Најважније из лекције
План-резиме
- Шта су крсташки ратови
- Ратови хришћана и муслимана од XI до XIII века за ослобођење Јерусалима и Палестине (Свете земље).
- Јерусалим – свето место јудаизма, хришћанства и ислама.
- Узроци и циљеви
- Продор Турака Селџука; Византија тражи помоћ.
- Папа Урбан II, сабор у Клермону 1095. – позив у „свети рат“.
- Циљеви: верски, политички (јединство цркве после 1054.), друштвени (феуди за витезове), економски (зарада италијанских трговаца).
- Крсташи – витезови са знаком крста.
- Први крсташки рат (1096–1099)
- Освајање Јерусалима 1099. уз покољ; Краљевина Јерусалим.
- Други крсташки рат – због пада Едесе, неуспех.
- Трећи крсташки рат (1189–1192)
- Саладин враћа Јерусалим 1187.
- Фридрих I Барбароса, Ричард Лавље Срце, Филип II Август.
- Споразум Ричарда и Саладина – слободан приступ Јерусалиму.
- Четврти крсташки рат (1202–1204)
- Дужд Енрико Дандоло; освајање Задра, па Цариграда 1204.
- Латинско царство; Византија обновљена 1261.
- Крај ратова – пад Акре 1291.
- Последице
- Слаби углед папа и моћ племства, јачају краљеви.
- Развој робноновчане привреде и трговине; Венеција и Ђенова.
- Утицај арапске културе; нове културе, технике и роба са Истока.
- Витешки редови: темплари, хоспиталци, тевтонци.
Лекција кроз датуме
5 век | Пљачка Рима
У V веку Вандали су опљачкали Рим, приликом чега су уништена многа значајна дела античке књижевности и науке.
7 век | Паљење Александријске библиотеке
У VII веку муслимани су запалили Александријску библиотеку, чиме је заувек уништен велики број писаних дела из античког периода.
637 г. | Арапско освајање Јерусалима
Арапске војске су освојиле Јерусалим, који је пре тога припадао Византијском царству.
11 век | Прогони Јевреја у Немачкој
Крајем XI века, јеврејски делови градова у Немачкој били су изложени нападима неконтролисане масе, а велики број Јевреја је убијан.
11 век | Пораст становништва у западној Европи
Крајем XI века у западној Европи знатно је порастао број становника, што је утицало на масовнији одзив у крсташке походе, посебно међу млађим члановима племићких породица без права на наслеђе.
11 век | Селџучка освајања Мале Азије
У XI веку Турци Селџуци су освојили већи део Мале Азије и приближили се Цариграду, због чега је византијски цар затражио помоћ западних хришћанских држава.
1095 г. | Сабор у Клермону и позив на крсташки рат
Папа Урбан II је на сабору у Клермону позвао западноевропске хришћане на крсташки рат како би се ослободио Христов гроб у Јерусалиму и зауставила освајања Турака Селџука.
1096 г. | Почетак епохе крсташких ратова и Првог крсташког рата
Витезови са севера Француске, Енглеске и Немачке кренули су у поход према Блиском истоку (Палестини), чиме је почела епоха крсташких ратова и покренут Први крсташки рат.
1099 г. | Крај Првог крсташког рата и освајање Јерусалима
Крсташи су успешно заузели и опљачкали Јерусалим, чиме је окончан Први крсташки рат. На Блиском истоку су основали неколико крсташких држава, међу којима је најважнија била Јерусалимска краљевина.
12 век | Други крсташки рат
У првој половини XII века вођен је Други крсташки рат као последица муслиманских победа над крсташким војскама и губитка територија на Блиском истоку.
1189 г. | Почетак Трећег крсташког рата
Започео је Трећи крсташки рат након што је војсковођа Саладин преотео Јерусалим од хришћана. Крсташе су у овом походу предводили немачки цар Фридрих I Барбароса, енглески краљ Ричард I Лавље Срце и француски краљ Филип II Август.
1192 г. | Крај Трећег крсташког рата
Окончан је Трећи крсташки рат у ком западноевропски витезови, упркос великим напорима, нису успели да ослободе Јерусалим од муслиманске власти.
13 век | Протеривање Јевреја из Енглеске
Крајем XIII века донета је одлука о протеривању Јевреја из Енглеске, која је остала на снази дуже од три века.
13 век | Путовање Марка Пола у Кину
У XIII веку чувени венецијански путник Марко Поло стигао је до Кине и оставио популарне списе о свом путовању.
1202 г. | Почетак Четвртог крсташког рата
На позив папе започео је Четврти крсташки рат. Крсташи су, да би платили превоз млетачким бродовима, прво освојили угарски град Задар.
