Најважније из лекције
План-резиме
- Ислам
- трећа једнобожачка религија, после јудаизма и хришћанства
- вера у једног Бога – Алаха; настао на Арабијском полуострву у VII веку
- Арабљани пре ислама
- племена, сточарство, трговина, номади (бедуини)
- ратови међу племенима, крвна освета
- Арабија – трговачки пут ка Далеком истоку
- Мухамед (570–632)
- рођен у Меки; проповеда једног Бога и једнакост људи
- хиџра 622. – из Меке у Медину, почетак исламске ере
- 630. осваја Меку
- Учење
- света књига Куран, право шеријат
- молитва 5 пута дневно ка Меки, ходочашће у Меку, милостиња
- Каба у Меки – најважнија светиња
- свети градови: Мека, Медина, Јерусалим
- Исус је у исламу пророк, а не Син Божји
- Освајања
- калифи и калифат; Сирија, Палестина, Персија, северна Африка, Пиринејско полуострво 711.
- од Инда до Атлантика; Поатје 732. – Карло Мартел их зауставља
- распад на калифате: Багдад, Каиро, Кордова
- Култура и утицај на Европу
- посредници: пиринач, шећерна трска; хартија, барут, бусола
- арапски бројеви, преводи античких дела, Хиљаду и једна ноћ
- џамија – купола, минарет, арабеске
Лекција кроз датуме
570 г. | Рођење пророка Мухамеда
Мухамед се родио у Меки. Након што је остао сироче, бавио се трговином и проучавао друге религије, да би касније постао оснивач ислама.
7 век | Оснивање исламске религије
Почетком VII века, трговац Мухамед из града Меке основао је ислам, трећу једнобожачку религију. Ово је омогућило уједињење многобожачких арабљанских племена и почетак ширења нове вере.
622 г. | Хиџра (сеоба из Меке у Медину)
Због отпора богатих Арабљана, Мухамед је са својим следбеницима прешао из Меке у Медину ("Пророков град"). Овај догађај означава почетак исламске ере и од њега муслимани рачунају време.
632 г. | Смрт пророка Мухамеда
У време његове смрти читаво Арабијско полуострво било је обједињено у једну државу. Наследили су га изабрани припадници његовог племена који су добили титулу калифа.
8 век | Почетак деобе Арабљанског калифата
У VIII веку почело је слабљење јединства и деоба огромне арабљанске државе, из које ће касније настати три засебне државе са престоницама у Багдаду, Каиру и Кордови.
786 г. | Почетак владавине калифа Харуна ал Рашида
На власт долази најславнији владар из династије Абасида. Током његове владавине Багдад постаје чувени центар науке, културе и уметности, а предводио је и напад на Цариград.
9 век | Крај владавине династија Омејада и Абасида над јединственим калифатом
Девети век (IX век) означава крај периода током којег су ове две династије владале огромним Арабљанским калифатом који се простирао на три континента, након чега долази до његове трајне поделе.
809 г. | Крај владавине калифа Харуна ал Рашида
Смрт Харуна ал Рашида, једног од најмоћнијих владара Арабљанског калифата из династије Абасида.
11 век | Деловање чувеног арапског лекара и филозофа Авицене
На прелазу из X у XI век деловао је Авицена, један од најзначајнијих научника исламског света, чија су дела оставила дубок траг у светској медицини.
18 век | Крај примарне употребе арапских медицинских дела у Европи
Доласком XVIII века у Европи престају да се користе дела арапских лекара (попут Авицене) као главна медицинска литература, чиме се завршава један дуг историјски период арапског утицаја на европску медицину.
Лекција говори о исламу – трећој великој једнобожачкој религији – и о свету који је из њега настао. Сазнајемо како је Мухамед у VII веку на Арабијском полуострву основао ислам, како су Арабљани створили огромну државу на три континента и како је њихова култура утицала на Европу.
Арабљани пре ислама
- Арабијско полуострво је претежно пустиња; плодна места су оазе.
- Арабљани су живели у племенима, бавили се сточарством и трговином, водили номадски живот (бедуини).
- Међу племенима били су чести ратови и крвна освета.
- Арабија је била важан трговачки пут између Средоземља и Далеког истока.
- Назив Арапи настао је касније, после VII и VIII века, када се ислам проширио међу многим народима.
Мухамед и настанак ислама
- Мухамед (570–632), рођен у Меки, упознао је хришћанство и јудаизам на трговачким путовањима.
- Са око 40 година почео је да проповеда: постоји један Бог – Алах, треба одбацити паганске богове, сви људи су једнаки пред Богом.
- Пришли су му сиромашни, а богати трговци Меке били су против њега.
- Хиџра – пресељење из Меке у Медину 622. године; од ње муслимани рачунају своју еру.
- 630. Мухамед осваја Меку и ислам се шири Арабијом.
Исламско учење
- Света књига је Куран; на њему почива исламско право – шеријат.
- Обавезе: молитва пет пута дневно ка Меки, посета Меки бар једном у животу, милостиња сиромашнима.
- Забрањени су свињско месо и алкохол; Исус је за ислам пророк, а не Син Божји.
- Свети градови: Мека, Медина, Јерусалим; у Меки је Каба са Црним каменом.
Арабљанска освајања
- Мухамедови наследници – калифи, држава – калифат.
- Освојене су Сирија, Палестина, Персија и северна Африка, а 711. и Пиринејско полуострво.
- Држава се протезала од реке Инд до Атлантског океана.
- Карло Мартел зауставио их је код Поатјеа 732.; на истоку су их зауставили Византинци.
- Од VIII века држава се распада на три калифата: Багдад, Каиро, Кордова.
Исламска култура
- Арабљани су посредници између Истока и Европе: пиринач, шећерна трска, дуд, конопља; преко Пута свиле – хартија, барут, бусола.
- Чували су и преводили античка дела; напредовали у науци, медицини, филозофији и књижевности (Хиљаду и једна ноћ).
- Арапски бројеви су индијског порекла, а у Европу су стигли преко Арабљана.
- Џамија – богомоља са куполом и минаретом, украшена арабескама; у њој се не приказују Бог, људи и животиње.
