Најважније из лекције
План-резиме
- Положај
- Перипанонски обод – појас између Панонске низије (север) и Планинско-котлинске области (југ)
- један од обода низија – морфоструктуре: низије, ободи низија, Планинско-котлинска област
- Панонско језеро
- при највишем нивоу дубоко је залазило у обод
- оставило дебеле језерске седименте преко старијих стена Српско-македонске масе, Вардарске зоне и Карпато-балканских планина
- серије ерозивних површи сведоче о колебању нивоа језера; висина им расте од севера ка југу
- Реке
- рељеф рашчлањен бројним рекама; највеће Велика Морава и Колубара
- Подгорина (запад)
- од Подриња до река Тамнаве, Колубаре и Љига
- на југу до Јадарског блока (Ваљевско-подрињске планине)
- Шумадија (центар)
- границе: Дунав и Сава (С), Велика Морава (И), Западна Морава (Ј), Колубара, Љиг и Дичина (З)
- издужена, заталасана, благо нагнута од југа ка северу
- највиша тачка: Цвијићев врх (1.132 m) на Руднику
- Долина Велике Мораве
- део од Сталаћа до Лапова припада Перипанонском ободу
- Багрданска клисура дели Горње и Доње Велико Поморавље
Морфоструктуре Србије – три велике целине тектонског рељефа: низије, ободи низија и Планинско-котлинска област.
Перипанонски обод – појас који одваја Панонску низију на северу од Планинско-котлинске области на југу; један од два обода низија (поред Перипонтијског).
У њему низијски рељеф постепено прелази у брдовит и планински.
За време највишег нивоа Панонско језеро је дубоко залазило у Перипанонски обод.
Језерски седименти – дебеле наслаге које је језеро наталожило; прекриле су старије стене:
- Српско-македонске масе,
- Вардарске зоне,
- Карпато-балканских планина.
Серије ерозивних површи – заравни на различитим висинама које сведоче о колебању нивоа Панонског језера; њихова надморска висина расте од севера према југу.
Рељеф обода рашчлањен је бројним рекама; највеће су Велика Морава и Колубара.
Подгорина – западни део Перипанонског обода.
- Запад – Подриње;
- исток – реке Тамнава, Колубара и Љиг;
- југ – Јадарски блок (Ваљевско-подрињске планине).
Шумадија – централни део Перипанонског обода.
- Север – Дунав и Сава;
- исток – Велика Морава;
- југ – Западна Морава;
- запад – Колубара, Љиг и Дичина.
Шумадија је издужена, заталасана и благо нагнута од југа према северу.
- Изнад ње се уздижу планине Шумадијског блока (Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник); највиша тачка је Цвијићев врх (1.132 m) на Руднику.
Налази се источно од Шумадије.
Део у Перипанонском ободу – јужни део долине, од Сталаћа до Лапова (северни део, од Лапова до Дунава, припада Панонској низији).
Багрданска клисура – дели долину Велике Мораве на Горње и Доње Велико Поморавље.
Најважније:
- Положај: Перипанонски обод одваја Панонску низију (север) од Планинско-котлинске области (југ).
- Морфоструктура: обод низије – једна од три морфоструктуре Србије.
- Панонско језеро: залазило је у обод и оставило дебеле језерске седименте преко старијих стена.
- Ерозивне површи: сведоче о колебању нивоа језера; висина им расте од севера ка југу.
- Реке: највеће су Велика Морава и Колубара.
- Подгорина: запад – од Подриња до Тамнаве, Колубаре и Љига, на југу до Јадарског блока.
- Шумадија: центар – између Дунава и Саве, Велике Мораве, Западне Мораве и Колубаре, Љига и Дичине.
- Велика Морава: део долине од Сталаћа до Лапова; Багрданска клисура дели Горње и Доње Велико Поморавље.
