Најважније из лекције
План-резиме
- Биосфера и природне зоне
- Биосфера – омотач насељен живим светом: горњи део литосфере, хидросфера, доњи део атмосфере
- Абиотички фактори: рељеф, вода, земљиште, клима; биотички: односи живих бића
- 8 природних зона се смењују од екватора ка половима (с типовима климе) и с надморском висином
- Тропске кишне шуме
- Басен Амазона, басен Конга, Малајски архипелаг; екваторијална клима
- Увек зелено дрвеће, лијане; махагони, какао, каучук, банана, абонос
- Мајмуни, јагуар, тапир, лењивац, анаконда, папагаји; Амазонија 6.000.000 km²
- Саване
- Тропска (саванска) клима; траве 2–4 m, ретко дрвеће (баобаб, акације)
- Африка, Јужна Америка, Аустралија; слон, жирафа, зебра, лав, гепард
- Пустиње
- Око повратника; оштра трава, трновито жбуње, кактуси
- Оазе око извора и река (урмина палма); камила једногрба (Сахара, Арабија) и двогрба (централна Азија)
- Животиње дан проводе у песку, активне ноћу
- Средоземна вегетација
- Маслина, винова лоза, смоква, ловор, чемпрес, бор, храст, лимун, поморанџа; макија
- Сиромашан животињски свет; козе, овце, магарци, мазге
- Степе
- Ниске траве, умерени појас, континентална клима; културна степа (житарице)
- Вук, лисица, глодари; бизон само у резерватима
- Шуме умереног појаса
- Листопадне: храст, буква, граб, јасен, јавор (четири годишња доба)
- Тајге (четинарске): бели бор, јела, смрча, ариш – север Европе, Азије, Северне Америке
- Медвед, јелен, вук, дивља свиња, куна, самур
- Тундре
- Субполарна клима, појас 300–500 km; зима 8–9 месеци (−3 °C до −40 °C)
- Стално замрзнуто земљиште, мочваре; лишајеви и маховине; ирваси, мошусно говече
- Поларне пустиње
- Антарктик – најсуровија клима, лети до 0 °C; пингвини остају и зими
- Арктик – фоке, моржеви, китови; поларни медведи
- Плави кит – највећа животиња (33,6 m, 177 t)
Биосфера – омотач Земље насељен живим светом; обухвата горњи део литосфере, хидросферу и доњи део атмосфере.
- Абиотички фактори – рељеф, вода, земљиште и клима.
- Биотички фактори – међусобни односи живих бића и њихов утицај на неживу природу.
Природне зоне – области с карактеристичним биљним и животињским врстама; смењују се од екватора ка половима заједно с типовима климе.
Осам природних зона: тропске кишне шуме, саване, пустиње, средоземна вегетација, степе, шуме умереног топлотног појаса, тундре и поларне пустиње.
Зоне се мењају и с надморском висином: што је висина већа, температура је нижа, а падавине обилније, па се мења и вегетација (планинска вегетација).
Тропске кишне шуме – зона у басену Амазона (Средња и Јужна Америка), басену Конга (Африка) и на Малајском архипелагу; бујан биљни свет због стално топле и влажне екваторијалне климе.
- Дрвеће је зелено целе године, цвета и доноси плодове; крошње су обавијене лијанама, па је шума скоро непроходна.
- Корисно дрвеће: каучуково дрво, махагони, палисандер, какаово, тиково и сандалово дрво, банана, кинин, абонос.
- Животиње: мајмуни, јагуар, тигар, тапир, мравојед, лењивац, змије (анаконда, питон, боа), папагаји, колибри, инсекти; многе врсте су заштићене.
- Амазонија – највећа тропска кишна шума, 6.000.000 km²; око 13.700 њених биљних врста нема нигде другде.
- Анаконда – у просеку око 5,5 m дужине, тежина и преко 200 kg.
Саване – зона северније и јужније од тропских кишних шума, у областима тропске (саванске) климе; високе траве (2–4 m) с ретким, појединачним дрвећем.
- Највише их има у Африци, Јужној Америци и Аустралији.
- Дрвеће: баобаб (најпознатије дрво афричких савана) и акације.
- Животиње: слон, носорог, жирафа, зебра, антилопа, леопард, лав, гепард, хијена.
Пустиње – зона око повратника и у најсушнијим, изразито континенталним областима умереног појаса; голи камени и пешчани предели и оскудна вегетација (оштра трава, трновито жбуње, кактуси).
Оаза – плодно место у пустињи око ретких извора и река, с водом и бујним биљем (урмина палма).
- Камила – једногрба у Сахари и на Арабијском полуострву, двогрба у пустињама централне Азије.
- Пустињска лисица, пустињски зец; шкорпије, гуштери, змије и инсекти дан проводе у песку, а активни су ноћу.
Средоземна вегетација – зона у условима средоземне климе.
- Биљке: приморски бор, чемпрес, зимзелени храст, ловор, смоква, поморанџа, лимун, маслина, винова лоза.
- Макија – густа, тешко проходна жбунаста вегетација Средоземља.
- Сиромашан животињски свет: гмизавци, птице, инсекти, мањи глодари, дивокоза у планинама; домаће – козе, овце, магарци, мазге.
Степе – зоне обрасле ниском травом у умереном појасу, у пределима континенталне климе; највише у Европи, Азији, Северној и Јужној Америци и Аустралији.
Културна степа – природна степа претворена у обрадиве површине (житарице, индустријско и сточно биље).
- Животиње: инсекти, гмизавци, глодари, птице, вук, лисица.
- Бизон – некада на великим пространствима степа, данас само у резерватима Северне Америке и на малим површинама источне Европе.
Листопадне шуме – шуме умерене (океанске и континенталне) климе с четири годишња доба; храст, буква, граб, јасен, јавор.
Тајге – четинарске шуме на северу Европе, Азије и Северне Америке, у континенталној клими; бели бор, јела, смрча, ариш.
Кроз густе крошње тајге до тла допире мало светлости, па је приземни спрат слабо развијен.
- Птице, вук, лисица, медвед, јелен, дивља свиња, куна, ласица, самур; мрки медвед је највећа животиња ових шума у Европи.
Тундра – природна зона субполарне климе, углавном на северној полулопти; појас широк 300–500 km дуж северних обала Евроазије и Северне Америке, између тајге и поларних пустиња.
Стално замрзнуто земљиште – тло које је стално смрзнуто; лети се одмрзне само површински слој, па настају мочваре.
Зима траје осам-девет месеци, средња јануарска температура је од −3 °C до −40 °C.
- Биљке: лишајеви (више од 20.000 врста), маховине, ниске траве и жбуње; на граници с тајгом патуљасто дрвеће.
- Животиње: мошусно говече, ирваси (зими једу лишајеве), вукови, поларне лисице, текунице, волухарице, птице.
Поларне пустиње – зона на Арктику на северу и на Антарктику на југу.
Антарктик – област с најсуровијом климом на Земљи; ни лети температура не прелази 0 °C.
- Фоке, пингвини и китови храну налазе у мору.
- Гмизавци и водоземци не могу да преживе; све топлокрвне животиње осим пингвина зими одлазе.
Арктик – област око Северног пола.
- У мору: фоке, моржеви, китови; на копну и острвима: мошусно говече и ирваси.
- Поларни медведи живе на леденим бреговима и спрудовима уз залеђене обале.
- Плави кит – највећа животиња која је икада живела: до 33,6 m дужине и 177 t.
Најважније:
- Биосфера: омотач Земље насељен живим светом (горњи део литосфере, хидросфера, доњи део атмосфере).
- Фактори: абиотички (рељеф, вода, земљиште, клима) и биотички (односи живих бића).
- Природне зоне: осам зона које се смењују од екватора ка половима и с надморском висином, као и клима.
- Тропске кишне шуме: најбујнија вегетација, екваторијална клима; највећа је Амазонија у Јужној Америци.
- Саване: високе траве и ретко дрвеће (баобаб, акације), тропска клима; слон, жирафа, лав.
- Пустиње: око повратника; оазе с урмином палмом; камила једногрба и двогрба.
- Средоземна вегетација: маслина, винова лоза, ловор, чемпрес; макија; сиромашан животињски свет.
- Степе: ниске траве, континентална клима; културна степа; бизон у резерватима.
- Шуме умереног појаса: листопадне (храст, буква) и четинарске тајге (бор, јела, смрча, ариш).
- Тундре и поларне пустиње: стално замрзнуто земљиште, лишајеви, ирваси; пингвини на Антарктику, поларни медведи на Арктику.
