Најважније из лекције
План-резиме
- Нови век
- Од Колумбовог открића Америке 1492. до краја Првог светског рата 1918.
- Рани нови век (прединдустријско доба) - до друге половине XVIII века и индустријске револуције; затим позни нови век.
- Одлике новог доба
- Штампарија, географска открића, раст градова, трговине и привреде.
- Нестајање феудализма, хуманизам и ренесанса, криза католичке цркве.
- Срби под Османским царством и Хабзбуршком монархијом.
- Проналасци и открића
- Јохан Гутенберг - штампарска машина средином XV века; прва књига Библија.
- Никола Коперник - хелиоцентрична теорија.
- Ђордано Бруно спаљен; Галилео Галилеј осуђен.
- Исак Њутн - закони гравитације и кретања (1687).
- Градови раног новог века
- Венеција, Фиренца (Медичи), Ђенова, Севиља, Лисабон, Антверпен, Амстердам, Лондон, Париз.
- Мануфактура
- Manus facere - „радити руком“; више радника, подела рада, ручна израда.
- Почетак капиталистичких односа; настају капиталисти, јача банкарство.
- Разлика од еснафа: подела рада и производња за тржиште ради добити.
- Историјски извори новог века
- Штампане књиге и новине замењују повеље, житија и летописе.
- Расте значај сликовних (материјалних) извора.
- Капитализам
- Средства за производњу у приватном власништву, циљ је добит.
Лекција кроз датуме
1330 г. | Издавање Дечанске повеље
Српски краљ Стефан Дечански издао је Дечанску повељу за своју задужбину, манастир Високи Дечани. Ова повеља представља најстарији документ који се чува у Државном архиву Србије.
1453 г. | Османско освајање Цариграда и пад Византијског царства
Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II Освајачем заузели су Цариград и тиме уништили Византијско царство. Последњи византијски цар Константин XI Палеолог Драгаш погинуо је бранећи престоницу. Након овог догађаја западна Европа постаје средиште напретка модерног друштва.
1459 г. | Пад Српске деспотовине под османску власт
Османлије су освојиле Српску деспотовину, чиме је за српски народ и друге балканске државе завршен средњи век и започео период под туђинском влашћу, обележен сеобама и ратовима.
1492 г. | Колумбово откриће Америке и почетак новог века
Кристифор Колумбо је открио Америку (Нови свет). Овај догађај означава почетак новог века (модерног доба) и еру великих географских открића која су изменила дотадашњу слику света.
1643 г. | Рођење Исака Њутна
Рођен је енглески научник Исак Њутн, један од најзначајнијих умова у историји науке, заслужан за формулисање закона гравитације и три основна закона кретања.
1727 г. | Смрт Исака Њутна
Преминуо је Исак Њутн, чувени енглески физичар, математичар, астроном и филозоф.
1835 г. | Доношење Сретењског устава
Донет је Сретењски устав, први српски устав новог века. Његов оригинални примерак чува се у Државном архиву Србије.
1898 г. | Оснивање Државног архива Србије
У Београду је основан Државни архив Србије са циљем чувања и заштите значајне архивске грађе и писаних историјских извора државе Србије.
20 век | Почетак рада Државног архива Србије
Државни архив Србије у Београду званично је започео свој рад, две године након оснивања.
1914 г. | Почетак Првог светског рата и крај новог века
Избијањем Првог светског рата завршава се историјски период новог века (модерног доба) који је трајао од 1492. године.
1928 г. | Изградња наменске зграде за Државни архив Србије
Изграђена је зграда наменски пројектована за потребе Државног архива Србије у Београду, у којој се ова установа налази и данас.
Лекција објашњава шта је нови век, када почиње и завршава се и по чему се разликује од средњег века: штампарија, нова научна слика света, успон градова и нов начин производње - мануфактура. Њом почиње тема о Европи и свету у раном новом веку.
Прелаз у ново доба
- У XV веку открића и промене воде из средњег века у „ново доба“.
- Штампарија покреће научни напредак; велика географска открића мењају слику света и доносе привредни успон Западној Европи.
- Расту градови, трговина и привреда; феудално друштво нестаје јер ослобођени кметови одлазе у градове.
- Хуманизам и ренесанса раскидају са средњовековном културом; католичка црква улази у кризу.
- Срби су у то време под влашћу Османског царства и Хабзбуршке монархије, па не учествују у општем напретку.
Временске границе новог века
- Нови век почиње Колумбовим открићем Америке 1492., а завршава се крајем Првог светског рата 1918.
- Рани нови век (прединдустријско доба) - до друге половине XVIII века, до почетка индустријске револуције.
- Позни нови век - од индустријске револуције до 1918.
Технички проналасци и научна открића
- Јохан Гутенберг (1400-1468) средином XV века конструисао је штампарску машину са металним словима; прва штампана књига била је Библија. Књиге постају јефтиније и доступне многима, а знање се шири брже.
- Никола Коперник (1473-1543) - хелиоцентрична теорија: Земља се окреће око своје осе и око Сунца.
- Ђордано Бруно спаљен је као јеретик; Галилео Галилеј осуђен је на кућни притвор („Ипак се окреће!“).
- Исак Њутн (1643-1727) - дело Математички принципи природне филозофије (1687), закони гравитације и кретања, темељи модерне физике.
- Нови историјски извори: штампане књиге и новине, уместо повеља, житија и летописа; расте значај сликовних извора.
Успон градова
- Градови Западне Европе, посебно трговачке луке, воде трговину, занатство и банкарство од XV до XVII века.
- Венеција, Фиренца (породица Медичи), Ђенова, Севиља, Лисабон, Антверпен, Амстердам, Лондон и Париз.
Мануфактура и капитализам
- Мануфактура (лат. manus facere - „радити руком“) - нов начин производње у XVI веку.
- Више радника у једној радионици, рад подељен на делове, све се ради ручно уз алат - више робе по нижој цени.
- Разлика од еснафске радионице: подела рада и производња за тржиште ради добити.
- Настаје слој капиталиста; мануфактура означава почетак капиталистичких односа, а банкарство напредује.
- Капитализам - средства за производњу у приватном власништву, производња усмерена на добит.
