Најважније из лекције
План-резиме
- Војна крајина
- Погранична област Хабзбуршке монархије према Турској.
- Од XVI века Срби граничари (крајишници) дуж Саве и Дунава.
- Земља и слобода од феудалних обавеза за војну службу.
- Влашки статути 1630. (Фердинанд II) – самоуправа, кнезови.
- Притисак племства и Католичке цркве – покатоличавање, унијаћење.
- Укинута у другој половини XIX века.
- Срби у Хабзбуршкој монархији
- Привилегије цара Леополда од 1690. – самоуправа.
- Карловачка митрополија (1708) – најважнија установа; центар Сремски Карловци.
- Митрополити: школе, цркве, политика; после Марије Терезије само верска власт.
- Карловачка гимназија 1791; фрушкогорски манастири (Крушедол).
- Важне личности
- Стефан Стратимировић – митрополит, Темишварски сабор 1790.
- Ђорђе Бранковић – „Славеносербске хронике“.
- Доситеј Обрадовић – просветитељ, народни језик, школе.
- Срби под Млетачком републиком
- Млечани владају Далмацијом (без Дубровника) до 1797, када је Наполеон осваја.
- Срби насељавају опустошену Далмацију и ратују против Турака као ускоци.
- Јак притисак Католичке цркве.
- Манастири Крупа, Крка, Драговић, Савина чувају веру и народ.
Лекција кроз датуме
1459 г. | Пад Српске деспотовине под османску власт
Након пада Српске деспотовине 1459. године, сеобе српског становништва на север и запад према Хабзбуршкој монархији и Млетачкој републици постале су знатно масовније.
16 век | Оснивање Војне крајине
У првој половини XVI века основана је Војна крајина дуж јужне границе Хабзбуршке монархије са Османским царством као одбрамбени појас, у који су плански насељавани Срби крајишници.
1630 г. | Доношење Српских статута (Statuta Valachorum)
Цар Фердинанд II доделио је Србима у Вараждинском генералату привилегије познате као Српски статути, којима су Срби добили слободу вероисповести, самоуправу и земљу у замену за вршење војне службе.
1683 г. | Почетак Великог бечког рата
Почео је Велики бечки рат (1683–1699) између Хабзбуршке монархије и Османског царства, током којег су се стекли услови за масовно исељавање српског народа са османске територије.
1690 г. | Битка код Качаника
Османска војска поразила је хабзбуршку војску у бици код Качаника, што је изазвало повлачење аустријских трупа и довело до Прве велике сеобе Срба.
1690 г. | Прва велика сеоба Срба
Под вођством пећког патријарха Арсенија III Црнојевића, више од 60.000 Срба са простора Косова и Метохије, Рашке, централне Србије и северне Македоније прешло је Саву и Дунав и населило се у Хабзбуршкој монархији.
1690 г. | Привилегије цара Леополда I Србима
Хабзбуршки цар Леополд I издао је прве привилегије којима је Србима гарантовао слободу православне вере, црквену самоуправу, употребу јулијанског календара и ослобађање од десетка Католичкој цркви.
1695 г. | Потврђивање царских привилегија Србима
Цар Леополд I је новом привилегијом потврдио и прецизирао црквено-народна права Срба у Хабзбуршкој монархији.
1699 г. | Завршетак Великог бечког рата
Означен је крај Великог бечког рата који је трајао од 1683. до 1699. године, чиме су стабилизоване нове границе у средњој Европи.
1708 г. | Оснивање Карловачке митрополије
Основана је српска православна црквена организација на територији Хабзбуршке монархије, првобитно са седиштем у манастиру Крушедолу (Крушедолска митрополија), а касније у Сремским Карловцима.
1737 г. | Почетак Хабзбуршко-османског рата
Избио је нови рат између Хабзбуршке монархије и Османског царства (1737–1739), у коме су Срби поново стали на страну Хабзбурга.
1739 г. | Склапање Београдског мира
Завршен је Хабзбуршко-османски рат победом Османског царства, а потписивањем Београдског мира Османлије су повратиле централну Србију.
1739 г. | Друга велика сеоба Срба
Због страха од османске одмазде након завршетка рата, патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента предводио је нову масовну сеобу српског народа у јужну Угарску.
1881 г. | Укидање Војне крајине
Пошто је престала опасност од османских упада, хабзбуршке власти су званично укинуле Војну крајину, чиме су Срби крајишници изгубили свој повлашћени војнички статус.
Лекција објашњава како су Срби живели у Хабзбуршкој монархији и под Млетачком републиком у раном новом веку. Бежећи од Турака, Срби су се насељавали у Војну крајину и Угарску, где су добили привилегије, а њихова најважнија установа постала је Карловачка митрополија. У Далмацији су се одржали захваљујући својим манастирима.
Војна крајина
- Војна крајина (војна граница) – јужна погранична област Хабзбуршке монархије према Османском царству, створена да заустави турске упаде.
- Од XVI века Срби насељавани дуж Саве и Дунава као граничари (крајишници).
- Добијали су земљу и били слободни од феудалних обавеза, а заузврат су бранили границу.
- Влашки статути (1630) цара Фердинанда II – самоуправа, без феудалних дажбина, селима управљају кнезови.
- Притисци: племство је хтело да им наметне порезе, а Католичка црква да их покатоличи (унијаћење – придруживање православних црквених организација Католичкој цркви уз признавање папе као врховне власти).
- Крајина је укинута у другој половини XIX века.
Срби у Хабзбуршкој монархији
- Српске привилегије цара Леополда (од 1690.) дале су Србима самоуправу.
- Карловачка митрополија (1708) – најважнија српска установа; Сремски Карловци – економски, политички и културни центар.
- Друштво: племство, свештенство, грађанство (трговци, занатлије); граничари у лошијем положају; сељаштво на дну.
- Митрополити су отварали школе, подизали цркве и манастире и водили политику; реформе Марије Терезије оставиле су им само верску власт.
- Карловачка гимназија (1791) – најстарија српска гимназија.
- Фрушкогорски манастири (XVI–XVII век), више од тридесет, нпр. Крушедол.
- Стефан Стратимировић – изабран за митрополита 1790. на Темишварском сабору; Беч је одбио захтев за српску аутономију у Банату.
- Ђорђе Бранковић – заточен због плана да обнови српску државу; написао „Славеносербске хронике“.
- Доситеј Обрадовић – највећи српски просветитељ XVIII века; залагао се за народни језик, школе и читање.
Срби под млетачком влашћу
- Млетачка република владала је Далмацијом (без Дубровника) до 1797. (Наполеонова освајања).
- Срби су населили опустошену Далмацију и као ускоци ратовали против Турака.
- Одолели су притиску Католичке цркве захваљујући манастирима Крупа, Крка, Драговић и Савина.
Важне године
- XVI век – оснивање Војне крајине.
- 1630. – Влашки статути.
- 1690. – Прва велика сеоба и прве српске привилегије.
- 1708. – оснивање Карловачке митрополије.
- 1790. – Темишварски сабор; 1791. – Карловачка гимназија.
- 1797. – крај Млетачке републике.
