Најважније из лекције
План-резиме
- Успон Османског царства
- Средина XV века; Мехмед II Освајач освојио Цариград 1453. и учинио га престоницом.
- У XVI веку – врхунац моћи, земље на три континента.
- Селим I (1512–1520): Египат, Сирија, Мека, Медина, Јерусалим.
- Сулејман Величанствени (1520–1566)
- Најмоћнији османски владар; раван само Карлу V.
- Народ га звао Законодавац, Запад – Величанствени.
- Освајања
- Београд 1521., Родос 1522.
- Мохач 1526. – Будим и Угарска.
- Опсада Беча 1529. неуспешна – граница у Европи.
- Северна Африка, источно Средоземље, данашњи Ирак.
- Реформе и култура
- Османски законик; мањи намети за рају.
- Школе и медресе; Истанбул – центар исламске културе, палата Топкапи.
- Џамија Сулејманија – гроб Сулејмана и Рокселане.
- Верска трпељивост; забрана „крвне клевете“.
- Двор и престо
- Рокселана (Хурем) из харема постала султанова супруга.
- Уклонила великог везира Ибрахим-пашу; уз Рустем-пашу деловала против Мустафе, кога је Сулејман погубио.
- Борба Селима и Бајазита – победио Селим.
- После Сулејмана царство полако слаби.
Лекција кроз датуме
13 век | Оснивање Османске државе
Крајем XIII века Осман I је ујединио турска племена у Малој Азији и основао независну турску државу, по коме су народ и династија добили име.
14 век | Прелазак Османлија на Балканско полуострво
Средином XIV века Турци Османлије су прешли из Мале Азије на Балкан и стекли прве поседе у Европи, преневши престоницу из Бурсе у Једрене.
1451 г. | Почетак владавине султана Мехмеда II Освајача
Султан Мехмед II Освајач дошао је на османски престо и започео период великих освајања и јачања централне власти.
1453 г. | Османско освајање Цариграда (Пад Византије)
Султан Мехмед II Освајач освојио је Цариград, чиме је окончано постојање Византијског царства, а Цариград је постао нова престоница Османског царства.
1481 г. | Крај владавине султана Мехмеда II Освајача
Завршена је владавина султана Мехмеда II Освајача, током које је Османско царство учврстило власт на Балкану и озаконило сурово право султана на погубљење браће ради очувања стабилности државе.
1494 г. | Рођење Сулејмана Величанственог
Рођен је Сулејман I, син султана Селима I, касније познат као Сулејман Величанствени или Законодавац.
1512 г. | Почетак владавине султана Селима I
Султан Селим I ступио је на престо и започео освајања Блиског истока, Египта и светих исламских градова Меке и Медине.
1520 г. | Долазак Сулејмана Величанственог на престо
Након смрти Селима I, власт преузима његов син Сулејман Величанствени (Законодавац), чиме започиње златно доба и врхунац моћи Османског царства.
1521 г. | Османско освајање Београда
Султан Сулејман Величанствени је освојио Београд, чиме је Османлијама био отворен пут за даље продирање ка средњој Европи.
1522 г. | Османско освајање острва Родос
Војска Сулејмана Величанственог заузела је острво Родос, кључно упориште у источном Средоземљу.
1526 г. | Битка на Мохачу
Османска војска предвођена Сулејманом Величанственим нанела је тежак пораз угарској војсци краља Лајоша II, који је у бици погинуо, након чега су Турци освојили Угарску.
1529 г. | Прва османска опсада Беча
Сулејман Величанствени је опсео Беч, али је због лоших временских услова и изморености војске опсада била неуспешна, чиме је заустављен турски продор у средњу Европу.
1538 г. | Поморска битка код Превезе
Османска флота поразила је удружене хришћанске поморске снаге, чиме је успостављена османска поморска превласт над највећим делом Средоземља.
1566 г. | Смрт Сулејмана Величанственог код Сигета
Султан Сулејман Величанствени преминуо је током опсаде Сигета у Угарској. Његову смрт је велики везир Мехмед-паша Соколовић крио до пада града, након чега је престо преузео Селим II.
1571 г. | Битка код Лепанта
Удружене хришћанске поморске снаге нанеле су тежак пораз османској флоти у поморској бици код Лепанта, што је означило крај њене потпуне превласти на Средоземном мору.
18 век | Почетак слабљења Османског царства
Почетком XVIII века окончан је вишевековни успон Османског царства и започео је период опадања моћи и постепеног губитка територија.
1922 г. | Коначна пропаст Османског царства
Након Првог светског рата и вишевековног опадања, Османско царство је 1922. године доживело своју коначну пропаст и укидање султаната.
Лекција говори о Османском царству у XVI веку, када је било на врхунцу моћи, посебно за време султана Сулејмана Величанственог (1520–1566). Описује његова освајања у Европи, Азији и Африци, реформе државе, културни процват Истанбула и борбе око престола на султановом двору.
Успон Османског царства
- Успон је почео средином XV века.
- Мехмед II Освајач освојио је Цариград 1453. и учинио га престоницом; загосподарио је северном Малом Азијом и Балканом.
- У XVI веку царство је обухватало делове Азије, Европе и Африке.
- Селим I (1512–1520) освојио је Египат, Сирију и области до Персијског залива, са светим градовима Меком, Медином и Јерусалимом.
Освајања Сулејмана Величанственог
- Београд 1521., Родос 1522.
- Градови у Северној Африци – контрола источног Средоземља.
- Битка код Мохача 1526. – заузимање Будима и власт над Угарском.
- Неуспела опсада Беча 1529. – крајња граница царства у Европи.
- Ратови против Персијанаца – освојен данашњи Ирак.
- Сулејман је најмоћнији османски владар; по моћи раван једино Карлу V. Народ га је звао Законодавац, а Запад Величанствени.
- После њега царство полако слаби; његов наследник Селим није био заинтересован за ратове.
Реформе и култура
- Османски законик – збирка ранијих султанских закона усклађена са исламским правом.
- Мањи намети и дажбине за рају (обичан народ).
- Више основних школа и медреса (верских школа).
- Истанбул – центар културе исламског света; уметници у палати Топкапи спајали су исламску, европску и османску традицију.
- Највећи грађевински подухват: џамија Сулејманија, где су сахрањени Сулејман и Рокселана.
- Поштовао је верске разлике; указом је забранио „крвну клевету“ – лажно оптуживање Јевреја.
Сулејман и Рокселана
- Рокселана (Хурем) – робиња украјинског порекла, из харема постала султанова супруга.
- Умешала се у борбе око престола: уклонила Ибрахим-пашу, а са Рустем-пашом деловала против престолонаследника Мустафе, кога је Сулејман погубио.
- После њене смрти синови Селим и Бајазит борили су се за престо; победио је Селим.
Важне године
- 1453. – Мехмед II осваја Цариград.
- 1512–1520. – владавина Селима I.
- 1520–1566. – владавина Сулејмана Величанственог.
- 1521. – пад Београда; 1522. – пад Родоса.
- 1526. – битка код Мохача; 1529. – неуспела опсада Беча.
