Најважније из лекције
План-резиме
- Површинске воде и водотоци
- Површинске воде: реке, повремени речни токови, језера, мочваре, ледници, снежни покривач.
- Стални водотоци (увек имају воде), периодични (пресуше у сушном делу године), повремени (пустиње – само после ретких пљускова).
- Поток – спајање поточића или јак извор.
- Река, извор и ушће
- Река – већи водени ток у кориту које је сама издубила; елементи: водена маса и корито.
- Извор (извориште) – почетак тока (може бити језеро, мочвара, врело, ледник – Рона).
- Ушће – где се река улива у реку, језеро или море: нормално, делта (рукавци, нанос; Јукон), естуар (левак; Амазон).
- Планинске и равничарске реке
- Планинске: брз ток, уске долине, снага воде за струју, брзаци и водопади.
- Равничарске: спор ток, широко и плитко корито, меандри.
- Речни систем, слив, развође, речна мрежа
- Речни систем – главна река + притоке (Амазон, Конго, Мисисипи).
- Слив – територија с које вода отиче у једну реку, језеро, море или океан; највећи – Амазон.
- Развође – узвишење између два суседна слива.
- Речна мрежа – све реке неке територије; најгушћа у кишним планинама од непропусних стена, најређа у пустињама.
- Понорнице – у кршу пониру и теку подземно.
- Пад, водостај, протицај
- Пад = висина извора − висина ушћа.
- Водостај – висина воде у кориту, водомерна летва, cm; поплаве при највишем водостају.
- Протицај – m³ воде у секунди (m³/s); Дунав 7.130 m³/s, Амазон 209.000 m³/s.
- Најдуже реке
- Амазон 6.992 km, Нил 6.671 km, Јангцекјанг 6.300 km, Мисисипи 6.270 km.
- Амазон носи око 20% све речне воде на Земљи.
Површинске воде – воде које се стално или повремено налазе на Земљиној површини: реке, повремени речни токови, језера, мочваре, ледници и снежни покривач.
Водотоци – токови који настају отицањем воде по површини.
- Стални водотоци – притицање воде у корито веће је од испаравања и понирања, па у њима увек има воде.
- Периодични водотоци – у сушном делу године делимично или потпуно пресуше.
- Повремени водотоци – карактеристични за пустиње; сува корита испуни вода само после ретких пљусковитих киша.
Вода у водотоцима потиче од подземне воде, падавина и отапања снега и леда.
Поток – мањи водоток који настаје спајањем поточића или истиче из јачег извора.
- Повремени водоток у пустињи Сахара и суво речно корито у пустињи Намиб у Африци.
Река – већи водени ток у кориту које је сама издубила; њени елементи су водена маса и корито.
Извориште (извор) – место где почиње водени ток.
- Извориште може бити језеро (Плави Нил, Бојана, Лим), мочвара, јако крашко врело или крај ледника (Рона).
Ушће – место где се река завршава, тј. улива у другу реку, језеро или море.
- Нормално (обично) ушће – корито се при ушћу не шири.
- Делта – река се рачва у више рукаваца и таложи много наноса; настаје кад корито у доњем току има мали пад. Делта се продужава, а копно шири на рачун мора или језера.
- Естуар – ушће у облику левка које се шири према мору.
- Делта реке Јукон у САД; Амазон нема делту, већ огроман естуар; ушће Саве у Дунав у Србији.
Планинске реке – брз ток, уске долине, велика снага воде која се користи за производњу електричне енергије; на стрмим прегибима корита стварају брзаке и водопаде.
Равничарске реке – спор ток, широко и плитко корито благог пада; често кривудају.
Меандри – кривине у кориту равничарске реке; чести у доњим токовима великих река.
Речни систем – главна река са свим притокама; носи име по главној реци, која је најдужа или водом најбогатија.
Притока – мања река која се улива у главну реку.
Слив – територија с које сва вода отиче у једну реку, језеро, море или океан (слив реке, језера, мора, океана).
Развође – узвишење које одваја два суседна слива; у планинама га чине венци, гребени и косе, а у равницама се тешко одређује.
Речна мрежа – све реке у границама неке територије (регије, државе, континента).
Најгушћу речну мрежу имају планински предели богати падавинама и изграђени од непропусних стена, а најређу пустиње.
Понорнице – реке у кречњачким теренима које извиру на једном крају крашког поља, а на другом пониру и теку подземно.
- Највећи речни системи: Амазон (Ј. Америка), Конго (Африка), Мисисипи (С. Америка). Највећи слив на свету има Амазон.
Пад реке – висинска разлика између извора и ушћа.
Водостај – висина воде у речном кориту; мери се водомерном летвом и изражава у cm.
Поплаве настају при највишем водостају, када се река излије из корита.
Протицај – количина воде у кубним метрима која протекне кроз неки део речног тока за једну секунду; изражава се у m³/s.
Протицај зависи од падавина, састава тла, рељефа, биљног покривача и величине слива.
- Просечан протицај Дунава на ушћу је 7.130 m³/s, а Амазона 209.000 m³/s.
- Амазон (Ј. Америка) – 6.992 km, слив 7.050.000 km², протицај 209.000 m³/s.
- Нил (Африка) – 6.671 km.
- Јангцекјанг (Азија) – 6.300 km.
- Мисисипи (С. Америка) – 6.270 km.
- Јенисеј, Хоангхо, Об, Амур (Азија), Парана – Ла Плата (Ј. Америка), Конго (Африка, протицај 41.800 m³/s).
Амазон је најдужа и водом најбогатија река – њиме тече око 20% све речне воде на Земљи, пет пута више него Конгом. Воду добија од притока, свакодневних киша и ледника с Анда; око 1.600 km од ушћа широк је око 16 km.
Најважније:
- Водотоци: стални, периодични (пресуше у сушном периоду) и повремени (у пустињама, после ретких пљускова).
- Река: већи водени ток у кориту које је сама издубила; почиње на извору, завршава се на ушћу.
- Ушћа: нормално, делтасто (рукавци и нанос) и естуарско (левкасто).
- Планинске реке: брз ток, уске долине, брзаци и водопади; равничарске: спор ток, широко корито, меандри.
- Речни систем: главна река са притокама; речна мрежа: све реке на некој територији.
- Слив: територија с које вода отиче у једну реку, језеро, море или океан; развође одваја два суседна слива.
- Понорнице: реке крашких поља које пониру и теку подземно.
- Пад – разлика висина извора и ушћа; водостај – висина воде (cm); протицај – m³/s.
- Амазон: највећи слив и протицај на свету (209.000 m³/s).
