Најважније из лекције
План-резиме
- Положај Срба
- Већина у Смедеревском санџаку.
- Раја – земљорадници, плаћају харач и дажбине спахији.
- Власи – сточари, чувари граница, повластице до средине XVI века.
- Слобода вере, али мања права од муслимана.
- Исламизација
- Прелазак немуслимана у ислам (XV–XVI век).
- Албанци, Срби у Босни, Херцеговини, Рашкој, Македонији.
- Разлози: избегавање харача, слаба црква.
- Пећка патријаршија (1557–1766)
- Обновљена 1557. уз помоћ Мехмед-паше Соколовића; патријарх Макарије Соколовић.
- Чува веру, традицију и национални идентитет.
- Укинута 1766.; наставак кроз Цетињску и Карловачку митрополију.
- Ратови и сеобе
-
- – устанак у Банату, спаљене мошти Светог Саве.
- Велики бечки рат (1683–1699) – Света лига против Турака.
- Прва велика сеоба 1690. – Арсеније III Црнојевић, око 40.000 људи; Карловачки мир 1699.
- Аустријска власт у Србији 1718–1739.
- Последица: Албанци на Косову и Метохији, Срби у данашњој Војводини.
- Друга сеоба 1739. – Арсеније IV Јовановић, мања од прве.
-
- Хајдуци и ускоци
- Хајдуци – одметници; ускоци – из Аустрије и Венеције.
- Старина Новак, Бајо Пивљанин, Стојан Јанковић.
Лекција кроз датуме
1459 г. | Пад Српске деспотовине и губитак самосталности Српске патријаршије
Након пада Српске деспотовине под османску власт 1459. године, Српска патријаршија је престала да постоји као самостална црква. Османске власти су православне Србе, српске цркве и манастире потчиниле Васељенској патријаршији у Цариграду.
1505 г. | Рођење Мехмед-паше Соколовића
Рођен је Мехмед-паша Соколовић у српској породици у околини Вишеграда. Са седамнаест година одведен је данком у крви у Једрене, где је прешао у ислам и касније напредовао до највиших државних положаја.
1521 г. | Османска опсада и освајање Београда
Османска војска је успешно опсела и заузела Београд, што је означило даљи продор Османског царства ка средњој Европи.
1552 г. | Османско освајање Баната
Османлије су освојиле Банат. Учешће и ратовање Срба на страни Османлија током ових борби допринело је каснијој одлуци султана да дозволи обнову Пећке патријаршије.
1557 г. | Обнова Пећке патријаршије
Уз подршку везира Мехмед-паше Соколовића, обновљена је самостална Српска православна црква у Османском царству са седиштем у Пећи. За првог патријарха обновљене цркве постављен је Макарије Соколовић.
1562 г. | Женидба Мехмед-паше Соколовића
Мехмед-паша Соколовић оженио се ћерком султана Селима II, чиме је додатно ојачао свој политички утицај на османском двору.
1565 г. | Мехмед-паша Соколовић постаје велики везир
Мехмед-паша Соколовић именован је за великог везира, што је био најмоћнији положај у Османском царству после султана. На тој функцији служио је током владавине три султана: Сулејмана Величанственог, Селима II и Мурата III.
1579 г. | Смрт Мехмед-паше Соколовића
Преминуо је велики везир Мехмед-паша Соколовић, један од најутицајнијих државника Османског царства, познат по великом градитељском и задужбинарском раду, укључујући чувени мост на Дрини у Вишеграду.
1766 г. | Османско укидање Пећке патријаршије
Због учешћа српских патријараха и свештенства у устанцима и ратовима против Османлија, Порта је укинула Пећку патријаршију и њене епархије поново потчинила цариградској Васељенској патријаршији.
Лекција објашњава како су Срби живели под османском влашћу од XV до XVIII века: какав им је био друштвени положај, шта је била исламизација, какву је улогу имала обновљена Пећка патријаршија (1557–1766) и како су ратови између Османлија и хришћанских сила довели до великих сеоба Срба. Говори и о хајдуцима и ускоцима.
Положај Срба
- Српске земље ушле су у османски систем; већина је припала Смедеревском санџаку (подела: беглербеглук – санџак – нахија).
- Раја – већина Срба, земљорадници; плаћали харач (порез немуслимана по мушкој глави) и дажбине спахији.
- Власи – сточари насељени у пограничје ради одбране; ослобођени већине обавеза до половине XVI века.
- Срби су имали слободу вере, живота и имовине, али су били обесправљени: већи порези, забрана звона, оружја, јахања коња и већих кућа од муслиманских.
- Живели су по селима у брвнарама, око огњишта; село је заступао кнез.
Исламизација
- Исламизација – прелазак немуслиманског становништва у ислам, чест у XV и XVI веку.
- Највише Албанци, али и многи Срби у Босни, Херцеговини, Рашкој и Македонији.
- Разлози: избегавање харача и слаба црквена организација.
- Трајно је променила верску и етничку слику Балкана.
Пећка патријаршија
- После пада државе српска црква била је под Охридском архиепископијом (грчка управа).
- Обновљена 1557. као награда за помоћ Срба у освајању Баната, уз утицај Мехмед-паше Соколовића, великог везира пореклом Србина; први патријарх био је његов рођак Макарије Соколовић.
- Мехмед-паша је подигао мост на Дрини у Вишеграду.
- Патријаршија је чувала веру, традицију и национални идентитет Срба.
- Укинута 1766.; утицај се наставио кроз Цетињску и Карловачку митрополију.
Ратови и сеобе
- Дуги рат (1593–1606): устанак у Банату 1594, спаљивање моштију Светог Саве.
- Велики бечки рат (1683–1699) – Света лига против Османлија; Срби у устанку уз Аустријанце.
- Прва велика сеоба 1690. – патријарх Арсеније III Црнојевић, око 40.000 људи у Угарску; повластице цара Леополда; Карловачки мир 1699.
- Последица: Албанци насељавају Косово и Метохију, а Срби данашњу Војводину.
- Аустро-турски рат (1716–1718); аустријска власт у Србији 1718–1739.
- Друга сеоба 1739. – патријарх Арсеније IV Јовановић.
Хајдуци и ускоци
- Хајдуци – одметници у шумама, у песмама опевани као борци за слободу.
- Ускоци – деловали из Аустрије и Млетачке републике.
- Познати: Старина Новак, Бајо Пивљанин, Стојан Јанковић.
