Најважније из лекције
План-резиме
- Подела друштва
- Повлашћени: властела (велможе и властеличићи) и свештенство (епископи и владике; пароси).
- Потчињени – себри: меропси, сеоске занатлије, сокалници, власи, отроци.
- Односи у феудалној држави
- Дажбине – порез зависног становништва.
- Баштина – наследни посед властеле; црквена имања за свештенство.
- Сељаци: дажбине, рад на имањима, житарице, храна за владара и војску.
- Душанов законик: строже казне за себре, блаже за властелу.
- Књижевност
- Ћирило и Методије – глагољица; старословенски језик.
- Мирослављево јеванђеље (крај XII века), Вуканово јеванђеље, Летопис попа Дукљанина.
- Житија: Сава, Стефан Првовенчани, Доментијан, Теодосије, Данило II.
- Јефимија – Похвала кнезу Лазару.
- Октоих – прва ћирилична штампана књига, Обод 1493/94.
- Правни споменици
- Законоправило (Номоканон) Светог Саве.
- Душанов законик – на народном језику, преко 20 преписа.
- Законик о рудницима деспота Стефана Лазаревића (Статут Новог Брда).
- Уметност
- Немањићи ктитори; архитектура манастира и фреске.
- XIII век – златно доба: Студеница, Милешева (Бели анђео), Сопоћани.
- Свакодневни живот
- Себри живе скромно: одећа од вуне и лана, посуђе од дрвета и глине.
- Хлеб, погаче, сочиво, боб, купус; пиће вино, пиво и медовина.
Лекција кроз датуме
9 век | Ширење хришћанства и писмености на Балкану
Током IX и X века ученици Ћирила и Методија дошли су из Велике Моравске на Балканско полуострво, чиме су постављени темељи писмености и књижевности код Срба и других Јужних Словена кроз превођење и ширење богослужбених књига.
12 век | Преовладавање ћирилице и настанак најстаријих споменика писмености
Током XII века међу Србима је ћирилично писмо постепено потиснуло глагољицу. Крајем XII века настају "Мирослављево јеванђеље" (написано за хумског кнеза Мирослава) и "Вуканово јеванђеље", као и прва оригинална српска житија посвећена светом Симеону и светом Сави.
1166 г. | Почетак владавине Стефана Немање
Стефан Немања је ступио на престо као велики жупан Рашке и зачетник династије Немањића. Током владавине учврстио је и проширио државу и започео изградњу значајних задужбина (Ђурђеви ступови, Студеница).
1190 г. | Почетак изградње манастира Студенице
Велики жупан Стефан Немања започео је изградњу своје главне задужбине, манастира Студенице, посвећеног успењу Пресвете Богородице, који представља врхунац архитектуре рашког стила.
1196 г. | Стефан Немања препушта престо Стефану Немањићу
У пролеће 1196. године завршена је прва фаза изградње манастира Студенице, а Стефан Немања се на државном сабору повукао са власти и препустио престо средњем сину Стефану Немањићу (Првовенчаном).
13 век | Крај епохе рашког стила и доминације обичајног права
До краја XIII века у српској архитектури доминирала је рашка школа (Студеница, Жича, Милешева, Сопоћани), а у правном животу примењивало се претежно обичајно право, пре него што су прихваћени шири писани законици.
1217 г. | Крунисање Стефана Првовенчаног за краља
Велики жупан Стефан Немањић крунисан је за првог краља Србије краљевском круном добијеном из Рима, чиме је Србија постала међународно призната краљевина.
1219 г. | Стицање аутокефалности Српске православне цркве
Свети Сава је у Никеји издејствовао аутокефалност (самосталност) Српске цркве и постао њен први архиепископ. Саставио је и "Законоправило" ("Крмчију") којом је регулисан правни и црквени поредак.
