Корице уџбеника

43. Природне карактеристике Европе

Изабери решење задатка:

Задатак 15

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Разуђеност обале

    • Обала Европе је изузетно разуђена: много острва, полуострва, залива и мореуза.
    • Полуострва: Скандинавско (највеће), Јиланд, Кола, Пиринејско, Апенинско, Балканско, Крим.
    • Острва: Британско (највеће; одвојило се када је после леденог доба порастао ниво мора), Исланд, Ирска; у Средоземном мору Сицилија, Сардинија, Корзика, Балеарска острва, Крит.
    • Заливи: Бискајски (највећи), Ботнички, Фински, Ришки; фјордови – потопљене ледничке долине (Согне, 205 km).
    • Мореузи: Босфор, Дарданели, Гибралтар, Доверски канал, Ламанш, Керчки мореуз, Отрантска врата.
  2. Основне одлике рељефа

    • Средња надморска висина око 300 m – Европа је најнижи континент.
    • Највиши врх Елбрус (5.642 m) на Кавказу; најнижа тачка Каспијско језеро (28 m испод нивоа мора).
    • Низијска област (центар, око 60%) и планинска област (север и југ).
  3. Низије

    • Источноевропска (Руска) – највећа; до Урала; на југу плодна, на северу шљунак и песак (некада под ледницима).
    • Немачко-пољска (Прибалтичка) – мочварна; Западноевропска – од Француске до Немачке.
    • Панонска и Влашка – настале на месту некадашњег мора; Падска – око реке По.
    • Мање низије: плодно земљиште, густа насељеност.
  4. Планине

    • Раседне (север, до 2.000 m, богате рудама): Скандинавске, Кембријске, Пенинске, Централни масив, Шумава, Судети, Рудне, Шварцвалд, Родопске, Урал.
    • Набране (југ, више, још расту): Кавказ, Алпи (Монблан 4.807 m), Пиринеји, Апенини, Динариди, Карпати (око 1.500 km, најдужи венац).
  5. Вулкани и земљотреси

    • Зона померања литосферних плоча (југ и северозапад).
    • Етна (Сицилија), Хекла (Исланд), Санторини (Егејско море).
Разуђена обала – обала која одступа од праве линије и има много острва, полуострва, залива и мореуза.
Обала Европе је изузетно разуђена.
Полуострва – највеће је Скандинавско (север).
  • Север: Скандинавско, Јиланд, Кола.
  • Југозапад: Пиринејско полуострво.
  • Југ: Апенинско и Балканско полуострво.
  • Крајњи југоисток: Крим.
  • Србија се налази на Балканском полуострву.
Британско острво – највеће острво Европе; некада спојено са копном, а одвојило се када је после леденог доба отапање леда подигло ниво мора и поплавило најниже делове копна.
  • Острва у Атлантском океану: Британско, Исланд, Ирска.
  • Острва у Средоземном мору: Сицилија, Сардинија, Корзика, Балеарска острва, Крит.
Бискајски залив – највећи залив Европе, у Атлантском океану.
  • Заливи у Балтичком мору: Ботнички, Фински, Ришки.
Фјордови – дуги, уски заливи стрмих обала; потопљене ледничке долине, карактеристични за Скандинавско полуострво.
  • Согне фјорд у Норвешкој – најдужи фјорд у Европи (205 km).
Мореуз – уски водени пролаз који спаја две водене површине; важан за поморски саобраћај.
  • Босфор, Дарданели, Гибралтарски мореуз, Доверски канал, Ламанш, Керчки мореуз, Отрантска врата.
Средња надморска висина Европе је око 300 m – Европа је најнижи континент на свету.
  • Највиши врх: Елбрус на Кавказу (5.642 m).
  • Најнижа тачка: површина Каспијског језера, 28 m испод нивоа светског мора (депресија).
Низијска област – у централном делу, заузима око 60% површине.
Планинска област – у северним и јужним деловима континента.
По величини: Источноевропска (највећа), Немачко-пољска, Западноевропска, Панонска, Влашка, Падска.
  • Источноевропска (Руска) – на крајњем истоку, у Руској Федерацији; од Црног мора и Каспијског језера до Северног леденог океана и од Балтичког мора и Карпата до Урала. На југу плодно земљиште и земљорадња, на северу шљунак и песак (простор некада под ледницима).
  • Немачко-пољска (Прибалтичка) – уз Северно и Балтичко море; мочваран терен, нарочито у Пољској.
  • Западноевропска – уз Северно море и Атлантски океан; Француска, Белгија, Холандија, до Немачке.
  • Панонска – између Алпа, Динарида и Карпата; настала на месту некадашњег мора.
  • Влашка – од Карпата до Црног мора; настала на месту некадашњег мора.
  • Падска – око реке По, на северу Апенинског полуострва.
Панонска, Влашка и Падска низија имају изузетно плодно земљиште и велику густину насељености.
Раседне планине – на северу и у средњем делу континента; углавном до 2.000 m, богате рудама.
  • Скандинавске планине, Кембријске и Пенинске (Британско острво), Централни (Средишњи) масив, Шумава, Судети, Рудне планине, Шварцвалд, Родопске планине, Урал.
Набране планине – на југу; више, а надморска висина им и даље расте због померања литосферних плоча.
  • Кавказ, Алпи, Пиринеји, Апенини, Динариди, Карпати.
  • Алпи – простиру се у више држава; највиши врх Монблан (4.807 m) на крајњем истоку Француске.
  • Динариди – упоредо са Јадранским морем, западни део Балканског полуострва и западни део Србије.
  • Карпати – најдужи планински венац у Европи (око 1.500 km), у облику обрнутог латиничког слова С; лук се завршава на истоку Србије.
Јужни и северозападни делови Европе налазе се у зони померања литосферних плоча, па су ту честе вулканска и сеизмичка активност.
  • Етна – Сицилија.
  • Хекла – Исланд.
  • Санторини – Егејско море.
Најважније:
  1. Обала: изузетно разуђена – много острва, полуострва, залива и мореуза.
  2. Највеће: острво Британско, полуострво Скандинавско, залив Бискајски.
  3. Фјордови: потопљене ледничке долине на Скандинавском полуострву; најдужи Согне (205 km).
  4. Висина: средња надморска висина око 300 m – Европа је најнижи континент.
  5. Крајње тачке рељефа: Елбрус (5.642 m) на Кавказу; Каспијско језеро 28 m испод нивоа мора.
  6. Низије: око 60% површине; највећа је Источноевропска (Руска).
  7. Раседне планине: север, до 2.000 m, богате рудама (Скандинавске, Урал, Родопске…).
  8. Набране планине: југ, више и још расту (Алпи, Кавказ, Динариди, Карпати…).
  9. Карпати: најдужи венац у Европи (око 1.500 km); Монблан (4.807 m) највиши врх Алпа.
  10. Вулкани: Етна, Хекла, Санторини – у зонама померања литосферних плоча.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: