Корице уџбеника

3.3.7. Трговина

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Предности: велики избор на једном месту, уштеда времена, паркинг, забава. Недостаци: удаљеност и гужве, пропадање малих продавница, превласт великих ланаца.

Одговор

Предности тржних центара: много продавница на једном месту, велики избор, поређење цена, уштеда времена, паркинг, дуго радно време, заштита од временских прилика, забава (ресторани, биоскопи), много радних места. Недостаци: удаљеност од становања и гужве, мале локалне продавнице губе купце и затварају се, превласт великих (страних) ланаца, безличан однос, подстицање непотребне куповине. Појединачне продавнице су ближе и личније, али са мањим избором.

Детаљан одговор

Предности великих тржних центара:
  • на једном месту је велики број малопродајних објеката, па купац брзо набави различиту робу и штеди време;
  • велики избор робе, лако поређење цена, често и попусти великих трговинских ланаца;
  • радно време је дуже, има паркинга, а купци су заштићени од кише, хладноће и врућине;
  • уз продавнице су ту и ресторани, биоскопи и игралишта, па се куповина спаја са забавом;
  • запошљавају велики број људи.
Недостаци:
  • често су на ободу града, па се до њих иде аутомобилом или превозом, а у околини настају гужве;
  • мале продавнице у насељима губе купце и затварају се, а тиме се губе и мали локални трговци и занатлије;
  • тржиштем све више владају велике, често стране компаније;
  • односи са продавцима су безлични, а велика понуда подстиче непотребну куповину.
Појединачне продавнице су ближе становању, у њима се брже купи мања количина робе и продавци познају своје купце, али имају мањи избор и често више цене.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Појам трговине
    • трговина – размена робе и услуга; посредовање између произвођача и потрошача
      1. век: супермаркети, тржни центри, електронска трговина (преко интернета)
  2. Унутрашња и спољна трговина
    • унутрашња – на тржишту једне државе; спољна – између различитих држава
    • извоз – продаја у иностранство; увоз – куповина из иностранства
    • трговински биланс: суфицит (извоз већи) / дефицит (увоз већи)
  3. Трговина на велико и на мало
    • велепродаја – велике количине од произвођача, складиштење, продаја трговцима
    • малопродаја – продаја крајњим потрошачима; продавнице и тржни центри; доминирају страни ланци
    • ток робе: произвођач – велепродаја – малопродаја – потрошач
  4. Пијаце, сајмови, вашари
    • зелене, сточне и бувље пијаце
    • сајмови у Београду, Новом Саду, Крагујевцу (аутомобили, књиге, туризам, намештај, пољопривреда)
  5. Спољна трговина Србије
    • дефицит; ЕУ – око 66 % извоза и 60 % увоза; партнери Немачка и Италија
    • суфицит са суседима; највећи дефицит са Русијом и Кином
    • извоз: прерађивачка индустрија (више од 92 %) – проводници, аутомобили, намештај, гуме, метали
    • увоз: хемикалије, машине и опрема, нафта, природни гас, моторна возила (трећина увоза)
    • споразуми: са Русијом, ЦЕФТА, ЕФТА, са Турском
Трговина – размена робе и услуга на тржишту; посредовање између произвођача и потрошача ради продаје робе и остваривања добити.
Електронска трговина – куповина или продаја добара или услуга преко интернета.
У 20. веку трговина се највише променила: настали су супермаркети, тржни центри и електронска трговина. Трговина је једна од најзначајнијих делатности у Србији.
Унутрашња трговина – обавља се на тржишту једне државе (велепродаја и малопродаја).
Спољна трговина – размена робе између купаца и продаваца из различитих држава.
  • Извоз – продаја произведене робе иностранству;
  • увоз – куповина робе из иностранства.
Трговински биланс – разлика између вредности извоза и увоза.
  • Суфицит – позитиван биланс, извоз већи од увоза;
  • дефицит – негативан биланс, увоз већи од извоза.
Трговина на велико (велепродаја, велетрговина) – куповина велике количине робе од произвођача ради даље продаје трговцима; роба се складишти.
Трговина на мало (малопродаја) – продаја робе крајњим потрошачима за личне потребе и потребе домаћинства.
Токови робе: произвођач – потрошач; произвођач – малопродаја – потрошач; произвођач – велепродаја – малопродаја – потрошач.
  • Продавнице (мешовите или специјализоване): минимаркети, супермаркети, хипермаркети, дисконтне продавнице.
  • Тржни центри окупљају велики број малопродајних објеката; доминирају велики страни трговински ланци.
  • Зелене пијаце – свежи пољопривредни и прехрамбени производи, производи домаће радиности и занатски производи;
  • сточне пијаце – стока и сточна храна;
  • бувље пијаце – углавном половна роба.
Сајмови – широк избор робе и услуга једне привредне делатности ради унапређења продаје.
  • Сајмови у Београду, Новом Саду и Крагујевцу: аутомобила, књига, туризма, намештаја, пољопривреде.
  • Роба се продаје и на вашарима и фестивалима.
Србија у спољној трговини остварује дефицит. У ЕУ иде око 66 % извоза, а из ЕУ долази око 60 % увоза.
  • Највећи партнери – Немачка и Италија;
  • суфицит – са земљама у окружењу (БиХ, Црна Гора, Северна Македонија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Словенија), Словачком, Уједињеним Краљевством и Шведском;
  • највећи дефицит – са Русијом и Кином.
Прерађивачка индустрија даје више од 92 % извоза (2018); пет водећих области (око половине извоза): моторна возила и приколице, метали, прехрамбени производи, електронска опрема, производи од гуме и пластике.
  • Највише се извозе сетови проводника за авионе, возила и бродове (1.097.245 хиљ. УСД) и путнички аутомобили (896.064 хиљ. УСД).
  • Увоз: хемикалије, машине и опрема, нафта, природни гас, моторна возила – трећина вредности увоза.
Споразуми о слободној трговини: са Руском Федерацијом, ЦЕФТА, са земљама ЕФТА, са Турском.
Најважније:
  1. Трговина: размена робе и услуга; посредовање између произвођача и потрошача.
  2. Подела: унутрашња (велепродаја, малопродаја) и спољна (извоз, увоз).
  3. Трговински биланс: суфицит када је извоз већи, дефицит када је увоз већи.
  4. Велепродаја: велике количине робе за даљу продају трговцима.
  5. Малопродаја: продаја крајњим потрошачима у продавницама и тржним центрима.
  6. Пијаце и сајмови: зелене, сточне и бувље пијаце; сајмови у Београду, Новом Саду и Крагујевцу.
  7. Спољна трговина Србије: дефицит; главни партнери ЕУ, Немачка и Италија; највећи дефицит са Русијом и Кином.
  8. Извоз: производи прерађивачке индустрије – проводници, аутомобили, намештај, гуме.
  9. Увоз: хемикалије, машине и опрема, нафта, гас, моторна возила.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: