Најважније из лекције
План-резиме
- Хуманизам и ренесанса
- Покрет у култури и уметности од XIV до почетка XVII века; колевка - северна Италија.
- Хуманизам - образовање по античким узорима; ренесанса - препород уметности.
- У средишту је човек и овоземаљски живот, а не одрицање.
- Узроци
- Штампарија и научна открића, географска открића, раст градова.
- Нови грађански слој; напуштање средњовековног погледа на свет.
- Уметници
- Леонардо да Винчи - Мона Лиза; Микеланђело - Давид, Сикстинска капела.
- Албрехт Дирер - Четири јахача апокалипсе; Питер Бројгел Старији - Сеоска свадба.
- Књижевници и мислиоци
- Данте - Божанствена комедија; Петрарка - Канцонијер; Бокачо - Декамерон.
- Шекспир - Ромео и Јулија, Хамлет, Отело, Краљ Лир.
- Макијавели - Владалац.
- Свакодневни живот
- Раскош богатих; покровитељи уметности - Медичи у Фиренци (Лоренцо Медичи), папе.
- Ренесансни човек - свестран; жена образованија, али без политичке моћи.
- Веровања
- Сујеверје и „лов на вештице“ од XV до XVIII века - прогон људи, најчешће жена, оптужених за врачање и чаробњаштво.
- Кључне године и личности
- Леонардо 1452-1519, Микеланђело 1475-1564, Макијавели 1469-1527, Шекспир око 1564-1616.
Лекција кроз датуме
1265 г. | Рођење Дантеа Алигијерија
Рођен је Данте Алигијери, истакнути италијански писац и аутор "Божанствене комедије", првог великог песничког дела написаног на народном италијанском језику уместо на латинском.
14 век | Почетак хуманизма и ренесансе
У другој половини XIV века у италијанским градовима-државама (Фиренца, Венеција, Милано, Ђенова, Рим, Напуљ) започео је развој нове градске културе хуманизма и ренесансе, усмерене ка човеку, природи и обнављању античких узора.
1321 г. | Смрт Дантеа Алигијерија
Умро је Данте Алигијери, књижевник чије је дело поставило темеље италијанског књижевног језика и најавило долазак хуманизма.
1452 г. | Рођење Леонарда да Винчија
Рођен је Леонардо да Винчи, један од најзначајнијих ренесансних стваралаца, сликар ("Мона Лиза", "Тајна вечера"), вајар, архитекта, научник и проналазач.
1469 г. | Рођење Никола Макијавелија
Рођен је Николо Макијавели, италијански писац, историчар и политички филозоф, аутор чувеног дела "Владалац".
1476 г. | Рођење Микеланђела Буонаротија
Рођен је Микеланђело Буонароти, италијански вајар, сликар и архитекта, творац скулптура "Давид", "Мојсије" и "Пијета", као и фресака на своду Сикстинске капеле.
16 век | Развој нове политичке мисли
Почетком XVI века настају значајна дела ренесансне политичке и друштвене мисли – "Владалац" Никола Макијавелија и "Похвала лудости" Еразма Ротердамског, која је критиковала тадашње друштво и Католичку цркву.
1519 г. | Смрт Леонарда да Винчија
Умро је Леонардо да Винчи, универзални геније ренесансе, који је своје последње године провео у служби француског краља Франсоа I.
1527 г. | Смрт Никола Макијавелија
Умро је Николо Макијавели, чије је учење о вођењу политике и државе у коме "циљ оправдава средство" касније названо макијавелизам.
1564 г. | Смрт Микеланђела Буонаротија
Умро је Микеланђело Буонароти, један од најутицајнијих и највећих уметника у историји уметности.
1564 г. | Рођење Вилијема Шекспира
Рођен је Вилијем Шекспир, славни енглески драмски писац и песник, творац ремек-дела светске књижевности попут трагедија "Хамлет" и "Ромео и Јулија".
17 век | Крај епохе хуманизма и ренесансе
Крајем XVI века завршава се доба хуманизма и ренесансе, које је из корена променило поглед на свет, науку, књижевност и уметност у Европи.
1616 г. | Смрт Вилијема Шекспира
Умро је Вилијем Шекспир, великан енглеске и светске ренесансне књижевности и оснивач позоришта у Лондону.
Лекција говори о хуманизму и ренесанси - покрету у култури и уметности од XIV до почетка XVII века, који је настао у северној Италији и раширио се по Европи. У средишту овог покрета више није Бог, већ човек и овоземаљски живот.
Појам и узроци
- Хуманизам (наука окренута човеку) - тежња да се личност образује по античким узорима.
- Ренесанса (препород) - процват уметности новог доба, која замењује средњовековну културу.
- Италија је колевка хуманизма због богатих трговачких градова и грађанства.
- Узроци: научна и техничка открића (штампарија), велика географска открића и раст градова, нови грађански слој, напуштање средњовековног хришћанског погледа на свет.
- Црква је учила скромности и одрицању ради награде у рају; хуманисти сматрају да човек треба да ужива у животу, а уметници славе лепоту, љубав и осећања.
- Покрет доноси велике културне и друштвене промене и раскид са средњовековним хришћанским идеалима.
Уметници ренесансе
- Леонардо да Винчи (1452-1519) - сликар, вајар, проналазач, архитекта, научник; Мона Лиза, цртеж Пропорције људског тела према Витрувију.
- Микеланђело Буонароти (1475-1564) - фреске Сикстинске капеле (Стварање Адама), статуа Давида.
- Албрехт Дирер - немачки сликар и графичар, Четири јахача апокалипсе.
- Питер Бројгел Старији - фламански сликар, Сеоска свадба.
Књижевници и политичка мисао
- Данте Алигијери - Божанствена комедија (на италијанском, народном језику).
- Франческо Петрарка - Канцонијер, најутицајнији ренесансни песник.
- Ђовани Бокачо - збирка новела Декамерон.
- Вилијам Шекспир (око 1564-1616) - Ромео и Јулија, Хамлет, Отело, Краљ Лир.
- Николо Макијавели (1469-1527) - Владалац, приручник за владаре; сматра да је за владара сигурније да га се поданици боје него да га воле.
Свакодневни живот
- Богати грађани и црквени великодостојници уживају у раскоши, музици и гозбама.
- Банкарске и трговачке породице и папе постају покровитељи уметности.
- Породица Медичи влада Фиренцом; Лоренцо Медичи помаже уметнике, међу њима Микеланђела.
- Ренесансни човек - свестран: образован, уметник, мачевалац, јахач.
- Ренесансна жена - образованија, инспирише уметнике, али без утицаја у политици.
Обичаји и веровања
- Народ је због незнања склон сујеверју.
- Од XV до XVIII века траје „лов на вештице“ - прогон људи, најчешће жена, оптужених за врачање.