1228 г. | Почетак владавине краља Стефана Радослава
Краљ Стефан Радослав, најстарији син Стефана Првовенчаног, преузео је српски престо. Познат је као први српски владар који је ковао сопствени бакарни новац.
1234 г. | Почетак владавине краља Стефана Владислава
Стефан Владислав је дошао на престо након свргавања свог брата Радослава. Његова главна задужбина је манастир Милешева, у коју је пренео мошти свог стрица, Светог Саве.
1236 г. | Крај архиепископске службе Светог Саве
Свети Сава се повукао са места српског архиепископа и препустио положај свом ученику Арсенију Сремцу, након чега је кренуо на своје друго путовање по Светим местима.
1243 г. | Почетак владавине краља Стефана Уроша I
Стефан Урош I дошао је на власт и током своје дуге владавине подстакао значајан привредни успон Србије довођењем рудара Саса и развојем рударства и трговине. Његова задужбина је манастир Сопоћани.
1262 г. | Настанак Иловачког преписа Савиног Законоправила
У манастиру Светог Арханђела Михаила на Превлаци код Тивта преписано је Савино Законоправило (Крмчија), што представља један од најстаријих и највреднијих сачуваних рукописа српског средњовековног права.
1276 г. | Почетак владавине краља Стефана Драгутина
Стефан Драгутин је преузео престо након сукоба са оцем Урошем I. За време његове власти Београд се први пут нашао у саставу српске државе, а његова задужбина је Црква Светог Ахилија у Ариљу.
1282 г. | Почетак владавине краља Стефана Уроша II Милутина
Краљ Милутин је преузео престо после сабора у Дежеву. Освојио је знатне делове Македоније и северне Албаније од Византије и подигао највећи број задужбина, међу којима су Грачаница, Бањска и Богородица Љевишка.
14 век | Почетак српско-византијског стила у архитектури
Почетком XIV века у српској средњовековној архитектури и сликарству почиње да доминира српско-византијски стил са карактеристичним црквама у облику уписаног крста и богатим фрескописом.
1321 г. | Почетак владавине краља Стефана Уроша III Дечанског
Стефан Дечански је наследио свог оца краља Милутина. Његову владавину обележила је велика победа над Бугарима у бици код Велбужда (1330) и почетак градње манастира Високи Дечани.
1331 г. | Почетак владавине краља Стефана Уроша IV Душана
Стефан Душан је крунисан за краља Србије након збацивања оца Стефана Дечанског. Започео је период великог војног и територијалног ширења српске државе према југу.
1346 г. | Проглашење Српског царства и патријаршије
На сабору у Скопљу српска архиепископија је уздигнута на ранг патријаршије, а Стефан Душан је крунисан за цара Срба и Грка.
1349 г. | Проглашење Душановог законика у Скопљу
На државном сабору у Скопљу цар Душан је објавио први део свог Законика, најзначајнијег правног споменика средњовековне Србије, којим су уређени друштвени, сталешки и судски односи.
1354 г. | Допуна Душановог законика у Серу
На државном сабору у Серу цар Душан је донео допуне и нове чланове Законика, чиме је довршена кодификација најважнијег српског средњовековног закона.
1355 г. | Смрт цара Душана и ступање на престо цара Уроша V
Након изненадне смрти цара Стефана Душана, власт је преузео његов син цар Стефан Урош V Нејаки, за чије владавине почиње слабљење централне власти и опадање царства.
1371 г. | Смрт цара Уроша V и крај династије Немањића
Смрћу цара Уроша V Нејаког угасила се светородна династија Немањића, чиме је престало да постоји Српско царство. Након тога у архитектури настаје моравска школа (Раваница, Љубостиња, Манасија).
1390 г. | Монахиња Јефимија саставља "Похвалу кнезу Лазару"
Крајем XIV века монахиња Јефимија, удовица деспота Угљеше Мрњавчевића, извезла је златовезну "Похвалу кнезу Лазару" на свили за покров кнежевих моштију, што представља врхунско дело српске књижевности и примењене уметности.
