Најважније из лекције
План-резиме
- Реформација
- Верски покрет против папства и Католичке цркве у XVI веку.
- Црква критикована јер су великодостојници тежили богатству и политичкој моћи.
- Узроци: хуманизам и ренесанса, штампа, жеља владара да ослабе цркву, црквено богатство, продаја индулгенција.
- Мартин Лутер
- Професор у Витенбергу (1483–1546), покретач реформације.
- 1517. – 95 теза против папе и продаје опроштајница.
- Искључен из цркве; присталице – протестанти.
- Протестантизам
- Општи назив за струје одвојене од Католичке цркве.
- Лутеранство (Лутер), калвинизам (Жан Калвин), англиканизам (Хенри VIII).
- Подела хришћанства: Велики раскол 1054, реформација XVI век.
- Противреформација
- Одговор Католичке цркве на реформацију.
- Језуити (Игнасио де Лојола) – школе, мисионари.
- Инквизиција – црквени суд против јеретика; процеси Ђордану Бруну и Галилеју, прогон вештица, цензура књига.
- Верски ратови
- Аугзбуршки мир 1555. – „Чија је земља, његова је и вера“.
- Карло V против протестантских немачких кнежева.
- Француска: католици против хугенота; Вартоломејска ноћ 1572., Нантски едикт 1598. (Анрије IV).
- Тридесетогодишњи рат (1618–1648) – углавном у Немачкој и Чешкој; завршен Вестфалским миром 1648., почетак Европе суверених држава.
Лекција кроз датуме
1054 г. | Велики црквени раскол
Хришћанска црква се поделила на Православну и Католичку цркву услед дубоких верских и политичких разлика.
1509 г. | Почетак владавине Хенрија VIII у Енглеској
Енглески краљ Хенри VIII из династије Тјудор ступио је на престо. Након каснијег сукоба са папом око развода брака, одвојио је енглеску цркву од Рима и утемељио Англиканску цркву.
1517 г. | Почетак реформације (Мартин Лутер објављује 95 теза)
Свештеник и професор теологије Мартин Лутер истакао је 95 теза на вратима катедрале у Витенбергу, критикујући продају опроштајница грехова (индулгенција) и друге злоупотребе у Католичкој цркви, чиме је покренуо протестантску реформацију.
1547 г. | Крај владавине енглеског краља Хенрија VIII
Смрћу краља Хенрија VIII окончана је његова владавина током које је Енглеска раскинула везе са папством и успоставила сопствену протестантску верску организацију.
1558 г. | Почетак владавине краљице Елизабете I у Енглеској
На енглески престо долази краљица Елизабета I, током чије је владавине довршена изградња Англиканске цркве и започело „златно доба” енглеске историје.
24 август 1572 г. | Вартоломејска ноћ
Масовни покољ француских протестаната (хугенота) у Паризу који су извршили католици током празника Светог Вартоломеја, у коме је страдало више од три хиљаде људи.
1603 г. | Крај владавине енглеске краљице Елизабете I
Смрћу краљице Елизабете I завршено је „златно доба” енглеске историје обележено процватом културе, науке, трговине и почетком колонизације Северне Америке.
1618 г. | Почетак Тридесетогодишњег рата
Избијање највећег верског рата између католика и протестаната у Европи, који се водио углавном на територији немачких држава уз учешће већине европских сила.
1648 г. | Завршетак Тридесетогодишњег рата
Окончан је Тридесетогодишњи рат закључењем мира којим су протестантима у европским државама гарантована једнака права као и католицима.
Лекција објашњава реформацију – верски покрет против папства и Католичке цркве у XVI веку, који је покренуо Мартин Лутер 1517. године. Из реформације је настао протестантизам, а Католичка црква је одговорила противреформацијом. Лекција описује и верске ратове који су завршени Вестфалским миром 1648. године.
Узроци реформације
Католичка црква на челу са папом била је најмоћнија у верском животу Западне и Северне Европе, али је критикована због жеље за богатством и политичком моћи.
- Друштвени узроци: идеје хуманизма и ренесансе, ширење критика помоћу штампарске машине.
- Политички узроци: владари су желели да ослабе политичку моћ цркве и папин ауторитет.
- Економски узроци: владари и племство су завидели цркви на богатству, а трговци нису хтели да плаћају порез цркви.
- Верски узроци: незадовољство богатством свештенства и продајом индулгенција (опроштајница грехова).
Мартин Лутер и почетак реформације
- Мартин Лутер (1483–1546), професор у Витенбергу, 1517. је у 95 теза критиковао папу и продају опроштајница.
- Учио је да се опроштај грехова стиче искреним покајањем и молитвом.
- Искључен је из Католичке цркве, а његове присталице назване су протестанти.
- Реформација се проширила у Швајцарску, Француску, Енглеску и Скандинавију, а папе су тамо изгубиле утицај.
Протестантизам
Протестантизам је општи назив за хришћанске вероисповести које су се одвојиле од Католичке цркве. Три главне врсте:
- лутеранство (Мартин Лутер) – Немачка, Скандинавија, средња Европа;
- калвинизам (Жан Калвин) – Швајцарска, Француска, Холандија, Шкотска;
- англиканизам – основао га је енглески краљ Хенри VIII, који је прекинуо везе са папом кад му није дозволио развод, и прогласио се поглаваром енглеске цркве.
Подела у хришћанству: Велики раскол 1054. (православна и римокатоличка црква) и реформација у XVI веку (издвајање протестантизма).
Противреформација
- Противреформација или католичка реформација – покушај Католичке цркве да се реформише и заустави ширење протестантизма.
- Основан је ред језуита (Дружина Исусова), чији је оснивач Игнасио де Лојола; оснивали су школе и слали мисионаре.
- Обновљена је инквизиција, црквени суд против јеретика; судила је Ђордану Бруну и Галилеу Галилеју.
Верски сукоби и ратови
- Карло V ратовао је против протестантских немачких кнежева; Аугзбуршки мир 1555. – „Чија је земља, његова је и вера“.
- Француска: сукоби католика и хугенота; Вартоломејска ноћ 1572.; Нантски едикт 1598. (Анрије IV) дао је слободу вере протестантима.
- Тридесетогодишњи рат (1618–1648) – најразорнији рат раног новог века, углавном у Немачкој и Чешкој.
- Вестфалски мир 1648. окончао је верске сукобе; Европа је призната као заједница равноправних суверених држава.