1204 г. | Крај Четвртог крсташког рата и први пад Цариграда
Крсташи су напали, освојили и сурово опљачкали Цариград, што је означило први пад Византије. Тиме је завршен Четврти крсташки рат, а на уништеној византијској територији крсташи су основали Латинско царство.
1212 г. | Дечји крсташки рат
Под утицајем празноверице да само безгрешна деца могу ослободити Христов гроб, на хиљаде деце из Француске и Немачке кренуло је у поход ка Светој земљи. Многа деца су страдала на путу, док су нека намамили трговци и продали у робље у Египту.
1270 г. | Осми крсташки рат и крај епохе крсташких ратова
Француски краљ Луј IX Свети предводио је последњи, Осми крсташки рат. Његова војска се искрцала и убрзо била поражена у Египту, чиме је дефинитивно окончана епоха покушаја да хришћани војним путем ослободе Свету земљу.
14 век | Протеривање Јевреја из Француске
Почетком XIV века целокупно јеврејско становништво било је протерано из Француске.
1304 г. | Рођење Ибн Батуте
Рођен је чувени арабљански путник и истраживач Ибн Батута, који је током живота прешао преко 117.000 километара.
1369 г. | Смрт Ибн Батуте
Преминуо је Ибн Батута, који је обишао готово цео исламски свет и издиктирао своје успомене у делу "Путовања", важном историјском извору о средњем веку.
19 век | Поновно откриће путописа Ибн Батуте
У XIX веку су поново откривена и преведена на европске језике сећања Ибн Батуте забележена у књизи "Путовања".
Лекција говори о крсташким ратовима – низу ратова између хришћана и муслимана од XI до XIII века, које су хришћани водили да би ослободили Јерусалим и Палестину (Свету земљу) од исламске власти. Објашњава узроке и циљеве похода, најважније крсташке ратове и њихове последице по Европу и Исток.
Узроци крсташких ратова
- Јерусалим – свето место за јудаизам, хришћанство и ислам; Света земља – Палестина, где је живео и проповедао Исус Христос.
- Турци Селџуци у XI веку стварају велико царство од Индије до Мале Азије и Палестине и нападају Византију; византијски цар тражи помоћ од Европе.
- Папа Урбан II на сабору у Клермону 1095. позива витезове у „свети рат“ за ослобођење Свете земље.
- Важна је била и заштита ходочасника у Светој земљи.
- Крсташи – витезови са знаком крста на одећи (обично на десном рамену).
Циљеви похода
- Политички – обнова јединства цркве подељене 1054. и хришћанска власт над Јерусалимом.
- Друштвени – витезови без земље траже феуде и славу, сиромашни излаз из беде.
- Економски – италијански трговци зарађују на зајмовима и превозу и преузимају трговачке путеве.
Први крсташки рат (1096–1099)
- Воде га племићи (Готфрид Бујонски, Танкред, Рејмонд Тулуски, Боемунд).
- 1099. крсташи освајају Јерусалим уз покољ становништва и оснивају Краљевину Јерусалим.
- Други крсташки рат (средина XII века) – после пада Едесе, завршен неуспехом.
Трећи крсташки рат (1189–1192)
- Саладин (владао 1174–1193), владар Египта и Сирије, враћа Јерусалим 1187. и поштеђује хришћане.
- Учесници: Фридрих I Барбароса, Ричард Лавље Срце (владао 1189–1199) и Филип II Август.
- Фридрих се у Нишу састао са Стефаном Немањом, а касније се удавио у Малој Азији.
- Ричард склапа споразум са Саладином – хришћани слободно посећују Јерусалим.
Четврти крсташки рат (1202–1204)
- Због недостатка новца крсташи се договарају са млетачким дуждем Енриком Дандолом.
- Освајају хришћански Задар за Венецију, а 1204. освајају и пљачкају Цариград.
- Оснивају Латинско царство – први пад Византије; Византинци враћају Цариград 1261.
- Ратови се завршавају падом Акре 1291. године.
Последице
- Слаби углед папа, јача власт монарха, слаби племство.
- Убрзан развој робноновчане привреде и трговине; Венеција и Ђенова постају трговачка средишта између три континента.
- Европа преузима арапску културу, нове пољопривредне културе, технике израде текстила и обраде метала; увозе се луксузни предмети, вина и зачини.
- Покољи и погроми Јевреја – ратови су међу најкрвавијим у средњем веку.
- Настају витешки редови (темплари, хоспиталци, тевтонци); темпларе је уништио Филип IV Лепи уз папу Климента V.
