Најважније из лекције
План-резиме
- Стефан Душан долази на власт
- Јунак битке код Велбужда 1330.
- Уз помоћ властеле збацио оца Стефана Дечанског (1331).
- Савез са Бугарском – брак са Јеленом, сестром бугарског цара.
- Освајања
- Користи унутрашње сукобе у Византији.
- Осваја Македонију, Епир, Тесалију и део Албаније, до Коринтског залива.
- Солун и Цариград остали ван државе – нема флоте.
- Држава удвостручена: од Дунава до Коринтског залива.
- Проглашење царства 1346.
- Српска црква уздигнута у патријаршију (седиште Пећ).
- Душан крунисан у Скопљу за цара Срба и Грка; крунисао га патријарх Јоаникије.
- Цариградска патријаршија баца анатему; помирење тек 1375. (кнез Лазар).
- Уређење државе
- Подела на краљевство (север и запад) и царство (југ и исток).
- Син Урош – савладар са титулом краља; престоница Скопље.
- Душанов законик: 1349. сабор у Скопљу, допуна 1354. у Серу, 201 члан, по узору на Византију.
- Смрт
- Умро изненада 1355; задужбина манастир Светих Архангела код Призрена.
- Једини Немањић који није проглашен за светитеља (због анатеме).
- Појмови
- Српско царство – од Душановог крунисања 1346. у Скопљу.
- Српска патријаршија – 1346, седиште у Пећи.
- анатема – клетва, искључење из хришћанске заједнице.
- државни сабор – највиши орган власти после владара.
Лекција кроз датуме
1219 г. | Успостављање архиепископије у Србији
Од времена Саве Немањића, највиша црквена титула у српској држави постала је архиепископ. Ово је представљало основу за касније уздизање српске цркве на ранг патријаршије у време Стефана Душана.
1331 г. | Почетак владавине краља Стефана Душана
Стефан Душан долази на власт и започиње ново поглавље у српској историји. Уз помоћ властеле ствара јаку војску, користи слабост Византије и започиње велика освајања византијских градова и територија, укључујући и Свету Гору.
1346 г. | Проглашење Српске патријаршије
Како би могао да се крунише за цара (што је могао да обави само патријарх), Стефан Душан је дотадашњег српског архиепископа поставио за српског патријарха. Седиште Српске патријаршије било је у Пећи.
1346 г. | Крунисање Стефана Душана за цара
На Ускрс 1346. године у Скопљу, Стефан Душан је крунисан за цара Срба и Грка од стране новоуспостављеног српског патријарха. Његов малолетни син Урош постао је савладар са титулом краља. Овим чином српска држава постаје царство.
1349 г. | Доношење Душановог законика
Донет је Душанов законик, написан на српскословенском језику, како би се правно уредио живот у знатно проширеној држави. Законик је важио за све поданике царства, обухватао је све друштвене слојеве (са јасно видљивим разликама у казнама између властеле и зависног становништва) и морао га је поштовати и сам цар.
1355 г. | Смрт цара Стефана Душана и крај његове владавине
Цар Стефан Душан изненада умире током припрема за рат против Турака Османлија, које је планирао да протера са Балкана. Његова смрт представља прекретницу јер убрзо након ње долази до почетка распада Српског царства.
1355 г. | Почетак владавине цара Уроша
Након Душанове смрти, на престо долази његов син Урош. Његов долазак на власт обележен је борбом против узурпатора, Душановог полубрата Симеона. Иако је Урош сачувао престо, његова власт је слабила, моћ локалне властеле је расла, а јужни делови царства почели су да се одвајају.
1371 г. | Смрт цара Уроша и крај владавине династије Немањић
Смрћу цара Уроша Нејаког званично се завршава владавина династије Немањић. Овај догађај уједно означава и коначан крај Српског царства као јединствене државне целине у средњем веку.
Лекција говори о Стефану Душану (1331–1355), владару под којим је српска држава достигла највећу моћ: освојио је велике византијске области, 1346. године крунисао се за цара Срба и Грка и донео Душанов законик 1349. године.
Долазак на власт
- Истакао се у бици код Велбужда 1330.
- Уз подршку властеле збацио оца Стефана Дечанског, који није хтео даља освајања.
- Пре освајања склопио савез са Бугарском, оженивши Јелену, сестру бугарског цара.
- Као краљ владао 1331–1346, као цар 1346–1355.
Душанова освајања
- Користио унутрашње сукобе у Византији.
- Освојио Македонију, Епир, Тесалију и области у Албанији; војска стигла до Коринтског залива.
- Није освојио Солун и Цариград јер није имао флоту.
- Држава удвостручена – од Дунава до Коринтског залива.
- У држави је била и Света гора са Хиландаром; 1347. Душан се тамо склонио од куге.
Проглашење царства
- Прво је српска архиепископија уздигнута у патријаршију, са седиштем у Пећи.
- 1346. у Скопљу Душан крунисан за цара Срба и Грка; крунисао га је патријарх Јоаникије.
- Цариградска патријаршија бацила анатему на Душана и Јоаникија – сматрали су то незаконитим.
- Зато Душан није проглашен за светитеља. Односи су поправљени 1375., у време кнеза Лазара.
Уређење државе
- Држава подељена на краљевство (старе српске земље северно и западно од Скопља) и царство (земље јужно и источно).
- Син Урош – савладар са титулом краља.
- Престоница: Скопље.
- Душанов законик – донет 1349. на државном сабору у Скопљу, допуњен 1354. у Серу, 201 члан; уређује државне и друштвене односе по угледу на Византију.
Смрт цара Душана
- Изненада умро 1355.
- Сахрањен у задужбини, манастиру Светих Архангела код Призрена; остаци су данас у цркви Светог Марка у Београду.
Кључни појмови
- Српско царство – настало када се Душан 1346. у Скопљу прогласио за цара.
- Српска патријаршија – основана 1346, седиште у Пећи.
- анатема – клетва, искључење из хришћанске заједнице.
- државни сабор – највиши орган власти после владара; у њему учествују владар, његова супруга или мајка, престолонаследник и најугледнији представници цркве и властеле.
- савладар – владарев наследник који већ за живота оца учествује у управљању државом (Урош).
