Најважније из лекције
План-резиме
-
Време и клима
- Време – тренутно стање климатских елемената у атмосфери изнад неког места.
- Клима – просечан вишегодишњи режим времена у неком месту.
- Климатски елементи: инсолација, температура ваздуха, ваздушни притисак, ветрови, влажност ваздуха, облачност, падавине.
-
Инсолација и температура
- Инсолација – трајање Сунчевог сјаја; хелиограф, сати.
- Температура ваздуха – термометар, °C; 2 m изнад тла, у хладу (метеоролошки заклон).
- Средња дневна: (температура у 7 h + у 14 h + двострука у 21 h) : 4; средња годишња: збир средњих месечних : 12.
-
Ваздушни притисак
- Мери се барометром; у нивоу мора просечно 1.013 mb; с висином опада.
- Циклон – низак притисак, топао ваздух се издиже, променљиво време и падавине.
- Антициклон – висок притисак, хладан и густ ваздух, суво и ведро време.
- Око екватора притисак је низак, око полова висок.
-
Ветрови
- Ветар – кретање ваздуха из вишег ка нижем притиску; брзина – анемометар (m/s), правац – ветроказ.
- Стални: пасати, западни, источни ветрови.
- Периодични: монсуни (Јужна Азија) – лети с океана (кише), зими с копна (суво).
- Локални: кошава (Србија), југо и бура (Јадран), торнадо (до 480 km/h).
-
Влажност, облаци, облачност
- Влажност ваздуха – хигрометар, %; засићен ваздух 100%.
- Кондензација → облаци; магла – облак при тлу.
- Облаци: високи паперјасти, слојевити сиви, ниски гомиласти.
- Облачност – процењује се осматрањем, 0–10.
-
Падавине
- Мере се кишомером, mm (1 mm = 1 l/m²).
- Високе: киша (капи веће од 0,5 mm), снег, град (5–50 mm), измаглица.
- Ниске: роса, слана, иње, поледица.
-
Климадијаграм и прогноза
- Климадијаграм: стубићи – падавине, линија – температура.
- Временска прогноза – предвиђање времена; метеорологија, метеоролози, сателити.
Време – тренутно стање метеоролошких (климатских) елемената у атмосфери изнад неког места.
Клима – просечан вишегодишњи режим времена у неком месту; одређује се мерењем климатских елемената током дужег периода.
Климатски елементи су међусобно повезани и мењају се у зависности од процеса у тропосфери; прате се, мере и бележе инструментима.
- Климатски елементи – инсолација, температура ваздуха, ваздушни притисак, ветрови, влажност ваздуха, облачност и падавине.
- Аутоматска метеоролошка станица – мери температуру ваздуха, ваздушни притисак, јачину и брзину ветра и количину падавина.
Инсолација – трајање Сунчевог сјаја изнад неког места; мери се хелиографом, изражава у сатима; зависи од географског положаја и мења се током године.
Температура ваздуха – степен загрејаности ваздуха; изражава се у °C, мери термометром.
- Термометар – два метра изнад тла, у хладу, заклоњен од директног Сунчевог зрачења (у метеоролошком заклону).
- Средња дневна температура – (температура у 7 h + температура у 14 h + двоструко већа температура у 21 h) : 4.
- Средња месечна – збир средњих дневних : број дана у месецу; средња годишња – збир средњих месечних : 12.
Температура опада с порастом надморске висине и удаљавањем од екватора ка половима.
- Андерс Целзијус (1701–1744): 0 °C – мржњење воде, 100 °C – почетак кључања воде.
Ваздушни притисак – притисак којим ваздух својом тежином делује на површину Земље; мери се барометром.
Просечан ваздушни притисак у нивоу мора износи 1.013 mb (милибара). Зависи од температуре и надморске висине; с порастом висине опада, јер је ваздух ређи.
- Циклон – подручје ниског ваздушног притиска; загрејан, лакши ваздух се издиже; доноси променљиво време и падавине.
- Антициклон – подручје високог ваздушног притиска; ваздух је хладнији и гушћи; доноси суво и ведро време.
- Око екватора Сунце највише загрева ваздух, па је притисак низак; око полова је ваздух хладан и густ, па је притисак висок.
Ветар – кретање ваздуха из области вишег ка областима нижег ваздушног притиска.
