Најважније из лекције
План-резиме
-
Унутрашња грађа Земље
- Земља је стара око 4,6 милијарди година; 90% масе: гвожђе, кисеоник, силицијум, магнезијум.
- Језгро (2.900–6.370 km, никл и гвожђе, 5.000–6.000 °C), омотач језгра (са астеносфером), Земљина кора.
- Континентална кора: 30–70 km, мање густине; океанска: 5–10 km.
- Литосфера = кора + део горњег омотача до астеносфере.
-
Литосферне плоче
- Седам великих плоча; највећа је Тихоокеанска; крећу се неколико cm годишње преко астеносфере.
- Раздвајање (гребени, раседи), сударање (планине, ровови, вулкани), мимоилажење (раседи – Сан Андреас).
- Пангеа → Гондвана и Лауразија.
-
Вулкани и земљотреси
- Магма на површини је лава; делови вулкана: купа, кратер, вулкански канал; ерупција, гејзири.
- Угашени (Чимборазо) и активни вулкани (Етна, Везув); Ватрени појас Пацифика.
- Хипоцентар – место настанка; епицентар – најјачи потрес на површини.
- Сеизмограф, Рихтерова и Меркалијева скала; цунами; Лазаревац 1922, 5,9 степени.
-
Стене
- Магматске (гранит, габро; андезит, базалт), седиментне (кречњак, пешчар, угаљ – слојевите, с фосилима), метаморфне (мермер, гнајс, шкриљац).
-
Рељеф и унутрашње силе
- Рељеф = узвишења, удубљења, равнине и неравнине; унутрашње силе: гравитација и Земљина топлота.
- Планине изнад 500 m, низије до 200 m, побрђа 200–500 m.
- Набране (Алпи, Хималаји, Анди), раседне (Харц, Јастребац, Јухор), вулканске (Везув, Килиманџаро).
- Највиши врх: Монт Еверест, 8.848 m (Хималаји).
-
Спољашње силе и човек
- Ерозија разара и односи, акумулација таложи материјал.
- Речни облици (долина, кањон, ада, делта), абразија (клиф, жало), ледник (цирк, валов, морене), крас (вртаче, пећине, сталактити), ветар (дине).
- Човек: денудација, клизишта, антропогени облици (копови, насипи, бране, вештачка острва).
Постанак Земље – пре око 4,6 милијарди година, из исте гасовите маглине од које су настали Сунце и планете.
- Земљино језгро – од 2.900 km до 6.370 km дубине; од никла и гвожђа; спољашње течно, унутрашње чврсто; 5.000–6.000 °C.
- Омотач Земљиног језгра – дебео око 2.900 km, највећи део запремине; горњи и доњи.
- Астеносфера – слој у горњем омотачу (100–250 km дубине) с растопљеним стенама – магмом.
- Земљина кора – танак чврст површински омотач: континентална (30–70 km, мање густине) и океанска (5–10 km).
Литосфера – Земљина кора и део горњег омотача до астеносфере; литосфера и кора нису исто.
Око 90% Земљине масе чине гвожђе, кисеоник, силицијум и магнезијум.
Литосферне (тектонске) плоче – делови литосфере који „плутају“ преко астеносфере и померају се неколико центиметара годишње.
Седам великих плоча: Северноамеричка, Јужноамеричка, Тихоокеанска (Пацифичка – највећа), Афричка, Евроазијска, Индо-аустралијска и Антарктичка.
- Раздвајање – подморски гребени на дну океана, раседи на копну.
- Сударање – планине, подморски ровови, вулкани и вулканска острва.
- Мимоилажење – плоче пролазе једна поред друге; велики раседи.
- Средњоатлантски гребен, Велика раседна долина (раздвајање); Хималаји, Анди, јапанска острва (сударање); Сан Андреас (мимоилажење).
- Пангеа (пре 245 милиона година) поделила се на Гондвану и Лауразију.
Вулканизам – стварање, кретање и избијање магме (600–1.800 °C) из горњег омотача на површину; на површини магма је лава.
- Вулканска купа – купасто узвишење у рељефу.
- Кратер – левкасти отвор на врху купе.
- Вулкански канал – канал кроз који пролази магма.
- Ерупција – избацивање лаве, пепела и гасова; гејзири – млазеви вреле воде и гасова.
Највише активних вулкана је у Ватреном појасу Пацифика, по ободу Тихог океана.
Земљотреси – краткотрајна и изненадна подрхтавања Земљине коре, најчешће на границама плоча.
- Хипоцентар – место настанка у унутрашњости (обично 10–60 km дубине).
- Епицентар – место на површини изнад хипоцентра где се потрес најјаче осећа.
- Сеизмограф мери јачину (Рихтерова скала); Меркалијева скала (1–12) описује последице.
- Цунами – разорни таласи после јаких подморских земљотреса; сеизмологија проучава земљотресе.
- Угашени вулкан Чимборазо; активни Етна, Везув, Хекла, Кључевскаја Сопка.
- Најјачи земљотрес у Србији – Лазаревац 1922. године, 5,9 степени.
Петрологија – наука о стенама; према постанку стене су магматске, седиментне и метаморфне.
- Магматске – хлађењем магме (дубинске: гранит, габро) и лаве (површинске: андезит, базалт).
- Седиментне – таложењем уситњених стена и остатака живих бића; слојевите (пешчар, кречњак, креда, глина, угаљ).
- Метаморфне – променом стена при великом притиску и топлоти (мермер, гнајс, шкриљац).
Фосили – остаци давно изумрлих биљака и животиња, најбоље очувани у седиментним стенама; проучава их палеонтологија.
Рељеф – сва узвишења, удубљења, равнине и неравнине на површини Земље.
Унутрашње силе – Земљина тежа (гравитација) и Земљина топлота; стварају крупне облике – планине и низије.
- Планине – изнад 500 m; у Србији ниске (500–1.000 m), средње (1.000–2.000 m) и високе (изнад 2.000 m).
- Низије – до 200 m (највећа Амазонска), побрђа – 200–500 m, висоравни – уравњени делови изнад 500 m.
- Набране (веначне) – хоризонтални покрети; оштри врхови, стрме падине.
- Раседне (громадне) – вертикални покрети дуж раседа; благе падине, одвојене котлинама.
- Вулканске – нагомилавањем лаве.
- Набране: Алпи, Хималаји, Анди; Проклетије, Шар-планина, Стара планина.
- Раседне: Харц, Шварцвалд, Вогези; Јастребац, Јухор, Бесна кобила.
- Вулканске: Везув, Етна, Килиманџаро, Фуџи. Највиши врх: Монт Еверест, 8.848 m.
Ерозија – разарање и одношење материјала; акумулација – таложење и нагомилавање материјала.
- Речна – корита, долине, клисуре, кањони; аде, делте, алувијалне равни.
- Абразија – таласна поткапина, клиф, жало (плажа).
- Ледничка – цирк, валов, морене.
- Крашка – шкрапе, вртаче, увале, крашка поља; јаме, пећине; сталактити и сталагмити.
- Еолска – пешчане дине.
Денудација – спирање земљишта на теренима без биљног покривача; клизишта – кретање земље, камења и наноса низ падину под утицајем гравитације.
Човек ствара антропогене облике: површинске копове, насипе, бране и вештачка острва.
Најважније:
- Грађа Земље: језгро (никл и гвожђе), омотач језгра са астеносфером и Земљина кора (континентална и океанска).
- Литосфера: кора и део горњег омотача, подељена на плоче које се раздвајају, сударају и мимоилазе.
- Вулкани: магма избија кроз вулкански канал и кратер; највише их је у Ватреном појасу Пацифика.
- Земљотреси: настају у хипоцентру, најјаче се осећају у епицентру; бележи их сеизмограф.
- Стене: магматске, седиментне и метаморфне.
- Унутрашње силе: гравитација и Земљина топлота стварају набране, раседне и вулканске планине.
- Спољашње силе: вода, лед и ветар разарају (ерозија) и таложе (акумулација) материјал.
- Човек: убрзава ерозију, изазива клизишта и ствара антропогене облике рељефа.
