Корице уџбеника

1. Основне одлике средњег века

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

властела (племство) и сељаци

Одговор

Лево је властела у свечаној поворци уз музичаре, а десно сељаци раде у пољу и виноградима испод замка. Приказане групе су властела и сељаци.

Детаљан одговор

На левој слици видимо богато обучене људе на украшеним коњима, у свечаној поворци, уз пратњу музичара. На десној слици је велики замак на брду, а испод њега сељаци раде у пољу и виноградима и ору земљу воловском запрегом.Слике се разликују по томе што прва приказује забаву и раскош, а друга тежак свакодневни рад. Закључујемо да су приказане две друштвене групе: властела (племићи и племкиње) на левој слици и сељаци који обрађују земљу на десној слици.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Појам средњи век
    • Назив из доба хуманизма и ренесансе: „медиум евум“ – доба „у средини“, између антике и „новог доба“.
    • Хуманисти су га видели као време опадања културе и варварства („мрачно доба“).
    • Уједно је то време рађања модерне Европе, градова, катедрала и универзитета.
  2. Основна обележја
    • настанак европских монархија;
    • феудални друштвени поредак;
    • владајућа улога хришћанске цркве.
  3. Трајање
    • Почетак: 476. – пад Западног римског царства.
    • Крај: 1492. – Колумбово откриће Америке.
    • Рани средњи век: V–XI век; позни средњи век: XII–XV век.
    • За Србе и балканске народе крај је османлијско освајање крајем XV века.
    • Затим следи прединдустријско доба (1492 – друга половина XVIII века).
  4. Простор
    • Европа и Средоземље (Медитеран) – поприште најважнијих догађаја.
    • Нови значај добија север Европе; за нас посебно Балканско полуострво.
    • Ван Европе: Маје, Астеци, Инке; Кина, Индија, Јапан; краљевства Африке.
  5. Средњи век код нас
    • Словени се насељавају на Балкан и стварају прве државе.
    • Хришћанство стиже из Рима и Византије; јак византијски утицај на Србију.
    • Облици српске државе: кнежевина, краљевство, царство, деспотовина.

Лекција кроз датуме

4 век | Početak krize u Rimskom carstvu

Tokom III i IV veka Rimsko carstvo zahvata duboka kriza, koja se pogoršavala sa najezdama varvarskih naroda, slabljenjem carske vlasti, vojske, društva i privrede.

395 г. | Podela Rimskog carstva

Rimsko carstvo je podeljeno na Istočno rimsko carstvo (koje će kasnije biti poznato kao Vizantija) i Zapadno rimsko carstvo.

5 век | Početak varvarskih invazija

Od IV veka započinju masovne varvarske invazije koje su znatno unazadile Evropu u mnogim oblastima, što je dovelo do opadanja pismenosti i propadanja rimskih gradova.

476 г. | Propast Zapadnog rimskog carstva i početak srednjeg veka

Zapadno rimsko carstvo je uništeno napadima varvarskih naroda. Ovaj događaj označava kraj starog veka i zvanični početak istorijskog perioda srednjeg veka.

6 век | Početak ranog srednjeg veka

Od V veka započinje period ranog srednjeg veka. Na ruševinama Zapadnog rimskog carstva osnivaju se nove varvarske države, uspostavljaju se feudalni odnosi i širi se hrišćanstvo u Evropi.

8 век | Pojava islama

Početkom VII veka na Arabljanskom poluostrvu pojavila se nova monoteistička vera – islam, koja se ubrzo proširila po Bliskom istoku i severnoj Africi.

10 век | Kraj varvarskih invazija

U IX veku završava se period velikih varvarskih invazija koje su znatno uticale na nazadovanje Evrope u ranom srednjem veku.

12 век | Kraj ranog srednjeg veka

Završava se period ranog srednjeg veka, čime počinje postepena tranzicija društva, privrede i kulture ka poznom srednjem veku.

13 век | Početak poznog srednjeg veka

Od XII veka počinje pozni srednji vek. Dolazi do rasta broja stanovnika, napretka poljoprivrede (upotreba metalnog pluga i mlinova), obnove gradova, razvoja trgovine i osnivanja prvih univerziteta.

