Најважније из лекције
План-резиме
- Позни средњи век (XII–XV век)
- Јачају привреда, трговина и градови; настаје робноновчана привреда.
- Прве школе и универзитети; Византија опада.
- Најразвијеније монархије: Француска, Енглеска, Свето римско царство (Немачка).
- Свето римско царство
- Немачки владари преузели царску титулу; Отон I – „римски цар“ (X век).
- Много малих држава, слаба централна власт.
- Сукоб државе и цркве (XI век)
- Хајнрих IV против папе Гргура VII око постављања бискупа и опата.
- Папа избацио цара из цркве; цар се поклонио папи у Каноси.
- Победио је папа, његов утицај је порастао.
- Француска
- Иго Капет – оснивач династије Капета, област око Париза.
- Филип II Август ујединио већи део Француске; Луј IX Свети, Филип IV Лепи.
- Династије: Капети (987–1328), Валоа (1328–1589).
- Спор око престола (Едвард III и Филип VI Валоа) – повод за Стогодишњи рат (1337–1453); победа Француза.
- Битка код Кресија 1346. – енглески дуги лук.
- Јованка Орлеанка – ослобођење Орлеана, крунисање Шарла VII; спаљена у Руану 1431.
- Енглеска
- Вилијам Освајач и Нормани освојили Енглеску 1066. (битка код Хејстингса).
- Хенри II Плантагенет – оснивач династије Плантагенета (XII век).
- Јован без Земље – „Велика повеља слобода“ 1215.: власт краља ограничена од стране племства, цркве и грађанства.
- Први писани уставни закон.
Лекција кроз датуме
9 век | Крунисање Карла Великог за цара
Папа је у Риму крунисао франачког краља Карла Великог за цара, чиме је створена идеја о обнови Римског царства на западу.
9 век | Оснивање Кијевске Русије
У другој половини IX века, део Нормана познат као Варјази, у савезу са Источним Словенима основао је државу са престоницом у Кијеву.
10 век | Крај владавине династије Каролинга у Француској
Крајем X века престаје владавина династије Каролинга у Француској, чиме се завршава један историјски период у развоју ове државе.
10 век | Почетак владавине династије Капета
Након Каролинга, власт у Француској преузима династија Капета која је постепено ширила своју територију и јачала централну власт владајући из Париза.
962 г. | Оснивање Светог римског царства немачког народа
Папа је крунисао немачког краља Отона I за цара. Тиме је званично настало Свето римско царство немачког народа, а он се први назвао "римским царем".
988 г. | Покрштавање Кијевске Русије
Велики кнез Кијева Владимир примио је хришћанство преко мисионара из Цариграда, чиме је руски народ културно и верски везан за Византију.
1016 г. | Почетак владавине Јарослава Мудрог
На власт у Кијевској Русији долази велики кнез Јарослав Мудри. За време његове владавине Кијев постаје велик и богат град, а донета је и прва руска збирка закона.
1054 г. | Крај владавине Јарослава Мудрог
Завршава се владавина најзначајнијег владара Кијевске Русије, великог кнеза Јарослава Мудрог.
1066 г. | Норманско освајање Енглеске
Војвода Нормандије, Виљем Освајач, освојио је Енглеску и са собом довео француско племство, што је унело француски утицај у енглески језик и културу.
12 век | Крај Норманске династије у Енглеској
Током XII века завршава се владавина Норманске династије у Енглеској, чиме се окончава један период енглеске историје.
12 век | Почетак владавине династије Плантагенет
У XII веку на власт у Енглеској долази династија Плантагенет, коју ће прославити краљ Ричард I Лавље Срце.
1152 г. | Почетак владавине Фридриха I Барбаросе
На власт долази цар Фридрих I Барбароса из династије Хоенштауфен, најзначајнији владар Светог римског царства немачког народа.
1189 г. | Почетак владавине Ричарда I Лавље Срце
У Енглеској почиње владавина чувеног краља витеза и пустолова из династије Плантагенет, који је већину времена провео у ратним походима по Европи и Блиском истоку.
1190 г. | Крај владавине Фридриха I Барбаросе
Завршава се владавина најзначајнијег немачког средњовековног цара Фридриха I Барбаросе.
1199 г. | Крај владавине Ричарда I Лавље Срце
Завршава се владавина енглеског краља Ричарда I Лавље Срце.
1199 г. | Почетак владавине Јована без Земље
На енглески престо долази краљ Јован без Земље, чија ће владавина бити обележена сукобима са племством и ограничавањем краљевске власти.
13 век | Оснивање енглеског парламента
У другој половини XIII века у Енглеској је основан парламент, законодавно тело састављено од представника племства, свештенства и грађанства, које је ограничило краљеву власт.
13 век | Монголско освајање средње Азије и Кине
Почетком XIII века, Монголи (Татари) предвођени Џингис-каном освајају средњу Азију и делове Кине.
13 век | Пад Кијевске Русије под монголску власт
Средином XIII века Монголи су освојили Кијевску Русију, чиме је окончан период постојања ове државе и започета вишевековна монголска доминација.
1215 г. | Доношење Велике повеље слобода (Magna Carta)
Енглески племићи су се побунили и присилили краља Јована без Земље да усвоји Велику повељу слобода, документ којим је први пут ограничена краљевска власт и заштићена права феудалаца, цркве и грађанства.
