Најважније из лекције
План-резиме
- Рурално друштво
- Градови пропадају, људи живе на селу.
- Натурална (затворена) привреда – производња за своје потребе, не за тржиште.
- Ретко се користи новац; размена је трампа.
- Настанак феудализма
- Германи се стапају са Романима, примају хришћанство, језик и културу.
- Нестаје робовласништво, настаје феудално друштво.
- Феуд – посед који владар дарује племићу за верну службу.
- Подела друштва
- Повлашћени: феудалци (владар, велможе, ситно племство) и свештенство (крупно и ситно).
- Потчињени: кметови – раде на господаревој земљи и дају дажбине.
- Пирамида: владар на врху, кметови најбројнији на дну.
- Три групе: они који се моле, они који се боре и они који раде.
- Кметови су у бољем положају од античких робова.
- Живот сељака
- Не напуштају посед; колибе од прућа и блата; окућница.
- Храна: хлеб, каша, воће, поврће; месо је луксуз.
- Вазални односи
- Циљ: обезбедити војску.
- Сениор даје феуд и заштиту; вазал (витез) даје верност и војну службу.
- Заклетва на церемонији, грумен земље као симбол феуда.
- Ланац: краљ – велможе – витезови; одозго земља и заштита, одоздо верност и војска.
Лекција кроз датуме
395 г. | Настанак Византије
Византија (Источно римско царство) настаје на простору источних провинција Римског царства.
5 век | Настанак Франачке државе
Крајем V века на простору некадашње римске провинције Галије (територија данашње Француске) настаје Франачка држава, која је по државном уређењу у почетку била краљевина.
481 г. | Почетак владавине краља Хлодовеха
Франачки краљ Хлодовех започиње своју владавину.
511 г. | Крај владавине краља Хлодовеха
Завршава се владавина франачког краља Хлодовеха.
527 г. | Почетак владавине цара Јустинијана I
Јустинијан I ступа на престо Византијског царства.
565 г. | Крај владавине цара Јустинијана I
Завршава се владавина византијског цара Јустинијана I.
7 век | Настанак збирке образаца у Туру
У граду Туру у VII веку настаје збирка образаца која служи као важан историјски извор за проучавање услова склапања вазалног односа у феудалном друштву.
610 г. | Почетак владавине цара Ираклија
Ираклије започиње своју владавину Византијским царством.
641 г. | Крај владавине цара Ираклија
Завршава се владавина византијског цара Ираклија.
751 г. | Почетак владавине краља Пипина Малог
Пипин Мали ступа на престо као краљ Франачке.
768 г. | Крај владавине краља Пипина Малог и почетак владавине Карла Великог
Завршава се владавина краља Пипина Малог, а на франачки престо ступа Карло Велики.
9 век | Проглашење Франачког царства
Завршава се период Франачке краљевине. Карло Велики бива крунисан за цара, чиме Франачка држава постаје царство.
814 г. | Крај владавине цара Карла Великог
Завршава се владавина франачког цара Карла Великог.
843 г. | Крај Франачког царства
Ова година означава коначни крај постојања Франачке државе.
867 г. | Почетак владавине цара Василија I
Василије I ступа на престо Византијског царства.
886 г. | Крај владавине цара Василија I
Завршава се владавина византијског цара Василија I.
10 век | Запис о витешкој молитви
Историјски извори из X века бележе како један витез моли Бога да благослови његов мач како би њиме бранио цркве, удовице и сирочад, што осликава идеал витешких врлина тог доба.
976 г. | Почетак владавине цара Василија II
Василије II започиње своју владавину Византијским царством.
11 век | Почетак демографског и привредног раста у Европи
Од XI века долази до повећања становништва у Европи услед побољшања пољопривредне производње (гвоздени плуг, амови, боље сорте жита) и повољније климе. Развија се робноновчана привреда, трговина и настају нови друштвени слојеви попут трговаца и банкара.
1025 г. | Крај владавине цара Василија II
Завршава се владавина византијског цара Василија II.
1054 г. | Настанак православља у Византији
Религија у Византији, источно хришћанство, од 1054. године постаје званично познато као православље након црквеног раскола.
1081 г. | Почетак владавине цара Алексија I Комнина
Алексије I Комнин ступа на престо Византијског царства.
1118 г. | Крај владавине цара Алексија I Комнина
Завршава се владавина византијског цара Алексија I Комнина.
1453 г. | Пад Византије
Ова година означава коначни пад и крај постојања Византијског царства.
Лекција објашњава како је у раном средњем веку настало феудално друштво и како је оно било уређено. После пада Рима живот се преселио на село, развила се натурална привреда, а друштво се поделило на повлашћене (феудалце и свештенство) и потчињене (кметове), повезане системом права и обавеза.
Рурално друштво и натурална привреда
- Градови су у Великој сеоби опљачкани и опустели, па становништво одлази на село – друштво постаје рурално (сеоско).
- Земља се обрађује дрвеним ралом, приноси су слаби; људи се баве и ловом.
- Натурална (затворена) привреда – производи се за сопствене потребе или потребе мале заједнице, а не за тржиште.
- Новац се ретко користи; вишак се размењује трампом.
Стапање Германа и Романа
- Германи затичу староседеоце Романе; после примања хришћанства стапају се са њима, прихватају њихов језик и културу.
- Нестају робовласнички односи, настаје феудално друштво.
Феудално друштво
- Феудализам – облик друштвених односа средњег века; феуд је земљишни посед који владар дарује племићу за верну службу.
- Повлашћени: феудалци (владар, крупно племство – велможе, ситно племство) и свештенство (крупно и ситно). Племство има повластице по пореклу, свештенство по припадности цркви.
- Потчињени: кметови – зависни сељаци; раде на земљи господара и дају му дажбине.
- Владар даје земљу племству, а оно му служи и даје војску; господар штити кметове.
- Друштво као пирамида: владар – црквени великодостојници – крупна властела – ситно племство – кметови (најбројнији).
- Подела на оне који се моле, боре и раде.
- Кметови су живели боље од античких робова („оруђа која говоре“) – имали су породице и живели на имању.
Свакодневни живот сељака
- Нису смели да напусте посед; живели су у колибама од прућа и блата са сламним кровом и огњиштем.
- Окућница – башта, воћњак, виноград, стока и живина.
- Јели су хлеб, кашу, воће и поврће; месо, јаја и риба били су луксуз; забава – светковине и вашари.
Вазални односи
- Сврха феудалних односа – обезбедити војску.
- Велможе имају велике поседе са замком; витезови добијају мање феуде и чине основу војске.
- Сениор даје феуд и заштиту; вазал даје верност и војну службу.
- Заклетва на свечаној церемонији: вазал клечи, ставља руке у сениорове, добија грумен земље као симбол феуда.
