Најважније из лекције
План-резиме
- Османско царство
- Основано крајем XIII века у Малој Азији, име по Осману; Османлије су муслимани.
-
- заузели Галипоље, престоница пренета у Једрене.
- Уређење царства
- Султан - неограничени владар, верски поглавар и врховни законодавац.
- Велики везир - други човек царства; Порта - царско веће.
- Друштво: аскер (војници, чиновници, свештеници) и раја (сељаци, трговци, занатлије).
- Војска
- Спахије - коњаници, добијају тимар (спахилук).
- Јаничари - пешадија од хришћанских дечака (данак у крви, девширма).
- Маричка битка 1371.
- Пораз браће Мрњавчевића, погинули краљ Вукашин и деспот Угљеша.
- Краљ Марко постаје турски вазал; умире цар Урош, крај српског царства.
- Моравска Србија
- Кнез Лазар Хребељановић (1371-1389), престоница Крушевац, слив три Мораве.
- Победа над Николом Алтомановићем уз бана Твртка; задужбина Раваница.
- Косовска битка
- Видовдан, 15. (28.) јун 1389, Косово поље код Приштине.
- Лазар, Вук Бранковић, Влатко Вуковић против султана Мурата I.
- Нерешено: погинули оба владара; Лазареви наследници признају власт султана.
- Косовска легенда
- Милош Обилић, девет Југовића, Топлица Милан, Косанчић Иван, Косовка девојка, божур.
- Држава није пала на Косову, већ 1459. падом Смедерева.
- Вук Бранковић неправедно назван издајником - историја није легенда.
Лекција кроз датуме
11 век | Насељавање Турака Селџука у Малој Азији
Током XI века Турци Селџуци су се населили у Малој Азији и потисли Византију са већег дела тог полуострва.
12 век | Досељавање Турака Османлија у Малу Азију
Током XII века, након што су Монголи уништили државу Турака Селџука, у Малу Азију су се доселила нова турска племена, међу којима су били и Турци Османлије, који су водили свети рат (џихад) за ширење ислама.
14 век | Почетак владавине Османа I и напади на Византију
На прелазу из XIII у XIV век, Осман I (по којем су Турци Османлије добили име) владао је турском државицом у Малој Азији. Организовао је честе пљачкашке походе и нападе против Византије, постепено освајајући византијске градове.
1329 г. | Рођење кнеза Лазара Хребељановића
Око 1329. године рођен је Лазар Хребељановић, син племића Прибца. Као младић је био дворанин цара Душана (носио звање ставилац), а касније је постао владар Моравске Србије.
1346 г. | Проглашење Српског царства и патријаршије
Стефан Душан је прогласио Српско царство и уздигао српску цркву на ранг патријаршије, што је изазвало дугогодишњи сукоб са Цариградском патријаршијом (који је касније окончан помирењем захваљујући кнезу Лазару).
1354 г. | Турско освајање тврђаве Галипоље
Турци Османлије су прешли мореуз Дарданеле и трајно запосели тврђаву Галипоље. Ово је био њихов први трајни посед у Европи, одакле су даље ширили територије на рачун Византије и Бугарске.
1365 г. | Турско заузимање Једрена (Хадријанопоља)
Турци Османлије су заузели стари византијски град Хадријанопољ (Једрене), који је након тога постао њихова нова престоница.
1371 г. | Маричка битка
Турци Османлије су однели велику победу у бици на Марици, након чега су постали водећа сила на простору јужног и источног Балкана.
1371 г. | Крај Српског царства и успон кнеза Лазара
Смрћу цара Уроша Нејаког (након Маричке битке) формално престаје да постоји Српско царство. Кнез Лазар Хребељановић се уздиже и постаје најутицајнији представник српске властеле, формирајући државу познату као Моравска Србија.
