Корице уџбеника

3.6.3. Научили смо и тест – Биљни и животињски свет

Изабери решење задатка:

Задатак 10

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Биосфера и природне зоне

    • Биосфера – омотач Земље насељен живим светом (горњи део литосфере, хидросфера, доњи део атмосфере).
    • Абиотички фактори: рељеф, вода, земљиште, клима; биотички: односи живих бића.
    • Осам природних зона, смењују се од екватора ка половима и с надморском висином.
  2. Топле зоне

    • Тропске кишне шуме – екваторијална клима, лијане, најбогатији живи свет; Амазонија 6.000.000 km²; анаконда, лењивац, мајмуни.
    • Саване – високе траве 2–4 m, тропска (саванска) клима; баобаб, лав, жирафа, зебра.
    • Пустиње – око повратника; оазе, урмина палма, камила (једногрба Сахара, двогрба централна Азија).
  3. Средоземље и степе

    • Средоземна вегетација – маслина, чемпрес, ловор, смоква; макија.
    • Степе – ниска трава, континентална клима; културна степа; бизон у резерватима.
  4. Шуме умереног појаса

    • Листопадне: храст, буква, граб, јасен, јавор.
    • Тајге: бели бор, јела, смрча, ариш; самур, мрки медвед.
  5. Хладне зоне

    • Тундра – субполарна клима, стално замрзнуто земљиште, лишајеви и маховине; ирваси.
    • Поларне пустиње – Арктик (поларни медвед, моржеви) и Антарктик (пингвини, фоке, китови).
  6. Заштита

    • Око 100 врста нестане дневно; узроци: губитак станишта, лов.
    • Национални паркови, резервати; циљ – одрживи развој.
Биосфера – омотач наше планете насељен живим светом; обухвата горњи део литосфере, хидросферу и доњи део атмосфере.
  • Абиотички фактори – рељеф, вода, земљиште и клима.
  • Биотички фактори – узајамни односи живих бића и њихови утицаји на неживу природу.
Природне зоне – области с карактеристичним биљним и животињским врстама; смењују се од екватора према половима и с порастом надморске висине.
Осам природних зона: тропске кишне шуме, саване, пустиње, средоземна вегетација, степе, шуме умереног појаса, тундре и поларне пустиње.
Тропске кишне шуме – најбогатије животне заједнице на Земљи; екваторијална клима, дрвеће зелено целе године, лијане.
  • Басен Амазона, басен Конга, Малајски архипелаг; највећа је Амазонија (6.000.000 km²).
  • Биљке: каучуково дрво, махагони, палисандер, какао, тиково и сандалово дрво, банана, кинин, абонос.
  • Животиње: мајмуни, јагуар, тигар, тапир, мравојед, лењивац, анаконда, питон, боа, папагаји, колибри.
Саване – области високих трава (2–4 m) с ретким дрвећем, северније и јужније од тропских кишних шума; тропска (саванска) клима.
  • Африка, Јужна Америка, Аустралија; баобаб и акације.
  • Слон, носорог, жирафа, зебра, антилопа, леопард, лав, гепард, хијена.
Пустиње – око повратника и у најсушнијим континенталним областима умереног појаса; биљке и животиње прилагођене условима суше.
  • Оазе – плодна места око извора и река, с бујним биљем (урмина палма).
  • Камила – једногрба у Сахари и на Арабијском полуострву, двогрба у централној Азији.
  • Оштра трава, трновито жбуње, кактуси; пустињске лисице, пустињски зец, шкорпије, гуштери, змије.
Средоземна вегетација – вегетација средоземне климе; приморски бор, чемпрес, зимзелени храст, ловор, смоква, поморанџа, лимун, маслина, винова лоза.
Макија – густа, тешко проходна жбунаста вегетација Средоземља.
Животињски свет је сиромашан: гмизавци, птице, инсекти, мањи глодари, дивокоза; домаће козе, овце, магарци, мазге.
Степе – зоне обрасле ниском травом у умереном појасу, с континенталном климом.
Културна степа – степа претворена у обрадиве површине (житарице, индустријско и сточно биље).
  • Вук, лисица, глодари, птице; бизон сачуван само у резерватима Северне Америке и на малим подручјима источне Европе.
  • Листопадне шуме – умерена клима с четири годишња доба; храст, буква, граб, јасен, јавор.
  • Тајге – четинарске шуме на северу Европе, Азије и Северне Америке; континентална клима; бели бор, јела, смрча, ариш.
  • Животиње: вук, лисица, медвед, јелен, дивља свиња, куна, ласица, самур; мрки медвед је највећа животиња ових шума у Европи.
Тундра – зона субполарне климе између тајге и поларних пустиња; ниске, закржљале биљке (лишајеви, маховине, ниске траве, жбуње).
Појас широк 300–500 km дуж северног приобаља Евроазије и Северне Америке; зима траје осам до девет месеци, земљиште је стално замрзнуто, а лети настају мочваре. Лишајева има више од 20.000 врста.
  • Мошусно говече, ирваси, вукови, поларне лисице, текунице, волухарице.
Поларне (ледене) пустиње – Арктик и Антарктик; живе врсте које добро подносе ниске температуре и храну налазе у мору.
  • Антарктик (најсуровија клима, лети не више од 0 °C): фоке, пингвини, китови. Арктик: фоке, моржеви, китови, поларни медведи.
Сваког дана са Земље нестане око 100 ретких врста – због уништавања станишта и илегалног и прекомерног лова. Заштита живог света је приоритет целог човечанства.
Одрживи развој – развој који задовољава потребе човека, а не угрожава опстанак будућих генерација.
  • Заштићена подручја – национални паркови, паркови природе, резервати природе, резервати биосфере.
Најважније:
  1. Биосфера: омотач Земље насељен живим светом.
  2. Абиотички фактори: рељеф, вода, земљиште и клима.
  3. Природне зоне: осам зона које се смењују од екватора ка половима и с надморском висином.
  4. Тропске кишне шуме: најбогатије животне заједнице, екваторијална клима; Амазонија је највећа.
  5. Саване и степе: саване – високе траве (тропска клима), степе – ниске траве (континентална клима).
  6. Пустиње: око повратника; оазе, камиле, врсте прилагођене суши.
  7. Средоземље: макија, маслина, чемпрес, ловор.
  8. Умерени појас: листопадне шуме и тајге (бели бор, јела, смрча, ариш).
  9. Тундре и поларне пустиње: субполарна клима, лишајеви и ирваси; пингвини на Антарктику.
  10. Заштита: угрожене врсте штите национални паркови и резервати; циљ је одрживи развој.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: