Најважније из лекције
План-резиме
- Покрштавање
- хришћанство из Франачке и Византије; прво владари, па народ
- IX век: Западни Словени и Хрвати (Франачка), Срби и Бугари (Византија)
- X век: Пољаци (Франачка), Руси (Византија)
- Ћирило и Методије
- браћа из Солуна; позив кнеза Растислава из Велике Моравске
- 863. мисија у Великој Моравској
- глагољица – прво словенско писмо; преводи црквених књига
- отпор латинског свештенства; Ћирило умире у Риму, Методије наставља
- Словенски апостоли; Дан словенске писмености и културе
- Ученици
- Климент и Наум у Охриду
- ћирилица настаје највероватније у Преславу; прихватају је Срби и Бугари
- Покрштавање народа
- Срби – друга половина IX века
- Бугари – 864, кнез Борис
- Руси – крај X века, кнез Владимир
- Хрвати – из Рима, IX век
- Рана култура
- старословенски језик; три писма: глагољица, ћирилица, латиница
- латиница на западу Балкана, међу народима покрштеним из Рима
- Башчанска плоча (глагољица), Брижински споменици (латиница)
- Мирослављево јеванђеље – крај XII века, ћирилица, пергамент
- цркве: Петрова (Рас), Св. Донат (Задар), Св. Софија (Охрид)
Лекција кроз датуме
7 век | Почетак христијанизације Јужних Словена и Срба
У VII веку, након досељавања на Балканско полуострво, започео је процес прихватања хришћанства међу Јужним Словенима. Први покушаји покрштавања Срба десили су се у време византијског цара Ираклија, посредством мисионара из Рима. Ови покушаји били су само делимично успешни и обухватали су углавном владајући слој, док се у народу вера слабо ширила.
9 век | Настанак глагољице
У другој половини IX века настало је прво словенско писмо – глагољица. Писмо је саставио солунски мисионар Ћирило (Константин) на основу грчког брзописног (курзивног) писма, за потребе превођења светих књига са грчког на словенски језик.
9 век | Успешан талас покрштавања Срба
У другој половини IX века, за време византијског цара Василија I, наступио је снажан и много успешнији талас покрштавања Срба, овога пута посредством мисионара из Цариграда. Тада су прихваћена и прва хришћанска имена међу припадницима династије Властимировића (Стефан и Петар).
9 век | Завршетак христијанизације Срба (Покрштавање Паганије)
Крајем IX века покрштени су Срби у области Паганија, на шта указује и само њихово име (Пагани). Овим догађајем успешно се завршава дуготрајан период прихватања хришћанства међу српским племенима.
9 век | Настанак ћирилице
Крајем IX или почетком X века, у време деловања Климента и Наума (ученика Ћирила и Методија) у Преславу, за потребе словенског језика састављено је ново, једноставније писмо засновано на грчком алфабету – ћирилица.
863 г. | Почетак мисије Ћирила и Методија у Великој Моравској
На позив великоморавског кнеза Растислава, византијски цар је послао учену солунску браћу, Ћирила и Методија, у Велику Моравску. Њихов циљ био је проповедање хришћанства на словенском језику, који је народ разумео, чиме су постављени темељи словенске писмености и културе.
10 век | Појава првих ћириличких писаних споменика
Из X века потичу први писани споменици писани ћирилицом на пергаменту или уклесани у камену. Ћирилица постепено почиње да потискује глагољицу из шире употребе у јужним и источним крајевима Балкана.
10 век | Крај употребе глагољице у Србији
Током X века, глагољица је у потпуности престала да се користи на територији Србије, уступивши место новоуведеном и једноставнијем писму - ћирилици.
10 век | Настанак Самуиловог натписа
Крајем X века уклесан је Самуилов натпис, један од значајних раних словенских ћириличких споменика који сведоче о развоју писмености на Балкану.
11 век | Ширење надлежности Охридске архиепископије
У првим деценијама XI века, Охридска архиепископија, преко које је деловала Цариградска црква, проширила је своју црквену надлежност на готово целокупну територију Србије.
11 век | Настанак Башчанске плоче
У XI веку уклесана је Башчанска плоча, један од најстаријих и најважнијих сачуваних епиграфских споменика писаних глагољицом.
1089 г. | Уздизање Барске бискупије у ранг надбискупије
Барска бискупија, преко које је Римска црква остваривала велики утицај међу Србима у јадранском приморју, уздигнута је на ранг надбискупије.
12 век | Крај употребе глагољице у Босни и Хрватској
До XII века глагољица је остала у употреби у Босни и Хрватској. Након овог периода, у Босни је у потпуности потискује ћирилица, док је у Хрватској потискује латиница.
Лекција говори о томе како су Срби и други Јужни Словени примили хришћанство и како је са новом вером настала њихова писменост и култура. Кључну улогу имали су браћа Ћирило и Методије, творци првог словенског писма – глагољице, и њихови ученици.
Покрштавање Словена
- Словени су хришћанство примили од Франачке и Византије, које су желеле да им наметну и своју власт.
- Христијанизација је почела доласком на Балкан, а прво су се крстили владари и великаши, па тек онда народ.
- Велику улогу имали су приморски градови под византијском влашћу.
- IX век: Западни Словени и Хрвати из Франачке; Срби и Бугари из Византије.
- X век: Пољаци из Франачке; Руси из Византије.
Ћирило и Методије
- Кнез Велике Моравске Растислав тражио је од Византије свештенике који проповедају на словенском језику.
- Браћа Константин (Ћирило) и Методије из Солуна стигла су у Велику Моравску 863. године.
- Константин је саставио глагољицу и превео црквене књиге са грчког на словенски.
- Латинско свештенство им се супротставило; Ћирило је умро у Риму, а Методије је наставио рад.
- Зову их Словенски апостоли; поставили су темеље словенске писмености.
- Њихов дан слави се као Дан словенске писмености и културе.
Ученици и ћирилица
- Ученици прелазе на Балкан; средиште постаје Охрид, где делају Климент и Наум.
- У бугарском Преславу највероватније настаје ћирилица, коју су најпре прихватили Срби и Бугари.
Покрштавање појединих народа
- Срби – почетком друге половине IX века, уз мисионаре из византијских приморских градова.
- Бугари – 864. кнез Борис је приморан да се покрсти.
- Руси – крајем X века, под кнезом Владимиром, на реци Дњепру.
- Хрвати – из Рима у IX веку.
Рана култура Јужних Словена
- Најстарије књиге писане су на старословенском језику, глагољицом, ћирилицом или латиницом.
- Латиница се ширила међу народима покрштеним из Рима; Рим је забрањивао глагољицу.
- Башчанска плоча (XI век, острво Крк) – један од најстаријих споменика на глагољици.
- Брижински споменици (972–1039, Корушка) – најстарији документ на латиници на словенском језику.
- Мирослављево јеванђеље – најважнији српски рукопис, ћирилицом на пергаменту, крај XII века, са око триста минијатура и иницијала.
- Најважнији уметнички споменици су остаци цркава: Петрова црква у Расу код Новог Пазара (најстарији споменик црквене архитектуре у Србији), Св. Донат у Задру и Св. Софија у Охриду.
