Најважније из лекције
План-резиме
-
Дијаспора
- Дијаспора – држављани Србије у иностранству и исељеници са територије наше земље/региона и њихови потомци.
- Главни разлог исељавања – економски; затим политички разлози и ратови.
- Таласи: крај 19. века (САД) → између ратова (Канада, Аустралија, Јужна Америка) → после Другог светског рата (политички мигранти) → шездесете (привремени рад у Европи) → распад СФРЈ (млади и високообразовани).
-
САД и Канада
- САД: око 190.000 Срба, око 1.000.000 српског порекла; први из Далмације и Војводине.
- Криза 1929. – тежак живот исељеника.
- Највише у Чикагу (Илиноис), затим Индијана, Охајо, Пенсилванија, Њујорк, Калифорнија.
- Први српски храм у САД – 1894., Калифорнија.
- Канада: Онтарио, посебно Торонто; и данас одлазе стручњаци.
-
Аустралија
- Пре 1901. (Аустралијска федерација) мало Срба; пре Првог светског рата око 4.000 исељеника, више од 80 % из Далмације.
- Данас 104.000–200.000 Срба, највише у Мелбурну и Сиднеју – значајна имиграциона држава.
- Песме и игре, фолклорна друштва, аматерска позоришта, црквено-школске општине.
- Прва српска црква – 1951., Мона Вејл (Сиднеј).
-
Африка
- Јужноафричка Република – од 1880. (рудари злата и дијаманата); храм Светог апостола Томе у Јоханесбургу (1978.) – једина српска црква у Африци.
- Боцвана – стручњаци од краја шездесетих; заједница основана 2010.
- Замбија – од средине шездесетих (професори, научници, банкари, физички радници).
-
Европа
- Од шездесетих – привремени рад, економски мигранти.
- Немачка око 700.000 (Минхен, Франкфурт), Аустрија око 300.000 (Беч), Швајцарска око 200.000.
- И у Француској, Уједињеном Краљевству, Шведској; од деведесетих све више високообразованих.
Дијаспора – држављани Србије који живе у иностранству и исељеници са територије наше земље/региона и њихови потомци.
Главни разлог исељавања Срба углавном је економски (посао и зарада); постојали су и политички разлози и ратови.
- Крај 19. века – исељавање у САД (из Далмације и Војводине).
- Између два светска рата – Канада, мањим делом Аустралија и Јужна Америка.
- После Другог светског рата – политички мигранти, противници режима у СФРЈ (Уједињено Краљевство, САД и друге земље).
- Шездесете године 20. века – привремени рад у развијеним европским државама (економски мигранти).
- Распад СФРЈ – нове миграције; одлази велики број младих, често високообразованих људи.
САД – око 190.000 Срба, а грађана српског порекла око 1.000.000.
- Први досељеници крајем 19. века, из Далмације и Војводине, из економских разлога.
- Велика економска криза 1929. – тежак живот, многи нису могли да зараде ни за бродску карту за повратак.
- После Другог светског рата – политички мигранти, бивши ратни заробљеници, преживели из концентрационих логора.
Најбројније заједнице: Чикаго (Илиноис), затим Индијана, Охајо, Пенсилванија, Њујорк, Калифорнија. Окупљају их удружења, црквено-школске општине, спортски и културни клубови.
Канада – највеће заједнице у провинцији Онтарио, нарочито у Торонту; и данас тамо одлазе квалификовани стручњаци из Србије.
- Први српски православни храм у САД подигнут је 1894. у Калифорнији.
- Црква Светог Илије у Мерилвилу (Индијана); споменик Николи Тесли на Нијагариним водопадима (Онтарио).
До оснивања Аустралијске федерације 1901. било је мало Срба: велика удаљеност, скуп бродски превоз, мало информација о континенту.
- Пре Првог светског рата – око 4.000 исељеника из бивше Југославије, више од 80 % из Далмације.
- Балкански ратови и Први светски рат – Одбор српско-црногорског Црвеног крста шаље помоћ домовини.
- После Другог светског рата – интензивније досељавање, и из логора за расељена лица у Немачкој, Аустрији и Италији.
Данас – између 104.000 и 200.000 Срба, највише у Мелбурну и Сиднеју; Аустралија је за Србију значајна имиграциона држава.
Идентитет чувају кроз песме и игре у фолклорним друштвима и аматерским позориштима, манифестације у црквено-школским општинама и српски језик код куће.
- Прва српска православна црква у Аустралији – 1951., Мона Вејл (предграђе Сиднеја).
- Кубер Педи, „светска престоница опала“ – подземна црква Светог Илије коју су изградили српски рудари.
Јужноафричка Република – највише Срба у Африци.
- 1880. – први досељеници, рудари у рудницима злата и дијаманата.
- После Другог светског рата – официри и ратни заробљеници бивше краљевске војске.
- Деведесете године 20. века – око 4.000 Срба, највише из Србије и БиХ.
Храм Светог апостола Томе у Јоханесбургу (1978.) – једина српска православна црква у Африци.
Боцвана – од краја шездесетих година 20. века архитекте, лекари, професори, инжењери и други стручњаци; српска заједница основана 2010.
Замбија – од средине шездесетих година 20. века; највише професора, научника, банкара и физичких радника.
Масован одлазак на привремени рад почео је шездесетих година 20. века – економски мигранти.
- Немачка – око 700.000 (Минхен, Франкфурт).
- Аустрија – око 300.000 (Беч).
- Швајцарска – око 200.000.
- Бројна дијаспора и у Француској, Уједињеном Краљевству и Шведској.
Од почетка деведесетих година 20. века одлази све више високообразованих Срба. Удружења у Европи чувају српске обичаје и одржавају сталну везу са Србијом.
- Српске православне цркве у Трсту (Италија) и Хелсингборгу (Шведска).
Најважније:
- Дијаспора: држављани Србије у иностранству и исељеници из наше земље/региона и њихови потомци.
- Разлози: углавном економски, а затим политички и ратови.
- САД: око 190.000 Срба (око 1.000.000 српског порекла), највише у Чикагу; први храм 1894. у Калифорнији.
- Канада: Онтарио, посебно Торонто; и данас одлазе стручњаци.
- Аустралија: 104.000–200.000 Срба, највише у Мелбурну и Сиднеју; прва црква 1951. у Мона Вејлу.
- Африка: највише у Јужноафричкој Републици (од 1880.); једина српска црква у Африци у Јоханесбургу (1978.).
- Европа: Немачка (око 700.000), Аустрија (око 300.000), Швајцарска (око 200.000).
- Шездесете године 20. века: привремени рад – економски мигранти; од деведесетих одлазе високообразовани.
