећине, а у пећинама сталактити и сталагмити.
- Ветар: у пустињама ствара пешчане дине које се померају у правцу ветра.
- Човек: сечом шума убрзава ерозију (денудација, бујице, клизишта) и ствара антропогене облике – копове, бране, насипе и вештачка острва.
