Најважније из лекције
План-резиме
- Језера
- Језеро – удубљење на копну испуњено водом; елементи: језерски басен и водена маса.
- Финска – Земља хиљаду језера (преко 100.000).
- Воду добијају од падавина, подземних вода и притока; губе отокама и испаравањем.
- Највећа и најдубља језера
- Каспијско 371.000 km² (највеће), Горње 82.000 km², Викторија 69.000 km².
- Бајкалско – најдубље (1.642 m), највећи резервоар слатке воде.
- Депресије и слана језера
- Депресија – ниво воде испод нивоа мора (Каспијско, −28 m).
- Криптодепресија – површина изнад, дно испод нивоа мора (Бајкалско, 455 m / −1.187 m).
- Слана језера – Мртво море, салинитет 340‰, 423 m испод нивоа мора.
- Постанак језера
- Тектонска – раседи; Бајкалско, Викторија, Тангањика, Велика језера.
- Ледничка – ерозивна (циркови, валови), акумулативна (морене); Гарда, Комо, Боденско.
- Вулканска – кратери (Кратерско језеро у САД); крашка – Скадарско, Плитвичка.
- Речна (мртваје) – Обедска и Царска бара; еолска – ветар, песак и лес; Палићко.
- Вештачка – бране (струја, наводњавање, водоснабдевање).
- Мочваре
- Стална велика влажност; настају зарастањем језера, издизањем подземних вода, изливањем река.
- Ледници
- Ледник – покретна маса леда изнад снежне границе; највећа ерозивна сила.
- Континентални ледници: Антарктик (84% леда), Гренланд; Арктик 14%, високе планине 2%.
- Око 70% слатке воде је у леду и снегу; топљење свог леда подигло би море за око 60 m.
Језеро – мање или веће удубљење на копну испуњено водом.
- Језерски басен – удубљење у коме је језеро.
- Водена маса – вода која испуњава басен.
Притоке – реке које доносе воду у језеро; отоке – реке којима језеро губи воду.
Језера добијају воду од падавина, подземних вода и притока, а губе је отокама и испаравањем. Језера без отоке губе воду само испаравањем (Каспијско језеро).
- Финска има више од 100.000 језера – „Земља хиљаду језера“.
- Највећа језера: Каспијско 371.000 km² (Европа – Азија), Горње 82.000 km² (С. Америка), Викторија 69.000 km² (Африка), Хјурон, Мичиген, Тангањика, Бајкалско 31.500 km² (Азија), Велико медвеђе, Малави, Велико ропско.
Депресија – језеро чији је ниво воде нижи од нивоа мора.
Криптодепресија – језеро чија је површина изнад, а дно басена испод нивоа мора.
- Каспијско језеро – површина −28 m, дно −1.053 m (депресија).
- Бајкалско језеро – површина 455 m, дно −1.187 m, дубина 1.642 m (криптодепресија); најдубље језеро и највећи резервоар слатке воде на Земљи.
Слана језера – језера у којима вода више испарава него што слатке воде притиче, па садрже много растворених соли.
- Мртво море (Југозападна Азија) – салинитет 340‰, скоро без живота, у њему се не може потонути; ниво 423 m испод нивоа Светског мора.
По начину постанка басена језера су природна и вештачка.
- Тектонска – у котлинама насталим спуштањем Земљине коре дуж раседа; велика и дубока (Бајкалско, Викторија, Тангањика, Велика језера С. Америке: Горње, Хјурон, Мичиген, Ири, Онтарио).
- Ледничка ерозивна – у некадашњим цирковима и валовима; ледничка акумулативна – затворена мореном (Гарда, Мађоре, Комо, Боденско, Лугано на Алпима).
- Вулканска – у кратерима угашених вулкана или иза лаве која је преградила реку (Кратерско језеро у САД).
- Крашка – у крашким удубљењима (Скадарско, Плитвичка језера).
- Речна (мртваје) – напуштени делови речних корита, код нас „баре“ (Обедска бара, Царска бара).
- Еолска – у удубљењима која ветар створи у песку или лесу (Палићко језеро код Суботице – највеће у Србији).
Вештачка језера – настају преграђивањем река бранама ради производње струје, наводњавања и водоснабдевања.
Лес – жућкаста седиментна стена настала таложењем материјала који доноси ветар.
Мочваре – делови копна са сталном и великом влажношћу и посебним биљним светом.
Настају када се језера исуше, засипају и зарасту у барско биље, али и издизањем подземних вода у равницама или изливањем река.
Ледник – покретна маса леда која настаје изнад снежне границе.
Снежна граница – висина изнад које се снег не топи, већ се таложи годинама.
Ледник се креће под сопственом тежином, дроби и гура стене – највећа је ерозивна сила природе.
- Континентални ледници – највећи, на Антарктику и Гренланду.
- Планински ледници – знатно мањи, на високим планинама.
- Размештај леда: Антарктик 84%, Арктик 14%, високе планине 2%.
- У леду и снегу је око 70% резерви слатке воде; да се сав лед отопи, ниво Светског мора порастао би за око 60 m.
Најважније:
- Језеро: удубљење на копну испуњено водом; елементи – језерски басен и водена маса.
- Највеће језеро: Каспијско (371.000 km²); најдубље: Бајкалско (1.642 m).
- Притоке и отоке: језера добијају воду падавинама, подземним водама и притокама, а губе отокама и испаравањем.
- Депресија (Каспијско) и криптодепресија (Бајкалско – површина изнад, дно испод нивоа мора).
- Слана језера: Мртво море, салинитет 340‰.
- Природна језера: тектонска, ледничка, вулканска, крашка, речна (мртваје), еолска; вештачка – иза брана.
- Палићко језеро: највеће еолско језеро у Србији.
- Ледник: покретна маса леда изнад снежне границе; највећа ерозивна сила природе.
- Лед: 84% на Антарктику, 14% на Арктику; чува око 70% слатке воде на Земљи.
