Најважније из лекције
План-резиме
- Одлике средњовековне културе
- Рани средњи век – неписменост, верски карактер културе.
- Школе при црквама и манастирима; књиге се преписују руком.
- Позни средњи век – успон градова, писмени трговци, први универзитети.
- Културне области
- Византијска (Србија, Бугарска, Русија).
- Западноевропска (Западна Европа, Хрвати, Пољаци, Чеси).
- Исламска.
- Граница хришћанских области – између православних и католика.
- Грађевинарство
- Византијски стил – грчки крст, куполе, фреске.
- Романика (X–XII век) – дебели зидови, кружни лукови, мали прозори.
- Готика (XII – крај XV века) – висина, преломљени лукови, много прозора.
- Књижевност
- Латински језик у Западној Европи; усмена књижевност.
- Епови: Еп о Беовулфу, Песма о Нибелунзима, Песма о Роланду.
- Краљ Артур и витезови округлог стола.
- Трубадури – песме о дворској љубави и витештву.
- Образовање и универзитети
- Пре XI века учени људи су монаси и свештеници.
- Први универзитет – Цариград, V век.
- Болоња 1088. – најстарији у Западној Европи; Оксфорд, Кембриџ, Париз.
- Градске основне школе од XIII века.
Лекција кроз датуме
1088 г. | Оснивање првог европског универзитета у Болоњи
Најстарији универзитет у средњовековној Европи основан је у Болоњи (Италија). Овај догађај представља почетак развоја високог образовања које је касније проширено широм Европе. Настава се у почетку одвијала на латинском језику.
12 век | Почетак оснивања нових универзитета широм западне Европе
Од 12. века долази до великог напретка у образовању оснивањем нових универзитета у значајним центрима као што су Париз (Француска), Оксфорд и Кембриџ (Енглеска).
12 век | Популаризација витешких романа
Од 12. века витешки романи почињу да стичу велику популарност. Дела која су описивала авантуре Александра Великог, Ричарда Лавље Срце, краља Артура и витезова округлог стола постала су омиљено штиво тог времена.
12 век | Крај доминације романичког стила у архитектури
Током 12. века завршава се период доминације романике у западној Европи. Овај градитељски стил, инспирисан римским грађевинама са масивним зидовима и полукружним луковима, почиње да уступа место готици.
12 век | Почетак развоја готичког стила у архитектури
Крајем 12. века, најпре у Француској, почиње да се развија готика. Нови архитектонски стил карактеришу оштри и преломљени лукови, витки стубови и велики витражи на црквама и катедралама.
14 век | Завршетак периода оснивања првих великих средњовековних универзитета
До 14. века завршава се главни талас оснивања најстаријих и најзначајнијих европских универзитета, међу којима су и они у Португалу, Шпанији, Чешкој, Пољској и Немачкој.
15 век | Рођење Јохана Гутенберга
Оквирна година рођења Јохана Гутенберга у немачком граду Мајнцу. У младости је учио златарски занат, а касније ће постати најпознатији по проналаску технике штампања књига покретним словима.
15 век | Крај раздобља доминације готичког стила у архитектури
Током 15. века у земљама западне Европе постепено се завршава период доминације готичког стила у архитектури, који је био најзаступљенији од 12. века.
1450 г. | Изум штампарске машине са покретним словима
Средином 15. века Немац Јохан Гутенберг изумео је технику штампања књига помоћу покретних металних слова. Овај проналазак револуционисао је ширење знања, омогућивши јефтинију и бржу израду књига.
1450 г. | Почетак процеса замене преписивања књига штампањем
Од средине 15. века појава Гутенбергове штампарије доводи до тога да штампање постепено потискује и замењује дуготрајни и скупи ручни процес преписивања књига у манастирским преписивачким школама.
1468 г. | Смрт Јохана Гутенберга
Преминуо је Јохан Гутенберг, проналазач чија је штампарија у Мајнцу прва одштампала Библију, чиме је заувек променио ток писмености, образовања и културе у Европи.
Лекција говори о култури средњег века – о томе како је вера обликовала образовање и уметност, о три културне области, о стиловима градње цркава, о књижевности и о настанку првих универзитета у градовима.
Култура раног и позног средњег века
- У раном средњем веку влада неписменост, а многа античка знања су изгубљена.
- Култура има верски карактер; прве школе су при црквама и манастирима.
- Књиге се преписују руком у манастирским писарницама; то су верски текстови.
- После крсташких ратова и упознавања арапских достигнућа расту трговина и градови, а са њима и култура.
- Трговцима и банкарима потребна је писменост – отварају се практичне школе, а крајем XI века и први универзитети.
Културне области
- Границе културних области поклапају се са верским границама.
- Византијска – Византија и земље које су хришћанство примиле од ње (Србија, Бугарска, Русија).
- Западноевропска – Западна Европа и Словени који су хришћанство примили из Рима (Хрвати, Пољаци, Чеси).
- Исламска – исламске земље.
- Две хришћанске области дели граница између православних и католика.
Грађевинарство
- Најважније грађевине су цркве и манастири.
- Византијски стил – основа у облику „грчког крста“, једна или више купола, фреске светитеља.
- Романика (X–XII век) – дебели зидови, кружни лукови, мали прозори и врата.
- Готика (XII – крај XV века) – високе грађевине, преломљени лукови, много прозора.
- Лук – заобљена конструкција која носи велику тежину.
Књижевност
- Књиге су ретке и чувају се у манастирским библиотекама; у Западној Европи пише се на латинском.
- Негује се усмена књижевност и епска дела: Еп о Беовулфу, Песма о Нибелунзима, Песма о Роланду.
- Приче о краљу Артуру, мачу Екскалибуру, витезовима округлог стола и светом гралу.
- Трубадури (XI–XV век) певају о дворској љубави и витештву.
- По узору на трубадуре јављају се минезенгери у Немачкој, трувери у северној Француској и минстрели у Енглеској.
- Познати путописци: Марко Поло из Венеције (стигао до Кине) и Ибн Батута из данашњег Марока (арапски свет, Индија, Кина).
Градови као просветна средишта
- Пре XI века образовање дају само манастирске школе; учени људи су монаси и свештеници.
- Први универзитет основан је у Цариграду у V веку.
- Најстарији универзитет у Западној Европи – Болоња, 1088.; затим Оксфорд (XII век), Кембриџ и Париз (XIII век).
- Од XIII века градске основне школе постају уобичајене.
