Најважније из лекције
План-резиме
-
Разуђеност обале
- Обала Европе је изузетно разуђена: много острва, полуострва, залива и мореуза.
- Полуострва: Скандинавско (највеће), Јиланд, Кола, Пиринејско, Апенинско, Балканско, Крим.
- Острва: Британско (највеће; одвојило се када је после леденог доба порастао ниво мора), Исланд, Ирска; у Средоземном мору Сицилија, Сардинија, Корзика, Балеарска острва, Крит.
- Заливи: Бискајски (највећи), Ботнички, Фински, Ришки; фјордови – потопљене ледничке долине (Согне, 205 km).
- Мореузи: Босфор, Дарданели, Гибралтар, Доверски канал, Ламанш, Керчки мореуз, Отрантска врата.
-
Основне одлике рељефа
- Средња надморска висина око 300 m – Европа је најнижи континент.
- Највиши врх Елбрус (5.642 m) на Кавказу; најнижа тачка Каспијско језеро (28 m испод нивоа мора).
- Низијска област (центар, око 60%) и планинска област (север и југ).
-
Низије
- Источноевропска (Руска) – највећа; до Урала; на југу плодна, на северу шљунак и песак (некада под ледницима).
- Немачко-пољска (Прибалтичка) – мочварна; Западноевропска – од Француске до Немачке.
- Панонска и Влашка – настале на месту некадашњег мора; Падска – око реке По.
- Мање низије: плодно земљиште, густа насељеност.
-
Планине
- Раседне (север, до 2.000 m, богате рудама): Скандинавске, Кембријске, Пенинске, Централни масив, Шумава, Судети, Рудне, Шварцвалд, Родопске, Урал.
- Набране (југ, више, још расту): Кавказ, Алпи (Монблан 4.807 m), Пиринеји, Апенини, Динариди, Карпати (око 1.500 km, најдужи венац).
-
Вулкани и земљотреси
- Зона померања литосферних плоча (југ и северозапад).
- Етна (Сицилија), Хекла (Исланд), Санторини (Егејско море).
Разуђена обала – обала која одступа од праве линије и има много острва, полуострва, залива и мореуза.
Обала Европе је изузетно разуђена.
Полуострва – највеће је Скандинавско (север).
- Север: Скандинавско, Јиланд, Кола.
- Југозапад: Пиринејско полуострво.
- Југ: Апенинско и Балканско полуострво.
- Крајњи југоисток: Крим.
- Србија се налази на Балканском полуострву.
Британско острво – највеће острво Европе; некада спојено са копном, а одвојило се када је после леденог доба отапање леда подигло ниво мора и поплавило најниже делове копна.
- Острва у Атлантском океану: Британско, Исланд, Ирска.
- Острва у Средоземном мору: Сицилија, Сардинија, Корзика, Балеарска острва, Крит.
Бискајски залив – највећи залив Европе, у Атлантском океану.
- Заливи у Балтичком мору: Ботнички, Фински, Ришки.
Фјордови – дуги, уски заливи стрмих обала; потопљене ледничке долине, карактеристични за Скандинавско полуострво.
- Согне фјорд у Норвешкој – најдужи фјорд у Европи (205 km).
Мореуз – уски водени пролаз који спаја две водене површине; важан за поморски саобраћај.
- Босфор, Дарданели, Гибралтарски мореуз, Доверски канал, Ламанш, Керчки мореуз, Отрантска врата.
Средња надморска висина Европе је око 300 m – Европа је најнижи континент на свету.
- Највиши врх: Елбрус на Кавказу (5.642 m).
- Најнижа тачка: површина Каспијског језера, 28 m испод нивоа светског мора (депресија).
Низијска област – у централном делу, заузима око 60% површине.
Планинска област – у северним и јужним деловима континента.
По величини: Источноевропска (највећа), Немачко-пољска, Западноевропска, Панонска, Влашка, Падска.
- Источноевропска (Руска) – на крајњем истоку, у Руској Федерацији; од Црног мора и Каспијског језера до Северног леденог океана и од Балтичког мора и Карпата до Урала. На југу плодно земљиште и земљорадња, на северу шљунак и песак (простор некада под ледницима).
- Немачко-пољска (Прибалтичка) – уз Северно и Балтичко море; мочваран терен, нарочито у Пољској.
- Западноевропска – уз Северно море и Атлантски океан; Француска, Белгија, Холандија, до Немачке.
- Панонска – између Алпа, Динарида и Карпата; настала на месту некадашњег мора.
- Влашка – од Карпата до Црног мора; настала на месту некадашњег мора.
- Падска – око реке По, на северу Апенинског полуострва.
Панонска, Влашка и Падска низија имају изузетно плодно земљиште и велику густину насељености.
Раседне планине – на северу и у средњем делу континента; углавном до 2.000 m, богате рудама.
- Скандинавске планине, Кембријске и Пенинске (Британско острво), Централни (Средишњи) масив, Шумава, Судети, Рудне планине, Шварцвалд, Родопске планине, Урал.
Набране планине – на југу; више, а надморска висина им и даље расте због померања литосферних плоча.
- Кавказ, Алпи, Пиринеји, Апенини, Динариди, Карпати.
- Алпи – простиру се у више држава; највиши врх Монблан (4.807 m) на крајњем истоку Француске.
- Динариди – упоредо са Јадранским морем, западни део Балканског полуострва и западни део Србије.
- Карпати – најдужи планински венац у Европи (око 1.500 km), у облику обрнутог латиничког слова С; лук се завршава на истоку Србије.
Јужни и северозападни делови Европе налазе се у зони померања литосферних плоча, па су ту честе вулканска и сеизмичка активност.
- Етна – Сицилија.
- Хекла – Исланд.
- Санторини – Егејско море.
Најважније:
- Обала: изузетно разуђена – много острва, полуострва, залива и мореуза.
- Највеће: острво Британско, полуострво Скандинавско, залив Бискајски.
- Фјордови: потопљене ледничке долине на Скандинавском полуострву; најдужи Согне (205 km).
- Висина: средња надморска висина око 300 m – Европа је најнижи континент.
- Крајње тачке рељефа: Елбрус (5.642 m) на Кавказу; Каспијско језеро 28 m испод нивоа мора.
- Низије: око 60% површине; највећа је Источноевропска (Руска).
- Раседне планине: север, до 2.000 m, богате рудама (Скандинавске, Урал, Родопске…).
- Набране планине: југ, више и још расту (Алпи, Кавказ, Динариди, Карпати…).
- Карпати: најдужи венац у Европи (око 1.500 km); Монблан (4.807 m) највиши врх Алпа.
- Вулкани: Етна, Хекла, Санторини – у зонама померања литосферних плоча.
