Најважније из лекције
План-резиме
-
Хидросфера и кружење воде
- Хидросфера – водени омотач Земље (океани, мора, језера, реке, ледници, подземне воде, атмосфера).
- Кружење покрећу Сунчева топлота и гравитација: испаравање → кондензација → облаци → падавине → отицање.
- Око 2/3 падавина падне на море, 1/3 на копно.
-
Светско море
- Сви океани и мора; 71% површине Земље (копно 29%).
- Садржи 97% воде (на копну 3%).
-
Океани
- Пет океана: Тихи, Атлантски, Индијски, Јужни, Северни ледени.
- Тихи (Пацифик) – највећи; Маријански ров 11.034 m.
- Атлантски – други; Индијски – најтоплији; Северни ледени – најмањи и најплићи.
-
Мора
- Унутрашња: међуконтинентална (Средоземно, Црно, Црвено) и унутарконтинентална (Јадранско, Балтичко).
- Ивична: Јапанско, Жуто, Баренцово, Охотско.
- Међуострвска: Бандско, Сулавеси, Јаванско.
-
Заливи
- Фјорд – узак, вијугав, стрме обале (Норвешка).
- Естуар – левкаст, потопљено ушће (Темза, Сена, Лоара).
- Ријас – потопљена речна долина (Шпанија, Ирска).
-
Мореузи и канали
- Гибралтар (14 km) – Европа/Африка; Босфор и Дарданели – Европа/Азија.
- Морски канал Ламанш; вештачки: Коринтски, Суецки, Панамски.
Хидросфера – водени омотач Земље: воде океана и мора, језера, река, мочвара, ледника, Земљине коре и атмосфере.
Кружење воде – непрекидан процес у атмосфери, хидросфери и Земљиној кори под утицајем Сунчеве топлоте и Земљине гравитације.
- Испаравање – под утицајем Сунчеве топлоте вода прелази у водену пару.
- Кондензација – водена пара се хлади и прелази у течно стање; настају облаци и падавине.
- Падавине – око две трећине падне на Светско море, око једне трећине на копно.
- Отицање – реке и подземне воде односе воду у језера, мора и океане.
Све воде на крају стижу у Светско море, одакле поново испаравају.
Светско море (Светски океан) – јединствена водена површина свих океана и мора на Земљи.
Покрива 71% Земљине површине (копно 29%) и садржи 97% воде на планети (на копну 3%).
Океани – највеће водене површине, које раздвајају континенте; има их пет.
- Тихи (Велики) океан, Пацифик – највећи, скоро половина Светског мора; дубоки ровови; Маријански ров 11.034 m.
- Атлантски – други по површини; између Европе и Африке и две Америке; Средњоатлантски гребен.
- Индијски – најтоплији, већим делом у жарком појасу.
- Јужни – око Антарктика.
- Северни ледени (Арктички) – најмањи и најплићи, око Северног пола.
Мора – делови океана уз ивичне делове копна, уоквирени острвима или полуострвима.
- Унутрашња (средоземна) – окружена копном, с океаном повезана мореузима; међуконтинентална (Средоземно, Црно, Црвено) и унутарконтинентална (Јадранско, Балтичко).
- Ивична – поред континената, одвојена острвима и полуострвима (Јапанско, Источно кинеско, Баренцово, Жуто, Охотско).
- Међуострвска – унутар група острва (Бандско, Сулавеси, Јаванско у Малајском архипелагу).
- Каспијско језеро се због величине понекад назива морем.
Заливи – делови океана или мора који дубље залазе у копно.
- Фјорд – узак, дугачак, вијугав залив стрмих обала; потопљена ледничка долина (Норвешка, Исланд, Чиле, Нови Зеланд).
- Естуар – левкаст залив широко отворен према мору; потопљено речно ушће (Лоара, Сена, Темза).
- Ријас – потопљени део речне долине на брдовитој обали (Шпанија, Ирска, јужна Кина, источна Аустралија).
Мореузи (теснаци) – уски водени пролази који повезују водене, а раздвајају копнене површине.
- Гибралтарски мореуз – 14 km; Атлантски океан и Средоземно море; раздваја Европу и Африку.
- Босфор и Дарданели – Црно и Егејско море (између њих Мраморно море); раздвајају Европу и Азију.
Морски канали – широки и дугачки мореузи (Ламанш између Велике Британије и европског копна).
Вештачки морски канали – настали прокопавањем уских делова копна: Коринтски, Суецки, Панамски.
- Суецки канал (1869, 163 km) спаја Средоземно и Црвено море и раздваја Азију и Африку.
Најважније:
- Хидросфера: водени омотач Земље – све воде на планети.
- Кружење воде: испаравање, кондензација, падавине и отицање под утицајем Сунчеве топлоте и гравитације.
- Светско море: сви океани и мора – 71% површине Земље и 97% воде.
- Пет океана: Тихи, Атлантски, Индијски, Јужни и Северни ледени.
- Тихи океан: највећи; Маријански ров, 11.034 m – највећа дубина.
- Мора: унутрашња, ивична и међуострвска.
- Заливи: фјордови, естуари и ријаси.
- Мореузи: Гибралтар, Босфор и Дарданели; вештачки канали: Коринтски, Суецки, Панамски.
