Корице уџбеника

4.1.1. Природна баштина

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Зато што људи у националним парковима уче о природи и развијају еколошку свест, а млади као будуће генерације треба да науче да чувају природну баштину.

Одговор

Национални паркови чувају најважнија природна богатства (ретке, ендемичне и реликтне врсте). Кроз посете и учење у природи људи развијају еколошку свест и одговоран однос према природи. Млади су будуће генерације које ће чувати баштину, па је важно да то науче што раније.

Детаљан одговор

Национални паркови су најзначајнији центри биодиверзитета у Србији, са добро очуваним екосистемима, ретким, ендемичним и реликтним врстама (нпр. Панчићева оморика и Панчићев скакавац на Тари). Када их посећују, људи непосредно у природи уче како функционишу екосистеми и колико је природа вредна и осетљива, па развијају еколошку свест и одговоран однос према животној средини.За младе је то посебно важно јер су они будуће генерације којима се баштина предаје – ако од малих ногу науче да чувају природу, сачуваће је и за оне који долазе после њих. Кроз екотуризам, школске излете и образовне активности које не нарушавају станишта, млади стичу знања, навике здравог живота у природи и поштовање према природној и културној баштини свог краја.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Баштина и почеци заштите

    • Баштина – наслеђене природне, културне, духовне и историјске вредности; дели се на природну и културну.
    • Заштићена подручја чувају најбоље очуване делове природе и угрожене врсте.
    • Душанов законик (14. век) – забрана крчења шума; Јелоустон (1872) – први НП на свету.
    • Обедска бара (1874) – најстарије заштићено подручје у Србији.
    • Прва заштићена добра: Мустафа и Фељешана (1948), водопад Рипаљка (1949).
  2. Врсте заштићених подручја

    • НП – 5, паркови природе – 18, резервати – 69, ПИО – 21, споменици природе – 314, заштићена станишта – 6.
  3. Национални паркови

    • Центри биодиверзитета; научна и образовна вредност; забрањени каменоломи и сеча шума.
    • Укупно 150.223 ha (1,67 % Србије).
    • Фрушка гора (1960) – најстарији; 17 манастира, „Света гора“; орао крсташ.
    • Ђердап (1974) – највећи; Ђердапска клисура; Лепенски Вир, Трајанова табла, Голубачки град.
    • Тара (1981) – Панчићева оморика, Панчићев скакавац, мрки медвед.
    • Копаоник (1981) – најмањи; Панчићев врх 2.017 m; вегетациона зоналност.
    • Шар-планина (1986) – глацијални рељеф, муника и молика.
  4. Паркови природе и резервати

    • ПП – Стара планина, Палић, Златибор, Голија, Шарган – Мокра Гора, Радан, Сићевачка клисура, Русанда.
    • Строги резерват – само очување и наука (Велики Штурац, Кукавица, Газиместан).
    • Специјални резерват – станишта угрожених врста (Лудашко језеро, Засавица, Увац, Ртањ).
  5. ПИО и споменици природе

    • ПИО – Вршачке планине, Авала, Космај, Овчарско-кабларска клисура, Власина, Велико ратно острво, Суботичка пешчара.
    • Споменици природе: геолошки (Земунски лесни профил), геоморфолошки (Ђавоља варош), спелеолошки (Ресавска пећина), хидролошки (Рипаљка), ботанички (Јевремовац).
  6. Станишта, геонаслеђе, Рамсар