1216 г. | Крај владавине Јована без Земље
Завршава се владавина енглеског краља Јована без Земље.
1285 г. | Почетак владавине Филипа IV Лепог
На француски престо долази Филип IV Лепи. За време његове владавине Француска је била највећа и најбогатија држава западне Европе, достигавши врхунац своје средњовековне моћи.
14 век | Оснивање Скупштине државних сталежа у Француској
Почетком XIV века француски краљ Филип IV Лепи оснива саветодавно тело које су чинили представници племства, свештенства и грађанства, првенствено ради подршке у сукобу са папом и одобравања пореза.
1314 г. | Крај владавине Филипа IV Лепог
Завршава се владавина француског краља Филипа IV Лепог, након чије смрти долази до сукоба око наслеђа престола, што ће довести до Стогодишњег рата.
1337 г. | Почетак Стогодишњег рата
Почиње дуготрајни ратни сукоб између Француске и Енглеске због енглеских претензија на француску круну.
15 век | Оснивање царске скупштине Светог римског царства
Од XV века уз немачког цара почиње да функционише и царска скупштина која је учествовала у доношењу закона.
15 век | Ослобођење руских земаља од монголске власти
Током XV века, под вођством великих кнежева Москве, руске земље се ослобађају монголске (татарске) власти и уједињују у снажну државу. Овим догађајем се завршава период монголске доминације над Русијом.
1412 г. | Рођење Јованке Орлеанке
Рођена је Јованка Орлеанка, француска сељанка и будућа национална хероина која ће имати кључну улогу у Стогодишњем рату.
1431 г. | Смрт Јованке Орлеанке
Након што су је Енглези заробили током опсаде, Јованка Орлеанка је осуђена као јеретик и спаљена на ломачи.
1453 г. | Завршетак Стогодишњег рата
Рат је коначно завршен победом Француске и протеривањем Енглеза са француске територије, чиме је окончан овај дуги историјски период сукоба.
16 век | Усвајање царске титуле у Русији
Од XVI века владари уједињене руске државе са престоницом у Москви почињу да носе титулу цара.
1806 г. | Крај Светог римског царства немачког народа
Свето римско царство немачког народа, које је континуирано постојало од 962. године, званично је престало да постоји, чиме се затворио период дуг више од осам векова.
Лекција говори о најразвијенијим монархијама Западне Европе у позном средњем веку – Светом римском царству (Немачкој), Француској и Енглеској. Објашњава сукоб немачког цара и римског папе, стварање француске државе и Стогодишњи рат, као и настанак енглеске монархије и „Велике повеље слобода“.
Европа од XII до XV века
- Јача привреда, оживљава трговина, развијају се градови.
- Натуралну привреду замењује робноновчана привреда – роба се купује новцем.
- Грађани се баве занатством и трговином, сељаци земљорадњом.
- Културна размена са Истоком доноси процват културе и прве школе и универзитете.
- Византијско царство је у опадању, а западне монархије га надмашују.
Свето римско царство
- Франачка држава се распала средином IX века.
- Царску титулу преузели су немачки владари, који су хтели да обнове царство Карла Великог.
- Отон I се у X веку крунисао као „римски цар“.
- Царство је било састављено од много малих држава и области – цар није имао јаку централну власт.
Сукоб државе и цркве
- У XI веку сукобили су се цар Хајнрих IV и папа Гргур VII око постављања бискупа и опата.
- Цар је прогласио смену папе, а папа је цара избацио из цркве, збацио га и ослободио вазале заклетве на верност.
- Хајнрих је отишао да се поклони папи у замку Каноса у северној Италији и три дана чекао на хладноћи.
- Папа је победио и његов утицај је порастао; цар је, добивши опроштај, учврстио власт у Немачкој.
Француска
- Иго Капет, оснивач династије Капета, крајем X века владао је облашћу око Париза – језгром француске државе.
- Филип II Август крајем XII века ујединио је већи део Француске, од Пиринеја до Ламанша.
- Луј IX Свети и Филип IV Лепи (XIII и XIV век) учинили су Француску снажном монархијом.
- Династије: Капети (987–1328) и Валоа (1328–1589).
- 1328. Капети остају без мушког наследника; енглески краљ Едвард III тражи престо, али племство бира Филипа VI Валоа.
- Спор око престола је повод за Стогодишњи рат (1337–1453) између Француске и Енглеске, вођен на тлу Француске; на крају побеђују Французи.
- Енглески стрелци са дугим (велшким) луком поразили су француске оклопнике у бици код Кресија 1346.
- Јованка Орлеанка предводила је Французе, ослободила Орлеан, а у Ремсу је крунисан Шарл VII; заробљена је и спаљена у Руану 1431.
Енглеска
- Англосаксонци (Англи, Саси, Јути) населили су Британска острва у V и VI веку.
- Нормани под Вилијамом Освајачем освојили су Енглеску 1066. после битке код Хејстингса.
- Хенри II Плантагенет у XII веку основао је династију Плантагенета.
- Краљ Јован без Земље морао је 1215. да донесе „Велику повељу слобода“.
- Повељом су краљеву власт ограничили крупно племство, црква и грађанство; краљ није смео да уводи нове порезе без пристанка племства.
- Сматра се првим писаним уставним законом. Устав је највиши правни акт државе.
