Најважније из лекције
План-резиме
-
Атмосфера и њен значај
- Атмосфера је ваздушни омотач Земље; задржава је Земљина гравитација.
- Штити од претераног загревања и хлађења, штетног Сунчевог зрачења и удара метеорита.
- Не загрева се директно од Сунца: Сунце загреје Земљину површину, а она загрева ваздух.
-
Састав ваздуха
- Азот 78%, кисеоник 21%, остали гасови 1%.
- Људи и животиње удишу кисеоник, а издишу угљен-диоксид; биљке у фотосинтези ослобађају кисеоник.
-
Границе атмосфере
- Доња граница: копно и Светско море; горња: око 1.000 km.
- Са висином се мењају температура, притисак, густина и састав ваздуха – ваздух је све ређи.
- Зато је атмосфера подељена на слојеве (сфере).
- Изван атмосфере је безваздушни простор.
-
Слојеви атмосфере (од Земље навише)
- Тропосфера – до око 10 km, најгушћа, 90% гасова, облаци, ветрови, падавине; најважнија за живот.
- Стратосфера – до 50 km (дебела око 40 km), садржи озонски омотач који задржава ултраљубичасто зрачење.
- Мезосфера – до 80 km, најхладнија (до −93 °C).
- Термосфера – до 400 km, изузетно топла (изнад 1.000 °C).
- Егзосфера – најудаљенији, најразређенији слој.
Атмосфера – ваздушни омотач Земље, који уз планету задржава Земљина гравитација.
- Штити од претераног загревања и хлађења.
- Штити од штетног Сунчевог зрачења.
- Штити од удара метеорита.
Атмосфера се не загрева директно од Сунца: Сунчева топлота прво загреје Земљину површину, а површина враћа топлоту у ваздух и загрева атмосферу.
Ваздух – смеша гасова која чини атмосферу.
- Азот – 78%.
- Кисеоник – 21%.
- Остали гасови – 1% (угљен-диоксид, озон и други).
Људи и копнене животиње удишу кисеоник, а издишу угљен-диоксид; зелене биљке узимају угљен-диоксид и у фотосинтези ослобађају кисеоник.
- На кружном графикону састава атмосфере азот заузима највећи део круга, кисеоник мањи, а остали гасови само танак исечак.
Доња граница – копнене површине и Светско море.
Горња граница – на висини од око 1.000 km.
С удаљавањем од Земље мењају се температура, притисак, густина и састав ваздуха, па је атмосфера подељена на слојеве (сфере).
Безваздушни простор – простор изван атмосфере.
Тропосфера – најнижи и најгушћи слој, до око 10 km висине; најважнији за живот на Земљи.
- Садржи око 90% гасова атмосфере.
- С порастом висине температура опада.
- Формирају се облаци, ветрови и падавине; дешавају се све временске промене.
Стратосфера – слој разређеног ваздуха изнад тропосфере, до 50 km висине.
- Садржи озон – гас који спречава продор штетног ултраљубичастог Сунчевог зрачења.
- Озонски омотач – део стратосфере с великом концентрацијом озона.
Стратосфера је дебела око 40 km (од око 10 km до 50 km висине).
Мезосфера – до 80 km висине; најхладнији слој, температура и до −93 °C.
Термосфера – до 400 km висине; изузетно високе температуре, чак и изнад 1.000 °C.
Егзосфера – најудаљенији, крајње разређени слој атмосфере.
- Редослед од Земље навише: тропосфера → стратосфера → мезосфера → термосфера → егзосфера → безваздушни простор.
- Облаци се налазе само у најнижим слојевима атмосфере.
Најважније:
- Атмосфера: ваздушни омотач Земље који задржава гравитација.
- Значај: штити од прегревања и хлађења, штетног Сунчевог зрачења и метеорита.
- Загревање: Сунце загрева површину, а површина загрева ваздух.
- Састав: азот 78%, кисеоник 21%, остали гасови 1%.
- Границе: доња – копно и Светско море, горња – око 1.000 km.
- Тропосфера: до око 10 km, 90% гасова, облаци, ветрови, падавине и време.
- Стратосфера: до 50 km, озонски омотач штити од ултраљубичастог зрачења.
- Мезосфера: до 80 km, најхладнија, до −93 °C.
- Термосфера и егзосфера: до 400 km и изнад 1.000 °C; егзосфера је најудаљенији слој.