    • Заштићено станиште – Велико блато, Гљиве Аде Циганлије.
    • Геонаслеђе – око 1.150 објеката.
    • Рамсарска подручја – 10 мочвара међународног значаја за птице мочварице.
Баштина – природне, културне, духовне и историјске вредности неке територије које су створили преци, а наслеђују потомци; по пореклу се дели на природну и културну.
Заштићена подручја – делови природе који се издвајају ради заштите најбоље очуваних делова природе, биодиверзитета и угрожених врста.
  • 14. век – Душанов законик (члан 123): рударима Сасима забрањено крчење шума и насељавање.
  • 1872. – Јелоустон (САД), први национални парк на свету.
  • 1874. – Обедска бара, најстарије заштићено подручје у Србији.
  • 1948/1949. – шумски резервати Мустафа и Фељешана (Мајданпек) и водопад Рипаљка (Градашница, код Сокобање).
Врсте заштићених подручја у Србији: национални паркови (5), паркови природе (18), строги, општи и специјални резервати природе (69), предели изузетних одлика (21), споменици природе (314), заштићена станишта (6).
Национални парк (НП) – подручје изузетних природних одлика са екосистемима високе очуваности и биодиверзитета; најзначајнији центри биодиверзитета у Србији.
Имају природну, научну и образовну вредност: погодни су за проучавање природних закона, процеса и односа на које човек не утиче. Забрањени су каменоломи и експлоатација шуме, а дозвољени традиционална пољопривреда, образовање, туризам и рекреација (екотуризам).
Пет НП заузима 150.223 ha, односно 1,67 % територије Србије.
  • Фрушка гора (1960, 26.672 ha) – најстарији НП; 17 манастира, „Света гора“; орао крсташ.
  • Ђердап (1974, 63.786 ha) – највећи НП; од Голупца до Караташа; Лепенски Вир, Трајанова табла, Голубачки град.
  • Тара (1981, 24.991 ha) – кањони Дрине, Дервенте, Раче и Белог Рзава; Панчићева оморика и Панчићев скакавац (ендемити и реликти); највећа популација мрког медведа.
  • Копаоник (1981, 11.969 ha) – најмањи НП; Равни Копаоник (око 1.700 m), Панчићев врх (2.017 m); вегетациона зоналност; копаоничка чуваркућа и љубичица.
  • Шар-планина (1986, 22.805 ha) – глацијални рељеф (циркови, валови, морене), ледничка језера, муника и молика; око 200 врста птица и 147 врста лептира.
Парк природе (ПП) – подручје добро очуваних природних вредности и живописних пејзажа, у коме се делатности развијају у складу са традиционалним начином живота.
  • Стара планина, Палић, Златибор, Голија, Шарган – Мокра Гора, Радан, Сићевачка клисура, Русанда.
Строги резерват природе (СТРП) – неизмењена природа, намењена само очувању изворне природе, праћењу природних процеса и научним истраживањима.
  • Велики Штурац (Цвијићев врх), Кукавица, Газиместан, Мустафа и Фељешана.
Специјални резерват природе (СРП) – неизмењена или незнатно измењена природа, значајна због јединствености и реткости, са стаништима угрожених врста; без насеља или са ретким насељима.
  • Лудашко језеро, Горње Подунавље, Царска бара, Делиблатска пешчара, Обедска бара, Засавица, Увац, Ртањ.
Предео изузетних одлика (ПИО) – препознатљив предео са природним, естетским и културно-историјским вредностима, настао утицајем природе и традиционалног начина живота.
  • Вршачке планине, Авала, Космај, Овчарско-кабларска клисура, Власина, Велико ратно острво, Суботичка пешчара.
Споменик природе (СП) – мања, неизмењена или делимично измењена природна целина, објекат или појава, јединствена и препознатљива.
  • геолошки – Земунски лесни профил;
  • геоморфолошки – Ђавоља варош, Лазарев кањон, Прерасти у кањону Вратне, Борачки крш;
  • спелеолошки – Ресавска, Злотска, Потпећка, Стопића пећина;
  • хидролошки – Рипаљка, Хомољска Потајница, Врело Млаве, Крупајско врело;
  • ботанички – Јевремовац, Топчидерски парк, Вршачки парк, паркови Врњачке бање.
Заштићено станиште – подручје са једним или више типова станишта важних за опстанак популација биљних и животињских врста (Велико блато, Гљиве Аде Циганлије).
Геонаслеђе – природна добра са наглашеним геолошким, геоморфолошким, хидролошким, педолошким и археолошким обележјем; у Србији око 1.150 објеката.
Рамсарска подручја – мочварна подручја међународног значаја, станишта птица мочварица; у Србији их има 10.
  • Пештерско поље, Власина, Горње Подунавље, Ковиљско-петроварадински рит, Лабудово окно, Лудашко језеро, Обедска бара, Слано Копово, Стари Бегеј – Царска бара, Засавица.
Сва Рамсарска подручја осим Власине (ПИО) имају статус резервата природе.
Најважније:
  1. Баштина: наслеђене природне, културне, духовне и историјске вредности; дели се на природну и културну.
  2. Почеци заштите: Душанов законик (14. век), Јелоустон (1872), Обедска бара (1874) – најстарије заштићено подручје Србије.
  3. Врсте заштите: НП (5), ПП (18), резервати (69), ПИО (21), споменици природе (314), заштићена станишта (6).
  4. Национални паркови: Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, Шар-планина – 150.223 ha, 1,67 % Србије.
  5. Највећи и најмањи НП: највећи Ђердап, најмањи Копаоник, најстарији Фрушка гора.
  6. Ендемити и реликти: Панчићева оморика и Панчићев скакавац (Тара), муника и молика (Шар-планина).
  7. Споменици природе: геолошки, геоморфолошки, спелеолошки, хидролошки и ботанички.
  8. Рамсарска подручја: 10 мочварних подручја међународног значаја за птице мочварице.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: