Најважније из лекције
План-резиме
- Особине воде Светског мора
- Воде се разликују по салинитету, температури, боји и провидности
- Салинитет
- Салинитет – количина соли растворене у води, у промилима (‰) – грама соли у 1 kg воде
- Расте са испаравањем, опада са притицањем слатке воде (падавине, реке, лед)
- Просек 35‰; највећи Црвено море 42‰; најмањи средишњи део Балтичког мора 6‰–8‰
- Боја, провидност, температура
- Боја од расипања Сунчевих зрака, дубине, боје дна и чистоће; топла мора плава, хладна зелена, код ушћа жутомрка
- Провидност: тропска мора 50–70 m (Саргашко), субполарна 8–10 m (Бело море) – много планктона
- Температура опада од екватора ка половима: око 28 °C у жарком, 15 °C у умереном појасу
- Таласи и цунами
- Таласи – највише од ветра; таласни брег и таласна долина; Средоземно море до 9 m, Атлантски океан до 20 m
- Цунами – од подморских земљотреса и вулканских ерупција; 50–1.000 km на сат; Ватрени појас Пацифика; Јапан 2011.
- Плима и осека (морске мене)
- Привлачна снага Месеца и Сунца; плима – вода надире на копно, осека – вода се повлачи
- Смењују се два пута у 24 часа (на 6 сати и 12,5 минута)
- Највеће – пун и млад месец (једна линија); најмање – прва и последња четврт (прав угао)
- Разлика до преко 20 m: залив Фанди 21 m, Велика Британија 17 m
- Морске струје
- Спора хоризонтална кретања воде, дубока 200–300 m, покрећу их стални ветрови
- Топле – од екватора ка половима; хладне – ка екватору
- Голфска струја – из Мексичког залива ка Европи; Мурмански залив се зими не леди
- Хладне струје → приморске пустиње Атакама (Хумболтова) и Намиб (Бенгуелска)
Салинитет – количина соли растворене у води; изражава се у промилима (‰) и показује колико грама соли има у 1 kg воде.
- Испаравање – повећава салинитет, јер вода испари, а со остаје.
- Притицање слатке воде (падавине, реке, отапање леда) – смањује салинитет.
Топла мора су сланија од хладних, јер њихова вода више испарава.
- Просечан салинитет Светског мора: 35‰ (35 g соли у 1 kg воде).
- Највећи: Црвено море – 42‰ (окружено пустињама, велико испаравање, мало слатке воде).
- Најмањи: средишњи део Балтичког мора – 6‰–8‰.
- У соланама (Канарска острва) испаравањем морске воде добија се кухињска со.
Боја мора – морска вода је безбојна; плавичаста и зеленкаста је због продирања и расипања Сунчевих зрака.
- На боју утичу и дубина, боја дна и чистоћа воде.
- Топла, дубока и слана мора – плава; хладна, плитка и мање слана – зелена; код ушћа великих река – жутомрка (речни нанос).
Провидност – дубина до које се види кроз воду.
Планктон – микроскопски ситни биљни и животињски организми који лебде у води.
- Тропска и суптропска мора: провидност 50–70 m (Саргашко море), модроплава, сиромашна планктоном.
- Хладна, субполарна мора: провидност 8–10 m (Бело море), богата планктоном.
Температура воде – опада од екватора ка половима, али неправилно због морских струја.
Око 28 °C у жарком појасу, око 15 °C у умереном; у хладном појасу мора су често залеђена.
Таласи – најчешће кретање морске воде; настају највише од ветрова, а и при подморским земљотресима и вулканским ерупцијама.
- Таласни брег – највиши део таласа.
- Таласна долина – најнижи део таласа.
Висина таласа зависи од јачине ветра и величине заталасане водене површине.
- Средоземно море – таласи до 9 m; Атлантски океан – до 20 m.
Цунами – морски талас велике дужине и висине који настаје при подморским земљотресима и вулканским ерупцијама.
Пре цунамија море се нагло повлачи са обале. Брзина му је 50–1.000 km на сат, а рушилачка моћ огромна.
- Најчешћи у Ватреном појасу Пацифика – обале Индонезије, Филипина, Јапана и Хаваја.
- Последњи велики цунами погодио је Јапан 2011. године.
Плима и осека (морске мене) – наизменично издизање и спуштање нивоа мора под утицајем привлачне снаге Месеца и Сунца.
- Плима – издизање нивоа мора и надирање воде на копно.
- Осека – спуштање нивоа мора и повлачење воде са обале.
Смењују се правилно, по два пута у 24 часа (на сваких 6 сати и 12,5 минута). Вода се издиже на страни Земље окренутој Месецу и, нешто слабије, на супротној страни; под углом од 90° од њих је осека.
- Највеће плиме и осеке – за време пуног и младог месеца (Земља, Сунце и Месец на једној линији).
- Најмање – за време прве и последње четврти (Земља, Сунце и Месец чине прав угао).
- Разлика у нивоу мора: од 10 cm до преко 20 m.
- Залив Фанди у Канади – 21 m; западне обале Велике Британије – 17 m.
Морске струје – спора, хоризонтална кретања морске воде, широка десетинама и стотинама километара, дубока 200–300 m; настају под утицајем сталних ветрова.
- Топле струје – теку од екватора према половима.
- Хладне струје – теку у супротном смеру, према екватору.
Голфска струја – најпознатија топла струја; настаје у Мексичком заливу и тече поред источне обале Северне Америке ка Европи.
Код Британских острва рачва се у три крака; највећи иде поред Скандинавског полуострва до Северног леденог океана. Ублажава климу западне Европе, па се Мурмански залив зими не леди.
- Хладне струје спречавају падавине, па уз њих настају приморске пустиње: Атакама (Хумболтова струја) и Намиб (Бенгуелска струја).
Најважније:
- Салинитет: количина соли растворене у води, у промилима; просек 35‰, највећи у Црвеном мору (42‰).
- Од чега зависи салинитет: од испаравања (повећава га) и притицања слатке воде (смањује га).
- Боја и провидност: топла мора су плава и провидна до 50–70 m, хладна зелена и провидна само 8–10 m.
- Температура воде: опада од екватора (око 28 °C) ка половима; у хладном појасу мора се леде.
- Таласи: настају највише од ветра; висина зависи од јачине ветра и величине водене површине.
- Цунами: огроман талас од подморских земљотреса и вулканских ерупција, брзине до 1.000 km на сат.
- Плима и осека: настају од привлачне снаге Месеца и Сунца, смењују се два пута у 24 часа; највеће су за време пуног и младог месеца.
- Морске струје: топле теку од екватора ка половима, хладне обрнуто; Голфска струја греје западну Европу.
