Најважније из лекције
План-резиме
-
Хидросфера
- Водени омотач Земље; вода 71%, копно 29% површине.
- Кружење воде: испаравање, кондензација, падавине, отицање – под утицајем Сунца и Земљине теже.
-
Светско море
- Сви океани и мора, 97% воде.
- Океани: Тихи (највећи, Маријански ров 11.034 m), Атлантски, Индијски (најтоплији), Јужни, Северни ледени (најмањи).
- Мора: унутрашња, ивична, међуострвска; заливи: фјордови, естуари, ријаси; мореузи: Гибралтар, Босфор, Дарданели.
-
Особине и кретање морске воде
- Салинитет у ‰, просек 35‰; провидност, боја, температура (°C).
- Таласи, цунами, плима и осека (Месец и Сунце), морске струје (топле и хладне, Голфска).
-
Подземне воде и извори
- Воде на копну 3%: лед 69%, подземне 30%, реке и језера 0,26%.
- Издан (фреатска, артешка), извор, врела, минерални и термални извори, гејзири.
-
Реке
- Извор, корито, ушће (нормално, делта, естуар); меандри.
- Речни систем, слив, развође, речна мрежа, протицај (m³/s).
- Амазон – најдужа и водом најбогатија.
-
Језера, мочваре, ледници
- Природна: тектонска (Бајкалско), ледничка (Гарда), вулканска, крашка (Скадарско), речна, еолска (Палићко); вештачка.
- Каспијско највеће; депресија и криптодепресија.
- Ледник изнад снежне границе; Антарктик 84% леда.
-
Човек и вода
- Поплаве, загађивање, несташица воде.
- Штедња и заштита вода – обавеза свих.
Хидросфера – водени омотач Земље: све воде у океанима, морима, језерима, рекама, мочварама, ледницима, Земљиној кори и атмосфери.
Кружење воде у природи – непрекидно кретање воде у атмосфери, хидросфери и Земљиној кори под утицајем Сунчеве топлоте и Земљине теже.
Светско море – сви океани и мора; прекрива 71% Земљине површине и садржи 97% воде.
- Океани – Тихи (највећи, Маријански ров 11.034 m), Атлантски, Индијски (најтоплији), Јужни, Северни ледени (најмањи, најплићи).
- Мора – унутрашња (међуконтинентална и унутарконтинентална), ивична и међуострвска.
- Заливи – фјордови (Норвешка), естуари (Лоара, Сена, Темза), ријаси.
- Мореузи – Гибралтар (14 km), Босфор, Дарданели; вештачки канали – Коринтски, Суецки, Панамски.
Салинитет – количина растворених соли у води, у промилима (‰); просек 35‰ (35 g у 1 kg воде).
- Провидност – највећа у тропским морима (Саргашко море 50–70 m).
- Боја – плавичаста до зеленкаста; зависи од дубине, дна и чистоће воде.
- Температура – у °C; опада од екватора ка половима (28 °C у жарком, 15 °C у умереном појасу).
- Таласи – најчешће кретање, највише због ветра; таласни брег и долина.
- Цунами – огроман талас од подморских земљотреса и ерупција; најављује га нагло повлачење мора.
- Плима и осека – издизање и спуштање нивоа мора под утицајем Месеца и Сунца, два пута у 24 часа.
- Морске струје – спора, хоризонтална кретања; топле (Голфска) и хладне.
- Црвено море има салинитет 42‰, а средишњи део Балтичког мора само 6–8‰.
Воде на копну чине 3% воде на Земљи: лед 69%, подземне воде 30%, реке и језера 0,26%.
Издан – слој подземне воде; фреатска (обична) изнад непропусног слоја, артешка између два вододржива слоја (артешки бунари).
Извор – место где подземна вода избија на површину.
- Врела – јаки крашки извори (Млава, Рашка, Градац).
- Минерални, термални и термоминерални извори – уз њих настају бање; Врањска бања 96 °C.
- Гејзири – периодично избацују врелу воду или пару (Исланд, Нови Зеланд, Северна Америка).
Река – већи водени ток у кориту које је сама издубила; има извор, корито и ушће.
- Ушће – нормално, делтасто (делта – рачвање у рукавце и таложење наноса) и естуарско.
- Меандри – кривине у кориту равничарских река.
- Речни систем – главна река са притокама; слив – територија с које вода отиче у једну реку; развође – узвишење између сливова; речна мрежа – све реке неке територије.
- Протицај – количина воде у m³/s; водостај – висина воде у кориту (cm).
- Амазон – најдужа (6.992 km) и водом најбогатија река (209.000 m³/s), с највећим сливом.
Језеро – удубљење на копну испуњено водом (језерски басен и водена маса).
- Природна језера – тектонска (Бајкалско, Викторија, Тангањика), ледничка (Гарда, Мађоре, Комо, Боденско), вулканска, крашка (Скадарско, Плитвичка), речна или мртваје (Обедска и Царска бара), еолска (Палићко).
- Вештачка језера – настају преграђивањем река бранама.
- Депресија – ниво воде испод нивоа мора (Каспијско, −28 m); криптодепресија – површина изнад, дно испод нивоа мора (Бајкалско).
Ледник – покретна маса леда изнад снежне границе; највећи на Антарктику (84% леда) и Гренланду.
- Каспијско језеро је највеће (371.000 km²), Бајкалско најдубље (1.642 m), Мртво море међу најсланијима (340‰).
Поплава – изливање реке из корита при високом водостају, најчешће после обилних падавина у кратком периоду.
Загађивањем вода опада количина кисеоника и живи свет угиње; несташица пијаће воде највећа је у Африци и Азији.
Штедња и заштита вода заједничка је обавеза свих нас.
Најважније:
- Хидросфера: водени омотач Земље; вода прекрива 71% површине и стално кружи.
- Светско море: пет океана и мора; садржи 97% воде, највећи је Тихи океан.
- Особине морске воде: салинитет (просек 35‰), провидност, боја и температура.
- Кретање морске воде: таласи, плима и осека, морске струје.
- Подземне воде: најчистије; издан, извори, врела, бање, гејзири.
- Реке: извор, корито, ушће; речни систем, слив, развође, речна мрежа.
- Језера: природна (тектонска, ледничка, вулканска, крашка, речна, еолска) и вештачка.
- Ледници и мочваре: такође површинске воде; у леду је око 70% слатке воде.
- Заштита вода: воде су све угроженије, штедња и заштита су обавеза свих.
