Најважније из лекције
План-резиме
- Србија у XII веку
- Средиште државе у Рашки (Србија); утицај Византије, Бугарске и Угарске.
- Немањићи владају Србијом од XII до XIV века.
- Стефан Немања (1166–1196)
- Велики жупан, оснивач династије и српске средњовековне државе.
- Збацио брата Тихомира; покорио се цару Манојлу I Комнину (до 1180).
- Проширио државу (Морава, Косово, Метохија, Дукља, Травунија, Захумље); пораз на Морави 1190.
- Сусрет са Фридрихом Барбаросом у Нишу 1189.
- Задужбине: Ђурђеви Ступови, Студеница, Хиландар.
- Умро 1199. као монах Симеон.
- Стефан Првовенчани (1196–1228)
- Сукоб са братом Вуканом (Зета), измирење.
- Осваја Ниш, Врање, Призрен; брак са унуком дужда Енрика Дандола.
- 1217. круна од папе Хонорија III – Србија краљевина, потпуна самосталност.
- Задужбина: Жича.
- Сава Немањић (Свети Сава)
- Растко, монах на Светој Гори; измирио браћу.
- Преговори у Никеји – 1219. аутокефална архиепископија, Сава први архиепископ, седиште у Жичи.
- Умро 1236. у Великом Трнову; заштитник школа (27. јануар).
Лекција кроз датуме
1113 г. | Рођење Стефана Немање
Око 1113. године у Рибници поред данашње Подгорице рођен је Стефан Немања, најмлађи син српског властелина Завиде и будући родоначелник династије Немањића.
1166 г. | Почетак владавине династије Немањића
Почетак вишевековне владавине династије Немањића током које је Србија постепено постала водећа држава на Балканском полуострву.
1166 г. | Почетак владавине великог жупана Стефана Немање
Стефан Немања је дошао на власт збацивши са престола свог најстаријег брата, великог жупана Тихомира, који је погинуо у бици.
1174 г. | Рођење Растка Немањића (Светог Саве)
Око 1174. године рођен је најмлађи син Стефана Немање, Растко Немањић, касније познат као Свети Сава, који ће постати први српски архиепископ.
1180 г. | Смрт византијског цара Манојла I Комнина
Након смрти Манојла I Комнина у Византији су настали нереди, што је Стефан Немања искористио да се ослободи вазалних обавеза, учврсти и знатно прошири своју власт ратујући са Византијом.
1189 г. | Сусрет Стефана Немање и Фридриха Барбаросе
У време Трећег крсташког рата, Стефан Немања је у Нишу свечано дочекао немачког цара Фридриха Барбаросу покушавши, безуспешно, да га придобије за савез против Византије.
1190 г. | Битка на Морави
Војска Стефана Немање претрпела је пораз од Византије. Немања је поново морао да призна врховну власт византијског цара, али је задржао већину раније освојених територија.
1196 г. | Сабор у Расу и крај владавине Стефана Немање
На сабору у Расу Стефан Немања се повукао са власти, прогласивши за наследника свог средњег сина Стефана. Након тога се замонашио и отишао на Свету гору.
1196 г. | Почетак владавине Стефана Немањића (Првовенчаног)
Средњи син Стефана Немање долази на власт као велики жупан. Током његове владавине Србија ће бити уздигнута у ранг краљевине.
1198 г. | Обнова манастира Хиландар
Стефан Немања и његов син Сава обновили су и подигли запуштени манастир Хиландар на Светој гори, који постаје једно од најзначајнијих средишта српске духовности.
1199 г. | Смрт Стефана Немање
Стефан Немања умире у манастиру Хиландар. После смрти је проглашен за свеца под монашким именом Свети Симеон.
1204 г. | Пад Цариграда и оснивање Латинског царства
У Четвртом крсташком рату крсташи су освојили византијску престоницу Цариград и основали Латинско царство, што је навело Стефана Немањића да се политички окрене западу.
1217 г. | Крунисање Стефана Првовенчаног и проглашење краљевине
Уз посредовање Млетачке републике, Стефан Немањић добија краљевску круну од римског папе. Крунисан је у својој задужбини манастиру Жичи као први српски краљ (Првовенчани).
1219 г. | Оснивање аутокефалне Српске архиепископије
Сава Немањић је у Никеји од васељенског патријарха издејствовао аутокефалност (самосталност) Српске православне цркве. Сава постаје њен први архиепископ са седиштем у манастиру Жичи.
1228 г. | Крај владавине краља Стефана Првовенчаног
Завршетак владавине првог српског крунисаног краља из династије Немањића.
1228 г. | Почетак владавине краља Радослава
Најстарији син Стефана Првовенчаног преузима српски престо. У време његове владавине почело је ковање српског новца од бакра.
1234 г. | Крај владавине краља Радослава
Краљ Радослав је збачен са власти након што је његов таст и заштитник, епирски деспот, поражен у рату са Бугарима.
1234 г. | Почетак владавине краља Владислава
Млађи брат Радослава, краљ Владислав, долази на српски престо. Познат је по изградњи манастира Милешеве у који је пренео мошти Светог Саве.
27 януари 1236 г. | Смрт Светог Саве
Приликом повратка са другог ходочашћа из Јерусалима, Свети Сава умире у бугарској престоници Трнову. Данас се 27. јануар слави као школска слава, Савиндан.
1243 г. | Крај владавине краља Владислава
Након што су Татари напали и опустошили Србију и Бугарску, краљ Владислав је морао да уступи престо млађем брату Урошу.
1243 г. | Почетак владавине краља Уроша I
Трећи син Стефана Првовенчаног, Стефан Урош I, долази на власт и преузима управљање српском краљевином.
1276 г. | Крај владавине краља Уроша I
Завршетак владавине краља Стефана Уроша I.
1276 г. | Почетак владавине краља Драгутина
Стефан Драгутин преузима краљевски престо и власт у држави.
1282 г. | Крај владавине краља Драгутина
Завршетак владавине краља Стефана Драгутина.
1282 г. | Почетак владавине краља Милутина
Стефан Урош II Милутин долази на власт, чиме започиње период значајног војног и културног успона српске државе.
1321 г. | Крај владавине краља Милутина
Завршетак владавине једног од најмоћнијих владара из династије Немањића, краља Стефана Уроша II Милутина.
1321 г. | Почетак владавине краља Стефана Дечанског
Стефан Урош III Дечански долази на српски краљевски престо.
1331 г. | Крај владавине краља Стефана Дечанског
Завршетак владавине краља Стефана Уроша III Дечанског.
1331 г. | Почетак владавине краља и цара Душана
Стефан Урош IV Душан долази на власт. Током његове владавине Србија ће доживети свој највећи територијални и политички врхунац и постати царство.
1355 г. | Крај владавине цара Душана
Завршетак владавине првог српског цара Стефана Уроша IV Душана.
1355 г. | Почетак владавине цара Уроша V
Након смрти цара Душана, на власт долази његов син, Стефан Урош V (Нејаки).
1359 г. | Почетак владавине Симеона (Синише) у Тесалији
Симеон (Синиша) Немањић се проглашава за цара и преузима самосталну власт у области Тесалије.
1371 г. | Крај владавине цара Уроша V
Смрт и крај владавине последњег српског цара из династије Немањића.
1371 г. | Крај владавине династије Немањића
Смрћу цара Уроша V званично је престала да постоји владарска лоза Немањића која је Србијом владала од 1166. године.
1372 г. | Крај владавине Симеона у Тесалији
Завршетак владавине Симеона (Синише) Немањића у Тесалији.
1372 г. | Почетак владавине Јована Уроша у Тесалији
Син Симеона Немањића, Јован Урош, преузима царску власт у Тесалији.
1373 г. | Крај владавине Јована Уроша у Тесалији
Завршетак краткотрајне владавине Јована Уроша у Тесалији.
1594 г. | Спаљивање моштију Светог Саве
Османски Турци су на Врачару спалили мошти Светог Саве. Данас се на том месту налази велики Храм Светог Саве.
Лекција говори о томе како је настала и ојачала српска држава Немањића у XII и почетком XIII века. У средишту су три личности: Стефан Немања, оснивач династије, Стефан Првовенчани, први српски краљ (1217), и Сава Немањић, први српски архиепископ (1219).
Србија у позном средњем веку
- Крајем XI века слаби Дукља, а средиште државе прелази у Рашку, која се све чешће назива Србија.
- На Србију утичу Бугарска, Византија и од XII века Угарска.
- У XII веку Србија је углавном потчињена Византији; самосталност тражи ратујући на страни Угарске.
- Немањићи – српска династија која је владала од XII до XIV века.
Стефан Немања (1166–1196)
- Био је удеони кнез на истоку државе; власт је преузео збацивши брата, великог жупана Тихомира.
- Велики жупан – титула српских владара у XI и XII веку.
- Заробљен је и морао да се покори цару Манојлу I Комнину; био му је вазал до 1180.
- Проширио је државу: Западна и Велика Морава, део Косова и Метохије, северна Албанија, Дукља, Травунија и Захумље.
- 1190. поражен на Морави, али је задржао већину освојених земаља.
- 1189. у Нишу дочекао цара Фридриха I Барбаросу током Трећег крсташког рата.
- Ослањао се на цркву; протерао је богумиле.
- Задужбине: Ђурђеви Ступови, Студеница, Хиландар (обновљен са Савом).
- Власт је предао средњем сину Стефану; умро је 1199. у Хиландару као монах Симеон и проглашен је за свеца.
- Његов живот описују житија Саве, Стефана Првовенчаног и Доментијана.
Стефан Првовенчани (1196–1228)
- Средњи Немањин син, ожењен ћерком цара Алексија III Анђела.
- После пада Цариграда 1204. брат Вукан му оспорава престо; после измирења Вукан влада Зетом.
- Осваја Ниш, Врање, Призрен, горњи ток Јужне Мораве и крај око Тетова.
- Везе са Венецијом, брак са Аном, унуком дужда Енрика Дандола.
- 1217. папа Хонорије III шаље му краљевску круну – Србија постаје краљевина.
- Највећи дипломатски успех: Србији је призната потпуна самосталност.
- Задужбина: Жича.
Сава Немањић и аутокефална црква
- Растко се одрекао управе над Хумом и постао монах Сава на Светој Гори.
- Измирио је браћу и пренео очеве мошти у Студеницу.
- У Никеји је од цара Теодора I Ласкариса и патријарха добио самосталност цркве.
- 1219. – српска црква постаје аутокефална архиепископија, Сава први архиепископ, седиште у Жичи.
- Умро је 1236. у Великом Трнову; мошти је Синан-паша спалио на Врачару 1594.
- Свети Сава – заштитник школа; школска слава 27. јануара.