14 век | Nastanak „Crne knjige Karmatena”

Iz XIII veka potiče „Crna knjiga Karmatena”, najstariji sačuvani rukopis pisan na velškom jeziku, koji predstavlja značajan pisani istorijski izvor.

1365 г. | Izdavanje povelje Šarla IV

Izdana je povelja Šarla IV sa pečatom, karakterističan primer svečanog pisanog dokumenta kojim je vladar priznavao prava ili poklanjao imanja u srednjem veku.

15 век | Prodor Turaka Osmanlija na Balkansko poluostrvo

Sredinom XIV veka, Turci Osmanlije iz Male Azije prodiru na Balkansko poluostrvo, čime započinje proces osvajanja balkanskih hrišćanskih država.

1453 г. | Pad Carigrada i slom Vizantije

Turci Osmanlije osvajaju Carigrad i time konačno ruše Vizantiju (Istočno rimsko carstvo), koje je opstalo skoro hiljadu godina nakon pada Zapadnog rimskog carstva.

1492 г. | Kolumbovo otkriće Amerike i kraj srednjeg veka

Kristifor Kolumbo otkriva Ameriku, a ovaj prelomni događaj u istoriografiji se uzima kao zvanični kraj istorijskog perioda srednjeg veka i početak novog veka.

16 век | Kraj poznog srednjeg veka

Završava se period poznog srednjeg veka, čime je zaokružen celokupan razvojni put srednjovekovnog društva, privrede i kulture, i počinje nova epoha u istoriji čovečanstva.

Лекција објашњава шта је средњи век, када је трајао, како се дели и на ком простору су се одиграли његови најважнији догађаји. Средњи век је период од пада Западног римског царства 476. године до Колумбовог открића Америке 1492. године, а поприште његове историје била је Европа са Средоземљем.

Појам средњег века

  • Назив потиче из доба хуманизма и ренесансе (Италија, XIV–XVI век). Хуманисти су своје доба звали „новим добом“, а раздобље између антике и свог времена „средњим веком“ – латински „медиум евум“, време „у средини“.
  • Сматрали су га временом опадања културе, верске заосталости и варварства, па се средњи век и данас често назива „мрачним добом“.
  • Уџбеник нуди и другачији поглед: то је време рађања модерне Европе, нових држава, замкова и катедрала, обнове трговине, развоја градова и првих универзитета.

Основна обележја средњег века

  • настанак европских монархија;
  • стварање феудалног друштвеног поретка (феудализам);
  • владајућа улога хришћанске цркве у животу друштва.
  • Хришћанство надвладава многобожачке вере, а на Истоку настаје нова једнобожачка вера – ислам.

Временске границе

  • Почетак: 476. година – пад Западног римског царства, крај античких цивилизација. Нове државе стварају варварска племена из Велике сеобе народа (IV–VI век).
  • Крај: 1492. годинаКристифор Колумбо открива Америку; Европљани излазе на светску позорницу.
  • Рани средњи век: од V до XI века.
  • Позни средњи век: од XII до XV века.
  • За Србе и друге балканске народе средњи век се завршава османлијским освајањима крајем XV века. Турци Османлије прешли су у Европу средином XIV века и освојили Византију, Србију, Босну и друге балканске државе.
  • После средњег века долази прединдустријско доба (рани нови век), од 1492. до Индустријске револуције у другој половини XVIII века.

Просторне границе

  • Средоземље (Медитеран) – Средоземно море и земље око њега, где се спајају Европа, Азија и Африка.
  • У средњем веку значај добија и север Европе, где су се током Велике сеобе населили многи народи.
  • За нас је посебно важно Балканско полуострво, где је настала српска средњовековна држава.
  • Изван Европе: Маје, Астеци и Инке у Америци, Кина, Индија и Јапан у Азији, племенска краљевства у Африци.

Средњи век у Европи и код нас

  • У Европи настају нове државе, шири се хришћанство, развија се феудално друштво, градови и трговина.
  • На Балкану се насељавају Словени и стварају прве државе; хришћанство долази из Рима и Византије; Србија је под снажним утицајем византијске културе.
  • Србија пролази кроз облике државе: кнежевина, краљевство, царство, деспотовина; отварају се први рудници.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: