Најважније из лекције
План-резиме
-
Број становника и кретање
- Попис 2011: 7.186.862; процена 2018: 6.982.604.
- Депопулација – због негативног природног прираштаја (–5,4 ‰, 2018) и емиграције.
- Фертилитет 1,48 детета по жени – испод просте замене генерација.
- Емиграциона држава; унутрашње миграције најчешће село–град.
-
Структуре становништва
- Просечна старост 43,2 године; животни век: мушкарци 73,2, жене 78,1.
- Најстарија насеља – брдско-планинска и погранична.
- Економски активно само 41,3 %; сваки шести са факултетом, 48,9 % са средњом школом.
-
Насеља
- Лепенски Вир (мезолит), Старчево и Винча (неолит), Сирмијум и Виминацијум (Рим).
- Индустријализација → индустријски градови → полифункционални центри.
- Села: деаграризација и депопулација; 193 градска насеља; Београд једини милионски град.
-
Привреда и пољопривреда
- Услуге и слободно тржиште; терцијарни сектор = 2/3 БДП-а.
- Породична газдинства; биљна производња 66,3 %; 22 виноградарска рејона.
- Сточарство: говедарство и свињарство.
-
Индустрија, енергетика, саобраћај
- Угаљ – 95 % у термоелектранама; прерађивачка индустрија води у извозу и БДП-у.
- Друмски саобраћај најважнији; Коридор 10; Дунав – Коридор 7 (85 % робног промета).
- Аеродроми: Никола Тесла, Константин Велики, Слатина, Морава.
-
Туризам, трговина, квартарни сектор
- Природне и антропогене туристичке вредности.
- Трговина – једна од најзначајнијих делатности.
- Квартарни сектор – специјализоване услуге широј заједници.
Попис 2011: 7.186.862 становника; процена РЗС за 2018: 6.982.604.
Депопулација – смањење броја становника; последица негативног природног прираштаја и емиграције.
- Природни прираштај – негативан: –5,2 ‰ (2011), –5,4 ‰ (2018); наталитет (око 9 ‰) мањи од морталитета (око 14 ‰).
- Фертилитет – 1,40 (2011) и 1,48 детета по жени (2018), испод нивоа просте замене генерација.
- Миграције – Србија је традиционално емиграциона држава; од унутрашњих миграција најчешће су село–град.
Биолошке структуре – полна и старосна; жене 51,3 %, мушкарци 48,7 %.
- Просечна старост – 42,1 (2011) → 43,2 године (2018): старо становништво.
- Животни век – мушкарци 71,6 → 73,2, жене 76,8 → 78,1 година.
- Најнеповољнија старосна структура – брдско-планинска и погранична насеља.
Економска структура – економски активно (запослени, незапослени) и неактивно (лица са личним примањима, издржавано становништво).
Активно је само 41,3 % становника; сваки шести има факултет, 48,9 % средњу школу (2011).
- Лепенски Вир – мезолит, једно од најстаријих насеља Европе.
- Старчево и Винча – неолитска насеља.
- Сирмијум, Виминацијум – римски градови.
Индустријализација је снажно утицала на развој градова; индустријски градови данас постају полифункционални центри.
Деаграризација и депопулација – захватиле су многа села због исељавања младих и ниског наталитета.
- 193 градска насељена места; Београд – највећи и једини милионски град.
Привреда је заснована на услугама и слободном тржишту; терцијарни сектор чини две трећине БДП-а; Београд је главни економски центар.
- Пољопривреда – повољни услови; основа су породична газдинства.
- Биљна производња – 66,3 % вредности пољопривредне производње; највише ораница под житарицама (кукуруз, пшеница).
- Виноградарство – 22 виноградарска рејона.
- Сточарство – највећи значај имају говедарство и свињарство.
Угаљ – најзначајнија енергетска сировина; 95 % се троши у термоелектранама.
- Лигнит – Колубарски и Костолачки басен; мрки угаљ – Сењско-ресавски; камени угаљ – Тимочки басен.
- Прерађивачка индустрија – највише учествује у извозу и у БДП-у.
- Друмски саобраћај – најзначајнији вид саобраћаја.
- Коридор 10 – најважнија железничка веза; Београд – главни железнички чвор.
- Дунав – Коридор 7 – 85 % робног промета на унутрашњим пловним путевима.
- Аеродроми: „Никола Тесла“ (Сурчин), „Константин Велики“ (Ниш), „Слатина“ (Приштина), „Морава“ (Краљево).
Србија има велики туристички потенцијал – природне и антропогене туристичке вредности.
Трговина је једна од најзначајнијих делатности у Србији.
Квартарни сектор – непроизводне делатности са специјализованим услугама широј заједници (образовање, здравство, наука, култура, управа, информисање, финансије).
Најважније:
- Број становника: 7.186.862 (2011), 6.982.604 (2018) – депопулација.
- Природни прираштај: негативан (–5,4 ‰ у 2018).
- Миграције: Србија је емиграциона држава; најчешће миграције село–град.
- Старење: просечна старост 43,2 године; активно само 41,3 % становника.
- Насеља: Лепенски Вир, Старчево, Винча, римски градови; 193 градска насеља, Београд једини милионски град.
- Привреда: заснована на услугама – терцијарни сектор две трећине БДП-а.
- Пољопривреда: породична газдинства, биљна производња 66,3 %, говедарство и свињарство.
- Енергетика: угаљ – 95 % у термоелектранама; прерађивачка индустрија води у извозу.
- Саобраћај: друмски најважнији; Коридор 10 и Коридор 7 (Дунав).
- Услуге: туризам, трговина и квартарни сектор.
