Најважније из лекције
План-резиме
- Наследници Стефана Првовенчаног
- Радослав (1228–1234) – слаб, ослањао се на Византију, збачен.
- Владислав (1234–1243) – задужбина Милешева; 1241. најезда Монгола.
- Краљ Урош (1243–1276) – привредни успон
- Саси обнављају рударство: Брсково, Трепча, Рудник, Ново Брдо.
- Развој градова и трговине, посебно са Дубровником.
- Задужбина Сопоћани.
- Краљ Драгутин (1276–1282)
- Збацио оца 1276. уз помоћ Угара (тражио да буде млади краљ).
-
- препушта престо Милутину; добија север и Београд.
- Краљ Милутин (1282–1321) – територијално ширење
- Осваја северну и средњу Македонију и Скопље.
- Мир са Андроником II и брак са Симонидом (мираз).
- Одбија Монголе; ослепљује сина Стефана.
- Границе до Саве и Дунава; задужбина Грачаница.
- Стефан Дечански (1321–1331)
- Савез Бугарске (Михајло Шишман) и Византије (Андроник III) против Србије.
- Битка код Велбужда 1330. – Србија снажна војна сила на Балкану.
- Збацио га син Душан; умро у Звечану. Задужбина Високи Дечани.
- Појмови
- Саси – немачки рудари из Саксоније.
- млади краљ – престолонаследник са делом земље на управи.
- мираз – имовина коју жена доноси мужу.
- хрисовуља – повеља са златним печатом (Дечанска хрисовуља о Велбужду).
Лекција кроз датуме
1243 г. | Početak vladavine kralja Uroša I
Kralj Uroš I Nemanjić stupa na presto. Njegova dugotrajna vladavina donela je veliki privredni uspon Srbiji zahvaljujući otvaranju prvih rudnika od strane nemačkih rudara Sasa, kovanju srebrnog novca i razvoju trgovine, posebno sa Dubrovnikom.
1261 г. | Obnova Vizantijskog carstva
Nakon obnove Vizantije, kralj Uroš I, nalazeći se između snažnih suseda Vizantije i Ugarske, pokušava da ojača državu menjajući saveznike. Tokom vladavine ratovao je protiv Dubrovnika, Ugarske i Vizantije.
1276 г. | Svrgavanje kralja Uroša I sa prestola i kraj njegove vladavine
Nezadovoljan jer mu otac nije dodelio poseban deo zemlje na upravu, mladi kralj Dragutin se pobunio i uz pomoć ugarskih trupa porazio kralja Uroša I i zbacio ga sa vlasti. Uroš I se nakon toga povlači u svoju zadužbinu, manastir Sopoćane, gde i umire. Ovaj događaj označava kraj njegove epohe.
1276 г. | Početak vladavine kralja Dragutina
Dragutin preuzima vlast i postaje novi kralj Srbije. Zbog ženidbe ugarskom princezom oslanjao se na podršku Ugarske, od koje je na upravu dobio Mačvu, delove severne Bosne i Beograd, koji se time po prvi put našao u granicama srpske države.
1282 г. | Državni sabor u Deževu i kraj vladavine kralja Dragutina
Nakon što je pri padu s konja teško povredio nogu, kralj Dragutin je na državnom saboru u Deževu (kod Rasa) ustupio kraljevski presto svom mlađem bratu Milutinu. Dragutin je zadržao upravu nad severnim oblastima Srbije i ostao poznat kao "sremski kralj", čime se zvanično završila njegova vladavina celom zemljom.
1282 г. | Početak vladavine kralja Milutina
Na saboru u Deževu na presto stupa kralj Milutin, jedan od najznačajnijih i najsposobnijih vladara iz dinastije Nemanjića. Tokom njegove vladavine Srbija se znatno teritorijalno proširila na račun Vizantije (zauzeti su severna Makedonija i delovi Albanije), ojačala vojno držeći najamničku vojsku i razvila se kulturno pod snažnim vizantijskim uticajem.
1299 г. | Razvod kralja Milutina od princeze Ane i brak sa Simonidom
S ciljem da osigura savezništva i dobije potvrdu za svoja osvajanja u Vizantiji, kralj Milutin se razveo od svoje četvrte žene, bugarske princeze Ane, i oženio se maloletnom vizantijskom princezom Simonidom. Tim činom je vizantijski car priznao srpska osvajanja kao ćerkin miraz, a ugled srpskog vladara je znatno porastao.