28 юни 1389 г. | Косовска битка
На Видовдан се одиграла одлучујућа битка на Косову пољу између српске војске предвођене кнезом Лазаром и турске војске коју је предводио султан Мурат. Српски витез Милош Обилић убио је султана Мурата, али је турску команду преузео Бајазит. У бици је погинуо велики број српских ратника, укључујући и самог кнеза Лазара.
1389 г. | Крај самосталности Моравске Србије
Након погибије кнеза Лазара у Косовској бици, његови наследници, кнегиња Милица и кнез Стефан Лазаревић, били су приморани да прихвате вазалне обавезе према новом султану Бајазиту. Овим догађајем Моравска Србија губи своју пуну независност и постаје турска вазална област.
Ова лекција говори о доласку Турака Османлија на Балкан у XIV веку и о борби српских земаља против њих, са врхунцем у Косовској бици 1389. године. Упознајемо уређење Османског царства, Моравску Србију кнеза Лазара и разлику између историје и косовске легенде.
Османско царство и продор у Европу
- Османско царство основала су турска племена крајем XIII века у Малој Азији; име је добило по Осману, оснивачу династије. Османлије су били муслимани.
- 1354. године заузели су Галипоље, учврстили се у долини Марице и престоницу пренели у Једрене.
- Данашња Република Турска основана је 1923. године; њен оснивач је Кемал паша Ататурк.
Државно и друштвено уређење
- Султан - неограничени владар, верски поглавар и врховни законодавац.
- Велики везир - султанов заменик и најближи сарадник, „други човек царства“.
- Порта (царско веће) - највиши војни и верски великодостојници; расправља о најважнијим питањима, а одлучује султан.
- Становништво: аскер (војници, државни службеници, верски достојанственици) и раја (сељаци, трговци, занатлије).
Османска војска
- Спахије - феудални коњаници; за службу добијају тимар (спахилук).
- Јаничари - пешадија састављена од хришћанских дечака одузетих путем данка у крви (девширма); преведени у ислам, без права на породицу, најбољи султанови војници.
Балкан у XIV веку и Маричка битка
- Византија, Бугарска и Српско царство после Душанове смрти били су ослабљени и подељени.
- Битка на Марици 1371. - Турци су поразили браћу Мрњавчевиће; погинули су краљ Вукашин и деспот Угљеша.
- Краљ Марко Мрњавчевић постао је турски вазал (средиште Прилеп, погинуо 1395. на Ровинама); исте 1371. умро је цар Урош и нестало је српско царство.
Моравска Србија
- Кнез Лазар Хребељановић (владао 1371-1389) - најмоћнији обласни господар.
- Моравска Србија - слив Велике, Јужне и Западне Мораве, престоница Крушевац; досезала до Дунава, Дрине и извора Јужне Мораве.
- Са баном Твртком победио је жупана Николу Алтомановића.
- Задужбина Раваница (1375-1377), утврђена зидом са седам кула.
Косовска битка
- Видовдан, 15. (28.) јуна 1389., на Косову пољу код Приштине.
- Српска страна: кнез Лазар, Вук Бранковић, војвода Влатко Вуковић (кога је послао Твртко).
- Турска страна: султан Мурат I са синовима Јакубом и Бајазитом.
- Нерешен исход - погинула су оба владара, обе војске су се повукле. Српске земље теже су поднеле губитке, па су Лазареви наследници признали врховну власт султана.
Косовска легенда
- Настала на стварном догађају, развијала се вековима под окриљем Цркве као симбол борбе против Турака.
- Легендарни ликови: девет Југовића, Милан Топлица, Иван Косанчић; Милош Обилић, по предању, убио је Мурата.
- Теме: Лазарева жртва („царство небеско“), пропаст државе, Милошево јунаштво, издаја Вука Бранковића.
- Историјске исправке: држава је пала тек 1459. (пад Смедерева); Вук Бранковић није био издајник, већ је најдуже пружао отпор Турцима.
- Симболи: Косовка девојка и божур. Историју треба разликовати од легенде.