- Анемометар – мери брзину ветра (m/s); ветроказ – показује правац ветра, који се изражава страном света одакле ветар дува.
- Стални ветрови – дувају целе године: пасати (топли, у жарком појасу, према екватору), западни ветрови (северни и јужни умерени појас, доносе влагу са океана), источни ветрови (хладни појасеви).
- Периодични ветрови – у одређено доба године; монсуни у Јужној Азији: лети с океана на копно (велике падавине), зими суви, с копна ка океану; настају због различитог загревања копна и мора.
- Локални ветрови – у појединим областима, због локалних разлика у загревању и притиску.
- Кошава – најпознатији локални ветар у Србији; дува са истока према северним и централним деловима, најчешће два-три дана.
- Југо и бура – ветрови Јадранског приморја.
- Торнадо – разорни локални ветар, најчешће у Северној Америци; левак широк двадесетак метара, брзина до 480 km/h.
Влажност ваздуха – садржај водене паре у ваздуху; мери се хигрометром, изражава у %.
Засићен ваздух – садржи највећу могућу количину водене паре (100%).
Кондензација – прелазак водене паре у течно стање при хлађењу засићеног ваздуха; настају капљице воде или кристалићи леда који граде облаке.
Магла – облак на тлу или у његовој близини; смањује видљивост и отежава саобраћај.
- Врсте облака – високи бели паперјасти, слојевити сиви, ниски тамни гомиласти.
- Облачност – величина видљивог дела неба покривеног облацима; нема посебног инструмента, процењује се осматрањем неба подељеног на 10 делова: 0 – ведро, 5 – пола неба под облацима, 10 – потпуно облачно.
Падавине – сви облици кондензоване водене паре који доспевају на површину Земље; мере се кишомером, изражавају у mm (1 mm = 1 l/m²).
- Високе падавине – киша, снег, град и измаглица.
- Киша – капљице пречника већег од 0,5 mm, из облака дебљих од 700 m; лети често као пљусак.
- Измаглица – ситније капи које споро падају.
- Снег – директан прелазак водене паре у кристале леда на температури нижој од 0 °C.
- Град – обично лети, ледена зрна пречника од 5 mm до 50 mm; што је крупнији, више штети.
- Ниске падавине – роса, слана, иње и поледица; настају кондензацијом водене паре на површини земљишта.
Климадијаграм – приказ средњих месечних вредности температуре ваздуха и количине падавина неког места: стубићи – падавине (mm), тачке спојене линијом – температура (°C).
Временска прогноза – предвиђање времена на основу праћења и мерења појава у тропосфери.
Метеорологија – наука која проучава атмосферу и процесе у њој који утичу на настанак и промену времена; прогнозу састављају метеоролози.
Прогноза помаже људима да планирају рад, путовања и одмор; збивања у атмосфери прате метеоролошке станице и вештачки сателити.
- Климадијаграм Малаге (Шпанија): топла, скоро сува лета, највише падавина у јесен и зиму.
Најважније:
- Време и клима: време је тренутно стање климатских елемената, а клима просечан вишегодишњи режим времена у неком месту.
- Климатски елементи: инсолација, температура ваздуха, ваздушни притисак, ветрови, влажност ваздуха, облачност и падавине.
- Инструменти: хелиограф (сати), термометар (°C), барометар (mb), анемометар (m/s), ветроказ, хигрометар (%), кишомер (mm).
- Ваздушни притисак: у нивоу мора просечно 1.013 mb; циклон – низак притисак, променљиво време и падавине; антициклон – висок притисак, суво и ведро време.
- Ветар: кретање ваздуха из области вишег ка нижем притиску; стални (пасати, западни, источни), периодични (монсуни) и локални (кошава, југо, бура, торнадо).
- Влага и облаци: засићен ваздух (100%) се хлађењем кондензује у облаке; магла је облак при тлу.
- Облачност: процењује се осматрањем, на скали од 0 до 10.
- Падавине: високе – киша, снег, град, измаглица; ниске – роса, слана, иње, поледица; 1 mm = 1 l/m².
- Климадијаграм: стубићи – падавине, линија – температура, по месецима.
- Временска прогноза: саставља је метеоролог; метеорологија је наука о атмосфери и времену.