14 век | Građanski rat između kralja Milutina i Dragutina (početak XIV veka)
Početkom XIV veka izbio je oružani sukob (građanski rat) između kralja Milutina i njegovog brata Dragutina oko poštovanja sporazuma iz Deževa o nasleđu prestola. Sukob je trajao oko deset godina i na kraju se završio pomirenjem i potvrdom ranijeg dogovora.
1314 г. | Smrt kraljice Jelene Anžujske
Umrla je Jelena Anžujska, supruga kralja Uroša I i majka kraljeva Dragutina i Milutina. Ostala je upamćena kao prva srpska vladarka proglašena za sveticu, žena snažnog karaktera koja je podizala zadužbine (manastir Gradac) i imala veliki uticaj unutar obe crkve u Srbiji.
1321 г. | Smrt kralja Milutina i kraj jedne istorijske epohe
Smrću kralja Milutina završena je jedna od najplodonosnijih vladavina u istoriji dinastije Nemanjića, obeležena zadužbinarstvom (Gračanica, Banjska, Bogorodica Ljeviška) i teritorijalnom ekspanzijom. Ovaj događaj označava kraj perioda velikog širenja i stabilnosti države Nemanjića opisanog u ovoj lekciji i uvodi zemlju u novu borbu za presto.
1321 г. | Građanski rat oko prestola i dolazak kralja Stefana na vlast
Nakon smrti kralja Milutina izbio je građanski rat oko nasleđa krune u kome su se borili Milutinovi sinovi Konstantin i Stefan (povratnik iz izgnanstva), kao i Dragutinov sin Vladislav. Stefan dobija snažnu podršku vlastele i sveštenstva objavivši da mu je uz božju pomoć vraćen vid, pobeđuje u ratu i postaje novi kralj Srbije.
Лекција прати успон српске државе у XIII и почетком XIV века, од наследника Стефана Првовенчаног до Стефана Дечанског. Србија прво јача привредно, за време краља Уроша, затим се територијално шири под краљем Милутином, а победом Стефана Дечанског код Велбужда 1330. постаје најјача војна сила на Балкану.
Наследници Стефана Првовенчаног
- Радослав (1228–1234) – слаб владар, ослањао се на Византију, потписивао се као Дука; збацила га је властела.
- Владислав (1234–1243) – задужбина Милешева. За његове владавине, 1241–1242, Монголи пустоше Угарску, Србију и Бугарску. Средином 1243. предаје власт брату Урошу.
Краљ Урош и привредни развој
- Урош (1243–1276), син Стефана Првовенчаног и Ане Дандоло.
- Долазе немачки рудари Саси и обнављају рударство (сребро, бакар, олово, гвожђе).
- Главни рудници: Брсково, Трепча, Рудник, Ново Брдо; око њих настају градови.
- Развија се трговина, посебно са Дубровником, преко кога Србија извози метале и сточне производе, а увози со, вино, тканине, оружје, накит и зачине.
- Србија постаје привредно снажна и економски развијена држава.
- Задужбина: Сопоћани. Супруга: Јелена Анжујска.
Краљ Драгутин
- Збацио оца 1276. уз помоћ Угара, јер му Урош није дао део земље као младом краљу (престолонаследнику).
- Владао 1276–1282; после пада с коња 1282. препушта престо брату Милутину.
- Задржао је северне крајеве; као угарски вазал добио је Мачву, Соли, Усору и Београд – први пут под српском влашћу.
Краљ Милутин
- Милутин (1282–1321) користи слабљење Византије после смрти Михајла VIII Палеолога (који је обновио Византију 1261.).
- Осваја северни и средњи део Македоније и Скопље.
- Мир са Андроником II – брак са Симонидом, а освојене земље задржава као мираз.
- Одбија напад Монгола (Татара); гуши побуну сина Стефана у Зети, ослепљује га и шаље у Цариград.
- Границе на северу стижу до Саве и Дунава. Задужбина: Грачаница.
Стефан Дечански и Велбужд
- Стефан Дечански (1321–1331) – назив по задужбини Високи Дечани.
- Против Србије савез: бугарски цар Михајло Шишман и византијски цар Андроник III Палеолог.
- Битка код Велбужда 1330. – Бугари поражени, Михајло погинуо, Византија одустаје од рата. Србија постаје снажна војна сила на Балкану.
- Извори о бици: Дечанска хрисовуља и Данилов настављач.
- Јер није искористио победу, властела подржава сина Душана, који га збацује. Умире заточен у Звечану.
Кључни појмови
- Саси – немачки рудари из Саксоније.
- млади краљ – престолонаследник са делом земље на управи (угарски обичај).
- мираз – имовина коју жена доноси мужу при венчању.
- хрисовуља – повеља са златним печатом.
- Палеолози – последња византијска династија.