1412 г. | Доношење Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића
Деспот Стефан Лазаревић издао је "Закон о рудницима" са статутом града Новог Брда, којим је правно уређена организација производње, радни односи и трговина у највећем српском руднику.
1494 г. | Штампање "Октоиха" у штампарији на Цетињу
У штампарији коју је основао Ђурађ Црнојевић на Цетињу, монах Макарије одштампао је "Цетињски октоих" (Осмогласник), прву ћириличну штампану књигу код Јужних Словена.
1496 г. | Престанак рада Цетињске штампарије и одлазак јеромонаха Макарија
Јеромонах Макарије напустио је Цетиње и отишао у Влашку, где је поставио темеље румунском штампарству, а пред крај живота помагао је оснивање штампарије у Хиландару.
19 век | Преношење Мирослављевог јеванђеља у Србију
Крајем XIX века братство манастира Хиландара поклонило је "Мирослављево јеванђеље" српском краљу Александру Обреновићу, након чега је овај драгоцени рукопис пренет у Београд.
2005 г. | Упис Мирослављевог јеванђеља у регистар Памћење света (УНЕСКО)
"Мирослављево јеванђеље" уврштено је на УНЕСКО-ву листу светског документарног и интелектуалног наслеђа због своје изузетне уметничке, историјске и културне вредности.
Лекција описује друштво и културу средњовековне Србије: поделу на повлашћене (властелу и свештенство) и потчињене (себре), обавезе зависних сељака и казне по Душановом законику, као и српску књижевност, правне споменике и уметност у доба Немањића.
Подела друштва
- Повлашћени:
- властела – велможе (крупна властела, велики поседи, државни послови) и властеличићи (ситни поседници, војници);
- свештенство – крупно (епископи, владике) и ситно (сеоски свештеници – пароси).
- Потчињени – себри: меропси (зависни сељаци, најбројнији), сеоске занатлије (мајстори), сокалници, власи (сточари, пастири), отроци (најсиромашнији).
Односи међу слојевима
- Србија је феудална држава; владар се издржава од дажбина зависног становништва.
- Баштина – наследни посед властеле којим власник слободно располаже.
- Свештенство живи од црквених имања, које дарују владари и велможе.
- Сељаци дају дажбине, раде на господаревој земљи, предају житарице (касније новац) и хране владара и војску у пролазу.
- Душанов законик: иста дела – различите казне, строже за себре, блаже за властелу; судије морају да суде по закону.
Књижевност
- Ћирило и Методије – глагољица; књиге на старословенском, глагољицом или ћирилицом.
- До XII века – преводи библијских и црквених текстова.
- Мирослављево јеванђеље (крај XII века) – најзначајнији сачувани рукопис; Вуканово јеванђеље; Летопис попа Дукљанина.
- Житија: Сава и Стефан Првовенчани (о Симеону), Доментијан, Теодосије, Данило II.
- Монахиња Јефимија – Похвала кнезу Лазару и други записи.
- Октоих – прва штампана ћирилична књига, на Ободу 1493/94., Штампарија Црнојевића.
Правни споменици
- Законоправило (Номоканон) Светог Саве – почетак XIII века, први српски правни акт, на народном језику.
- Душанов законик – најважнији; на народном језику; комбинује византијско и обичајно право, повеље и статуте; сачувано преко 20 преписа; уједначава прописе у царству.
- Законик о рудницима деспота Стефана Лазаревића (XV век) – са Статутом Новог Брда.
Уметност
- Немањићи су ктитори манастира; уметност се види у архитектури и фрескама.
- XIII век – златно доба зидног сликарства: Студеница, Милешева, Сопоћани (Бели анђео, Успење Богородице).
Кључни појмови
- себри – зависно становништво; дажбина – порез; ктитор – оснивач и дародавац цркве; Октоих – богослужбена књига песама.
